Alan Watts: “Shvatio sam da su prošlost i budućnost prave iluzije, da postoje u sadašnjosti, koja je ono što postoji i sve što postoji.”
– Sadašnjost nije sve što postoji, već je način kako se inteligentni život (to je ono što jeste i što traje) razvija/menja. Promena se doživljava kao vreme ili ono što se dešava, što se desilo i što će se desiti. Te promene su neophodne za smisaoni kontinuitet i širinu spoznaje.
Ukoliko bilo koja od tih promena izostaje inteligencija degradira i gubi sposobnost razumevanja, jer dolazi do dezintegracije identiteta. Bez svesti o sebi nema ni svesti o svetu oko sebe.
*
Tema zadire u apstraktne pojmove i kompleksne procese tako da je nije lako na jednostavan način izraziti. Dobila sam neke komentare u kojima sam je predstavila iz drugačijeg ugla. To, ponekad, doprinese boljem razumevanju, pa je dopunjavam.
Inteligentno biće od rodjenja do smrti prolazi kroz proces fizičkog i psihičkog razvoja/promena koje se manifestuje kao učenje ili sticanje iskustava kroz različita dešavanja. Prilikom toga procesa uvek postoji aktivni moment promene ili sadašnjost. Medjutim, to ne znači da nije postojala prošlost i prošla iskustva (da nije bio beba, dete, mlada osoba) ili da neće postojati buduća dok je ovde.
Sadašnjost ne stvara svesno biće, već ono stvara sadašnjost svojim razvojem ili postojanjem. U živom biću su sve promene i iskustva. Kroz njih spoznaje sebe i svet u kojem se nalazi.
Sadašnjost, kao aktivna faza razvoja, je potpuno normalna pojava. U njoj nema ničeg čudnog niti mističnog. Na primer, ako putujemo od tačke A do tačke B uvek postojati aktivni moment putovanja-kretanja kojim se prelazi put. Za to vreme, takodje, postoji i put koji se prešao i koji treba preći dok se ne stigne to tačke B.
*
Ovde i Sada je pojava kompleksnije suštine i misterije. Zemaljski život nije destinacija, cilj ili odredište, već put. Njime se samo stiče iskustvo i razvoj. Iako su živa bića odvojena telima u svima je isti život. Svako je deo tajne, kao u mozaiku ili slagalici. Zato i učimo jedni od drugih i podstičemo medjusobni razvoj ukoliko imamo otvoren um. Um se zatvara uverenjem da se stekla konačna spoznaja i razumevanje.
Na putu istine nema autoriteta osim same istine. Ona je živi, beskonačni smisao dok je naše znanje uvek ograničeni deo toga smisla tako da se uvek treba tragati i ispitivati. Pri tome treba imati u vidu da je mirovanje, takodje, deo života i da je potrebno da bi se dobio jasan uvid, ali tako da se balansira aktivnošću. Jer, svaka krajnost prouzrokuje nesklad.
*
Sadašnjost je moment promene. S obzirom da u fizičkom univerzumu postoji stalna promena uvek postoji i moment promene ili sadašnjost. Ali, ona nikada nije ista, jer se nadovezuje na prethodnu promenu (prošlost) dok stvara novu (budućnost). Zato je sadašnjost, isto kao i prošlost i budućnost sastavi element vremena. Ni jedan od tih elemenata se ne može izdvojiti, a da se ne izgubi smisao. Mi jednostavno ne možemo ništa znati niti razumeti bez vremena.
Vreme postoji zato što postoji inteligentni život koji se razvija. Medjutim, bitak ili suština života nije u ovoj dimenziji i vremenskoj promeni, obliku i fizičkom univerzumu, već u svesti. Svest je nematerijalni entitet ili bezoblična duhovna dimenzija koja stvara oblike i promene vlastitom transformacijom ili time što postoji kao osećanje, misao i razumevanje.
Iako živo biće ima povremen kontakt svojim bitkom ne može ga u potpunosti shvatiti ili razumeti dok je telu. Telesni oblik je ograničen dok je suštinski smisao bezgraničan. Nijedan oblik ili telo nije u stanju da sadrži taj smisao. Takva snaga bi ga naprosto raznela pošto uvek ostaje bezoblična i izvan fizičkog.
