- Poruka
- 21.137
Na drvetu života, hobotnice sede onoliko daleko od ljudi koliko životinja može.
Oko 750 miliona godina evolucije razdvaja nas i osmoruka stvorenja, što sugeriše
da je hobotnica sama razvila svoj način spoznaje.
„Kada razmišljamo o evolucionim pitanjima, postoji ta pristrasnost u neuronauci
da razmišljamo o svemu što vodi do čoveka“, rekla je Robin Kruk, neurobiolog sa
Državnog univerziteta u San Francisku.
"Glavonošci su zaista jedine druge životinje koje imaju složen mozak, ali ne dele
našu evolucionu lozu."
U izvesnom smislu, hobotnice nemaju samo jedan mozak, već devet: glavni mozak
u obliku krofne plus još osam za svaku ruku, kontrolišu kretanje udova.
Ruke su joj u stanju da komuniciraju jedna sa drugom, verovatno bez uključivanja
centralnog čvorišta.
U eksperimentima, mekušci koriste svojih devet „mozgova“ da bi se progurali kroz
lavirinte i pritisnuli dugmad da bi pobegli iz ograđenih prostorija.
Postoje čak i neki dokazi da oni mogu sanjati
U divljini, oni mogu da oponašaju svoju okolinu menjajući boju i grade jazbine tako
što će aranžirati kamenje, boce i školjke.
Mnogi biolozi su pretpostavljali da je inteligencija nastala kada su životinje formirale
društvene veze.
Kao usamljeno stvorenje, hobotnica prkosi toj priči.
Obična hobotnica živi samo godinu ili dve.
Mužjaci hobotnice umiru nakon parenja, dok ženke hobotnice prestaju da love i gube
se odmah nakon što polože jaja.
Istraživači su čak snimili kako glavonošci jedu jedni druge u divljini.
„Reč ’inteligencija’ nije najbolja reč“, rekao je Godfri-Smit.
„Hobotnice zaista ponekad pokazuju pristojnu količinu inteligencije, ali to nije
najpogodniji način da se opiše šta je posebno kod njih.
On je uporedio hobotnice sa vranama.
Kada se suoči sa zagonetkom, „ponekad će vrana samo sedeti i gledati je, i u
suštini dobro razmisliti, pa će tada u svom prvom pokušaju učiniti nešto prilično
pametno da reši problem.
Ali hobotnice su taktilnije kada se bave problemom.
„One bi se suočile svojim telima sa problemom i manipulisali time“, rekao je on.
„One nemaju toliko inteligencije da sede i razmišljaju."
Hobotnice mogu da otvaraju tegle, koriste alate, rešavaju zagonetke i čak
prepoznaju pojedinačna ljudska lica koja gledaju u njih kroz staklo akvarijuma.
Dodatna simpatija prema ovom mekanom morskom stvorenju je dokumentarni film
„Moj učitelj hobotnica“ iz 2020. godine...
Rado gledan na Netflik-u tokom pandemije koronavirusa, dokumentarni film ronioca
Krega Fostera o njegovoj vezi sa divljom hobotnicom osvojio je Oskara za najbolji
dokumentarni film.
Ako je hobotnica tako pametna, treba li je jesti?
Za Godfri-Smita, filozofa, odluka da odustane od jedenja hobotnice je „sentimentalna“.
„Imam previše naklonosti prema njima da bih ih tretirao kao hranu“, rekao je.
Za suši kuvara Bun Laija, nije bila laka odluka da prestane da služi hobotnicu.
„To je suštinski sastojak japanske kuhinje“, rekao je.
„Jedan od najslavnijih sastojaka iz Japanskog mora je hobotnica.
Beba hobotnica
Čudan i fascinantan je svet životinja i načini na koje ih cenimo, ugrožavamo i zavisimo od njih.
Oko 750 miliona godina evolucije razdvaja nas i osmoruka stvorenja, što sugeriše
da je hobotnica sama razvila svoj način spoznaje.
„Kada razmišljamo o evolucionim pitanjima, postoji ta pristrasnost u neuronauci
da razmišljamo o svemu što vodi do čoveka“, rekla je Robin Kruk, neurobiolog sa
Državnog univerziteta u San Francisku.
"Glavonošci su zaista jedine druge životinje koje imaju složen mozak, ali ne dele
našu evolucionu lozu."
U izvesnom smislu, hobotnice nemaju samo jedan mozak, već devet: glavni mozak
u obliku krofne plus još osam za svaku ruku, kontrolišu kretanje udova.
Ruke su joj u stanju da komuniciraju jedna sa drugom, verovatno bez uključivanja
centralnog čvorišta.
U eksperimentima, mekušci koriste svojih devet „mozgova“ da bi se progurali kroz
lavirinte i pritisnuli dugmad da bi pobegli iz ograđenih prostorija.
Postoje čak i neki dokazi da oni mogu sanjati
U divljini, oni mogu da oponašaju svoju okolinu menjajući boju i grade jazbine tako
što će aranžirati kamenje, boce i školjke.
Mnogi biolozi su pretpostavljali da je inteligencija nastala kada su životinje formirale
društvene veze.
Kao usamljeno stvorenje, hobotnica prkosi toj priči.
Obična hobotnica živi samo godinu ili dve.
Mužjaci hobotnice umiru nakon parenja, dok ženke hobotnice prestaju da love i gube
se odmah nakon što polože jaja.
Istraživači su čak snimili kako glavonošci jedu jedni druge u divljini.
„Reč ’inteligencija’ nije najbolja reč“, rekao je Godfri-Smit.
„Hobotnice zaista ponekad pokazuju pristojnu količinu inteligencije, ali to nije
najpogodniji način da se opiše šta je posebno kod njih.
On je uporedio hobotnice sa vranama.
Kada se suoči sa zagonetkom, „ponekad će vrana samo sedeti i gledati je, i u
suštini dobro razmisliti, pa će tada u svom prvom pokušaju učiniti nešto prilično
pametno da reši problem.
Ali hobotnice su taktilnije kada se bave problemom.
„One bi se suočile svojim telima sa problemom i manipulisali time“, rekao je on.
„One nemaju toliko inteligencije da sede i razmišljaju."
Hobotnice mogu da otvaraju tegle, koriste alate, rešavaju zagonetke i čak
prepoznaju pojedinačna ljudska lica koja gledaju u njih kroz staklo akvarijuma.
Dodatna simpatija prema ovom mekanom morskom stvorenju je dokumentarni film
„Moj učitelj hobotnica“ iz 2020. godine...
Rado gledan na Netflik-u tokom pandemije koronavirusa, dokumentarni film ronioca
Krega Fostera o njegovoj vezi sa divljom hobotnicom osvojio je Oskara za najbolji
dokumentarni film.
Ako je hobotnica tako pametna, treba li je jesti?
Za Godfri-Smita, filozofa, odluka da odustane od jedenja hobotnice je „sentimentalna“.
„Imam previše naklonosti prema njima da bih ih tretirao kao hranu“, rekao je.
Za suši kuvara Bun Laija, nije bila laka odluka da prestane da služi hobotnicu.
„To je suštinski sastojak japanske kuhinje“, rekao je.
„Jedan od najslavnijih sastojaka iz Japanskog mora je hobotnica.
Beba hobotnica
Čudan i fascinantan je svet životinja i načini na koje ih cenimo, ugrožavamo i zavisimo od njih.
