- Poruka
- 46.476
Albanija je do pre nekoliko godina bila skriveni dragulj Jadrana, a sada na plažama niču gradilišta, a investitori se spremaju da od mirnih sela prave luksuzna utočišta za svetsku elitu.
Plaža Jale doživela je transformaciju od prirodnog i donekle neotkrivenog raja u popularnu turističku destinaciju i postala mikrokosmos porasta popularnosti Albanije – i pratećih društvenih i ekoloških problema s kojima se zemlja suočava, započinje Politico svoj tekst o situaciji u albanskom turizmu.
Dok je većina sveta još bila u karantinu zbog pandemije kovida, Albanija je otvorila svoja vrata posetiocima u julu 2020. i postala novootkriveni raj. Pritom je nudila prirodu i plaže svetske klase mnogo jeftinije nego druge evropske letnje destinacije – te 2020. u špicu sezone mogli ste da nađete noćenje u hotelu na plaži s doručkom za 30 evra, a ležaljke od 3 evra.
Albanija je iz godine u godinu postajala sve popularnija i vest o njenoj obali kao morskom savršenstvu za male pare širila se mrežama.
„To je izazvalo pravu navalu turista, kojih je u 2023. došlo rekordnih 10 miliona. Godinu kasnije, ta brojka je narasla na 11,7 miliona, a ove godine vlada se nada da će ugostiti više od 15 miliona turista. Sve to u zemlji od samo 2,7 miliona stanovnika“, piše Politico.
Prema pisanju lokalnih medija, Evropljani čine većinu posetilaca, a najviše Nemci, Italijani, Poljaci i Francuzi. Za razliku od drugih evropskih destinacija poput Italije ili Francuske, Albanija je manja zemlja gde posetioci mogu istražiti planine i plaže u jednom danu, a takođe, mnogi je još percipiraju kao „divlju i slobodnu, nešto što inače nema u Evropi“, rekla je Denada Jushi, albanska novinarka koja je pratila uspon zemlje kao turističke destinacije.
Ne treba zaboraviti ni to da je u pitanju i jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, kojoj je ovaj skok u turizmu dobro došao. Ali, šta se sada dešava…
Vladini zvaničnici koji nastoje da gurnu Albaniju među prvorazredne turističke destinacije oslobodili su međunarodne hotelijere poreza na dohodak preduzeća na 10 godina ako izgrade hotele s četiri ili pet zvezdica. Porezni podsticaj uveden je 2019, a ranije ove godine produžen je do 2027.
Dobro je to funkcionisalo. Nekoliko međunarodnih brendova, kao što su Marriott International, Meliá Hotels International i Radisson Hotel Group, otvorilo je objekte, dok zet Donalda Trampa, Džared Kušner, planira da pretvori jedno albansko ostrvo u luksuzni rizort.
Kritičari upozoravaju, međutim, da plaže nemaju dovoljno prostora za posetioce koje bi takvi rizorti privukli, i da se priroda uništava u ime turizma. Već sada je aerodrom Vlora, koji će se uskoro otvoriti na jugu zemlje, izazvao kontroverze zbog svoje blizine zaštićenom području. Istovremeno, preusmeravanje vode iz unutrašnjosti u obalne rizorte kako bi se zadovoljila potražnja razbesnilo je aktiviste i lokalne stanovnike, pokrenuvši proteste.
„Pohlepa je zamenila razumno planiranje – i, što se toga tiče, ljubav prema zemlji, prirodi i domovini“, rekao je Alfred Lela, predstavnik opozicione Demokratske stranke.
Ljubitelji uzbuđenja još mogu da pronađu manje razvijene delove Albanije za istraživanje, ali dani jeftinijih putovanja u ovu zemlju su, izgleda, prošlost.
Prosečna potrošnja po posetiocu porasla je za 20 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu – turisti su potrošili 5 milijardi evra u zemlji. Stručnjaci i preduzeća tvrde da veća potražnja znači veći pritisak na lance snabdevanja i povećane troškove uvoza robe.
A kako troškovi rastu, lokalni stanovnici koji su nekad posećivali plaže, sve su ređi posetioci. I nisu samo više cene ono što ljude zabrinjava.
„Smeće postaje veliki, veliki problem svuda. Nijedna opština ne može da prati tempo ili sprovodi recikliranje“, rekao je Arben Kola, turistički vodič i ekološki aktivista.
Nekoliko Facebook grupa posvećenih turizmu u Albaniji deli objave turista koji se žale na džubre uz puteve ili obale, zajedno s tugaljivim komentarima o gradnji i visokim cenama.