Ono što oduvek postoji, što je večno i neuništivo nije OVDE i SADA, već živi smisao koji stvara fizički univerzum i sva tela i oblike u njemu. Iz toga sve nastaje i tome se sve vraća. To i jeste razlog što se život ne može spoznavati samo kroz fizičko OVDE i SADA ili samo nekom vrstom opuštanja i meditacije, već mora postojati i aktivno zalaganje i rad na sebi.
Jedino cirkulacijom i iskrenim ispoljavanjem i posmatranjem osećanja i misli dobijamo razumevanje pravog stanja svoga bića, a ne potiskivanjem i izbegavanjem nemira. Dok se ne suoči bolom i neprijatnim istinama ne može se naći izlaz i rešenje. U tome se i sastoji proces osvešćivanja ili postizanja drugačijeg, naprednijeg shvatanja kojim se pronalazi pravilan način reagovanja, ponašanja i delovanja da se eliminiše neprijatno iskustvo, kao i da se u svakoj situaciji odoli iskušenju i opredeli za savest, ljubav i humanost.
-------------
- Prošlost se sastoji od bola, poraza i grešaka, ali i radosti, sreće i uspeha. Sve se desi s razlogom. Kroz teškoće sazrevamo i očvrsnemo, a kroz greške uočavamo nedostatke i propuste. To nam pomogne da svesnije živimo u sadašnjosti. Uspesi uče da se nikada ne odustaje, već da se s nadom gleda u budućnost.
------------
- Prošlost i budućnost davaju smisao i razumevanje sadašnjem momentu. Šta bi znali bez iskustava prošlosti? Čemu bi se nadali, stremili; kako ispravljali greške da nema budućnosti? Ceni sve promene u vremenu, jer su božiji dar podjednako vredan i značajan da postigneš svoj potencijal i ispuniš životnu misiju. Iako su nam sudbine različite zadatak nam je isti. Svi smo ovde da učimo i postajemo svesnija, plemenitija bića.
– Sadašnjost nije sve što postoji, već je način kako se inteligentni život (to je ono što jeste i što traje) razvija/menja. Promena se doživljava kao vreme ili ono što se dešava, što se desilo i što će se desiti. Te promene su neophodne za smisaoni kontinuitet i širinu spoznaje.
Ukoliko bilo koja od tih promena izostaje inteligencija degradira i gubi sposobnost razumevanja, jer dolazi do dezintegracije identiteta. Bez svesti o sebi nema ni svesti o svetu oko sebe.
*
Tema zadire u apstraktne pojmove i kompleksne procese tako da je nije lako na jednostavan način izraziti. Dobila sam neke komentare u kojima sam je predstavila iz drugačijeg ugla. To, ponekad, doprinese boljem razumevanju, pa je dopunjavam.
Inteligentno biće od rodjenja do smrti prolazi kroz proces fizičkog i psihičkog razvoja/promena koje se manifestuje kao učenje ili sticanje iskustava kroz različita dešavanja. Prilikom toga procesa uvek postoji aktivni moment promene ili sadašnjost. Medjutim, to ne znači da nije postojala prošlost i prošla iskustva (da nije bio beba, dete, mlada osoba) ili da neće postojati buduća dok je ovde.
Sadašnjost ne stvara svesno biće, već ono stvara sadašnjost svojim razvojem ili postojanjem. U živom biću su sve promene i iskustva. Kroz njih spoznaje sebe i svet u kojem se nalazi.
Sadašnjost, kao aktivna faza razvoja, je potpuno normalna pojava. U njoj nema ničeg čudnog niti mističnog. Na primer, ako putujemo od tačke A do tačke B uvek postojati aktivni moment putovanja-kretanja kojim se prelazi put. Za to vreme, takodje, postoji i put koji se prešao i koji treba preći dok se ne stigne to tačke B.
