Ako je neko zdrav
Ako je neko zdrav, veseo, bezbrižan, ljudi su uplašeni. Uplašeni su ako se taj neko smeje i luduje, obilato jede i spava. Veruju da ako neko dobro živi njima neće ništa preostati. Veruju da ako neko intenzivnije živi njima će pripasti manje i ispred nekoga mogu poživeti život, kao što ispred njega mogu pojesti hleb. I zbog toga veruju da ovakvom čoveku treba zavideti i uništavati ga, jer on živi živote stotina drugih.
Naravno, upravo je obrnuto. Ako neko intenzivnije živi, on oslobađa takve sile koje i moj život produbljuju i uzdižu. Život ne nestaje. Život se ne može poživeti ispred drugih. Život se obogaćuje u onoj srazmeri u kojoj se rasipa. Što intenzivnije živim time omogućujem intenzivniji život za više ljudi; time više ljudi može biti zdravo, bezbrižno i veselo. Paradoksalna je logika života, jer je paradoksalna logika i jezika, i osame, i zajednice, i sudbine, i duha...
Da li je pesnički zanos prirodno stanje života? Jeste. Da li je strast ljubavi prirodno stanje života? Jeste. Da li je entuzijazam prirodno stanje života? Jeste. Zašto? Zato što je sama logika postojanja paradoksalna.
Da li je luda mudra? Da li je mudrac lud? Jeste. Kakva je šteta to što luda ne može reći nijednu pametnu reč, kada su pametni tako ludi? Nema pametnijeg bića od lude. Normalno stanje života je ludilo. Kristal se vrti poput ponora. Zapravo, najispravnije govori samo onaj ko bunca.
Zbog toga je onaj koga je zahvatio instinkt vlasti, i koji se bacio na život, izgubio celinu. I zbog toga onaj koji sedne na ivicu druma, i drema, on dobija celinu. Život započinje tek onda ako čovek ne zna šta će biti.
Postojanje ne deluje umirujuće. Zato je bog načinio tron, ali mu nije ni na kraj pameti da zasedne u njega. Zbog toga se arlekin cereka celokupnoj svetskoj komediji.
U kojoj meri neko hoće da podjarmi postojanje - ono mu se izmigolji iz ruku. A ako ga rasipa - ono pada pred njega u svom svojem bogatstvu. Svet to ne zna. Zbog toga Gete veli - “Die Welt ein einzig grosser Tot” - ili - “Svet je jedna velika luda”. A Englezi vele ovako - “Foolery does walk about the orb, like the sun, it shines everywhere” - ili - Ludilo slobodno šeta svetom, kao što Sunce svuda svetli”.
Arlekin je, pak, jedini trezven čovek.
“Najveće čudo sveta je vedrina. Od toga je samo veće čudo što vedrina živi
od melanholije. Najprimamljiviji paradoks postojanja. To je najviše znanje
Arlekina.”
Namaste.
Ako je neko zdrav, veseo, bezbrižan, ljudi su uplašeni. Uplašeni su ako se taj neko smeje i luduje, obilato jede i spava. Veruju da ako neko dobro živi njima neće ništa preostati. Veruju da ako neko intenzivnije živi njima će pripasti manje i ispred nekoga mogu poživeti život, kao što ispred njega mogu pojesti hleb. I zbog toga veruju da ovakvom čoveku treba zavideti i uništavati ga, jer on živi živote stotina drugih.
Naravno, upravo je obrnuto. Ako neko intenzivnije živi, on oslobađa takve sile koje i moj život produbljuju i uzdižu. Život ne nestaje. Život se ne može poživeti ispred drugih. Život se obogaćuje u onoj srazmeri u kojoj se rasipa. Što intenzivnije živim time omogućujem intenzivniji život za više ljudi; time više ljudi može biti zdravo, bezbrižno i veselo. Paradoksalna je logika života, jer je paradoksalna logika i jezika, i osame, i zajednice, i sudbine, i duha...
Da li je pesnički zanos prirodno stanje života? Jeste. Da li je strast ljubavi prirodno stanje života? Jeste. Da li je entuzijazam prirodno stanje života? Jeste. Zašto? Zato što je sama logika postojanja paradoksalna.
Da li je luda mudra? Da li je mudrac lud? Jeste. Kakva je šteta to što luda ne može reći nijednu pametnu reč, kada su pametni tako ludi? Nema pametnijeg bića od lude. Normalno stanje života je ludilo. Kristal se vrti poput ponora. Zapravo, najispravnije govori samo onaj ko bunca.
Zbog toga je onaj koga je zahvatio instinkt vlasti, i koji se bacio na život, izgubio celinu. I zbog toga onaj koji sedne na ivicu druma, i drema, on dobija celinu. Život započinje tek onda ako čovek ne zna šta će biti.
Postojanje ne deluje umirujuće. Zato je bog načinio tron, ali mu nije ni na kraj pameti da zasedne u njega. Zbog toga se arlekin cereka celokupnoj svetskoj komediji.
U kojoj meri neko hoće da podjarmi postojanje - ono mu se izmigolji iz ruku. A ako ga rasipa - ono pada pred njega u svom svojem bogatstvu. Svet to ne zna. Zbog toga Gete veli - “Die Welt ein einzig grosser Tot” - ili - “Svet je jedna velika luda”. A Englezi vele ovako - “Foolery does walk about the orb, like the sun, it shines everywhere” - ili - Ludilo slobodno šeta svetom, kao što Sunce svuda svetli”.
Arlekin je, pak, jedini trezven čovek.
“Najveće čudo sveta je vedrina. Od toga je samo veće čudo što vedrina živi
od melanholije. Najprimamljiviji paradoks postojanja. To je najviše znanje
Arlekina.”
Namaste.