Albanija je nekad bila „nešto divlje – samo kampovanje, mladost, zabava i priroda“, rekla je Jushi, novinarka. „Sada je kao Monako. Nema mesta za lokalne stanovnike“, zaključuje Politico.
https://nova.rs/magazin/putovanja/a...gulj-jadrana-a-sad-je-pohlepa-zamenila-razum/
Plaža Jale doživela je transformaciju od prirodnog i donekle neotkrivenog raja u popularnu turističku destinaciju i postala mikrokosmos porasta popularnosti Albanije – i pratećih društvenih i ekoloških problema s kojima se zemlja suočava, započinje Politico svoj tekst o situaciji u albanskom turizmu.
Dok je većina sveta još bila u karantinu zbog pandemije kovida, Albanija je otvorila svoja vrata posetiocima u julu 2020. i postala novootkriveni raj. Pritom je nudila prirodu i plaže svetske klase mnogo jeftinije nego druge evropske letnje destinacije – te 2020. u špicu sezone mogli ste da nađete noćenje u hotelu na plaži s doručkom za 30 evra, a ležaljke od 3 evra.
Albanija je iz godine u godinu postajala sve popularnija i vest o njenoj obali kao morskom savršenstvu za male pare širila se mrežama.
„To je izazvalo pravu navalu turista, kojih je u 2023. došlo rekordnih 10 miliona. Godinu kasnije, ta brojka je narasla na 11,7 miliona, a ove godine vlada se nada da će ugostiti više od 15 miliona turista. Sve to u zemlji od samo 2,7 miliona stanovnika“, piše Politico.
Prema pisanju lokalnih medija, Evropljani čine većinu posetilaca, a najviše Nemci, Italijani, Poljaci i Francuzi. Za razliku od drugih evropskih destinacija poput Italije ili Francuske, Albanija je manja zemlja gde posetioci mogu istražiti planine i plaže u jednom danu, a takođe, mnogi je još percipiraju kao „divlju i slobodnu, nešto što inače nema u Evropi“, rekla je Denada Jushi, albanska novinarka koja je pratila uspon zemlje kao turističke destinacije.
Ne treba zaboraviti ni to da je u pitanju i jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, kojoj je ovaj skok u turizmu dobro došao. Ali, šta se sada dešava…
Vladini zvaničnici koji nastoje da gurnu Albaniju među prvorazredne turističke destinacije oslobodili su međunarodne hotelijere poreza na dohodak preduzeća na 10 godina ako izgrade hotele s četiri ili pet zvezdica. Porezni podsticaj uveden je 2019, a ranije ove godine produžen je do 2027.
Dobro je to funkcionisalo. Nekoliko međunarodnih brendova, kao što su Marriott International, Meliá Hotels International i Radisson Hotel Group, otvorilo je objekte, dok zet Donalda Trampa, Džared Kušner, planira da pretvori jedno albansko ostrvo u luksuzni rizort.
Kritičari upozoravaju, međutim, da plaže nemaju dovoljno prostora za posetioce koje bi takvi rizorti privukli, i da se priroda uništava u ime turizma. Već sada je aerodrom Vlora, koji će se uskoro otvoriti na jugu zemlje, izazvao kontroverze zbog svoje blizine zaštićenom području. Istovremeno, preusmeravanje vode iz unutrašnjosti u obalne rizorte kako bi se zadovoljila potražnja razbesnilo je aktiviste i lokalne stanovnike, pokrenuvši proteste.
„Pohlepa je zamenila razumno planiranje – i, što se toga tiče, ljubav prema zemlji, prirodi i domovini“, rekao je Alfred Lela, predstavnik opozicione Demokratske stranke.
Ljubitelji uzbuđenja još mogu da pronađu manje razvijene delove Albanije za istraživanje, ali dani jeftinijih putovanja u ovu zemlju su, izgleda, prošlost.
Prosečna potrošnja po posetiocu porasla je za 20 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu – turisti su potrošili 5 milijardi evra u zemlji. Stručnjaci i preduzeća tvrde da veća potražnja znači veći pritisak na lance snabdevanja i povećane troškove uvoza robe.
A kako troškovi rastu, lokalni stanovnici koji su nekad posećivali plaže, sve su ređi posetioci. I nisu samo više cene ono što ljude zabrinjava.
„Smeće postaje veliki, veliki problem svuda. Nijedna opština ne može da prati tempo ili sprovodi recikliranje“, rekao je Arben Kola, turistički vodič i ekološki aktivista.
Nekoliko Facebook grupa posvećenih turizmu u Albaniji deli objave turista koji se žale na džubre uz puteve ili obale, zajedno s tugaljivim komentarima o gradnji i visokim cenama.
Albanija je nekad bila „nešto divlje – samo kampovanje, mladost, zabava i priroda“, rekla je Jushi, novinarka. „Sada je kao Monako. Nema mesta za lokalne stanovnike“, zaključuje Politico.
https://nova.rs/magazin/putovanja/a...gulj-jadrana-a-sad-je-pohlepa-zamenila-razum/