*
Ovde i Sada je pojava kompleksnije suštine i misterije. Zemaljski život nije destinacija, cilj ili odredište, već put. Njime se samo stiče iskustvo i razvoj. Iako su živa bića odvojena telima u svima je isti život. Svako je deo tajne, kao u mozaiku ili slagalici. Zato i učimo jedni od drugih i podstičemo medjusobni razvoj ukoliko imamo otvoren um. Um se zatvara uverenjem da se stekla konačna spoznaja i razumevanje.
Na putu istine nema autoriteta osim same istine. Ona je živi, beskonačni smisao dok je naše znanje uvek ograničeni deo toga smisla tako da se uvek treba tragati i ispitivati. Pri tome treba imati u vidu da je mirovanje, takodje, deo života i da je potrebno da bi se dobio jasan uvid, ali tako da se balansira aktivnošću. Jer, svaka krajnost prouzrokuje nesklad.
*
Sadašnjost je moment promene. S obzirom da u fizičkom univerzumu postoji stalna promena uvek postoji i moment promene ili sadašnjost. Ali, ona nikada nije ista, jer se nadovezuje na prethodnu promenu (prošlost) dok stvara novu (budućnost). Zato je sadašnjost, isto kao i prošlost i budućnost sastavi element vremena. Ni jedan od tih elemenata se ne može izdvojiti, a da se ne izgubi smisao. Mi jednostavno ne možemo ništa znati niti razumeti bez vremena.
Vreme postoji zato što postoji inteligentni život koji se razvija. Medjutim, bitak ili suština života nije u ovoj dimenziji i vremenskoj promeni, obliku i fizičkom univerzumu, već u svesti. Svest je nematerijalni entitet ili bezoblična duhovna dimenzija koja stvara oblike i promene vlastitom transformacijom ili time što postoji kao osećanje, misao i razumevanje.
Iako živo biće ima povremen kontakt svojim bitkom ne može ga u potpunosti shvatiti ili razumeti dok je telu. Telesni oblik je ograničen dok je suštinski smisao bezgraničan. Nijedan oblik ili telo nije u stanju da sadrži taj smisao. Takva snaga bi ga naprosto raznela pošto uvek ostaje bezoblična i izvan fizičkog.
Ono što oduvek postoji, što je večno i neuništivo nije OVDE i SADA, već živi smisao koji stvara fizički univerzum i sva tela i oblike u njemu. Iz toga sve nastaje i tome se sve vraća. To i jeste razlog što se život ne može spoznavati samo kroz fizičko OVDE i SADA ili samo nekom vrstom opuštanja i meditacije, već mora postojati i aktivno zalaganje i rad na sebi.
Jedino cirkulacijom i iskrenim ispoljavanjem i posmatranjem osećanja i misli dobijamo razumevanje pravog stanja svoga bića, a ne potiskivanjem i izbegavanjem nemira. Dok se ne suoči bolom i neprijatnim istinama ne može se naći izlaz i rešenje. U tome se i sastoji proces osvešćivanja ili postizanja drugačijeg, naprednijeg shvatanja kojim se pronalazi pravilan način reagovanja, ponašanja i delovanja da se eliminiše neprijatno iskustvo, kao i da se u svakoj situaciji odoli iskušenju i opredeli za savest, ljubav i humanost.
-------------
- Prošlost se sastoji od bola, poraza i grešaka, ali i radosti, sreće i uspeha. Sve se desi s razlogom. Kroz teškoće sazrevamo i očvrsnemo, a kroz greške uočavamo nedostatke i propuste. To nam pomogne da svesnije živimo u sadašnjosti. Uspesi uče da se nikada ne odustaje, već da se s nadom gleda u budućnost.
------------
- Prošlost i budućnost davaju smisao i razumevanje sadašnjem momentu. Šta bi znali bez iskustava prošlosti? Čemu bi se nadali, stremili; kako ispravljali greške da nema budućnosti? Ceni sve promene u vremenu, jer su božiji dar podjednako vredan i značajan da postigneš svoj potencijal i ispuniš životnu misiju. Iako su nam sudbine različite zadatak nam je isti. Svi smo ovde da učimo i postajemo svesnija, plemenitija bića.
Poslednja izmena: