Mihailo Medenica
12.02.2025
Ne postoji pomirenja između slobode za Srbiju i slobode za Aleksandra Vučića!
Jednostavno, nemoguće je!
Ili će Srbija ostati u lancima, ili će Vučić završiti iza sedam brava, toliko je jednostavno i neupitno!
Dakle, i ova “borba protiv korupcije” je stotinu i ko zna koji jalovi igrokaz, kojim pomenuti pokušava da baci prašinu u oči narodu i sačuva fotelju, a samim tim i slobodu!
Pa, nisu Milenko Grčić, Papić i ostali kederi pohvatani u šuplju mrežu pravde- samonikli!
Milorad Grčić FOTO: Fonet
Do juče uzdanice Aleksandra Vučića, za koje je lično garantovao, a danas – vrh ledenog brega sveg zla u Srbiji.
Aleksandre Vučiću, pa ne kopčamo se svi na leđima i ne pričešćujemo se sendvičima, aman!
Deceniju i kusur si suveren svanuća i smrnuća u Srbiji. Ovde se laste ne vraćaju s juga dok ih ne najaviš ko strane investitore, proleće je kad ti kažeš da jeste, a sad treba da poverujemo kako se neko poigrao sa zakonom kao sa jeftinom kurvom – bez tvoga znanja i amina?!
Sjajno što su pale ove odvratne njuške, ali takvih je još hiljade, desetina hiljada malih bogova, koje si TI stvorio i zapovedio: “Činite šta vam je volja, ne štedite i ne sekirajte se, Srbija je naš plen!”
Stvorio si sistem u kojem se robija za ukradenu veknu hleba i dva paradajza, ali je sloboda zagarantovana ako se zahvata rukama, nogama, zubima, ušima, lopatama, bagerima, zetovima, svastikama, kumovima…
Naravno, imaš rezervu fascikli, pa kad zatreba žrtvuješ po nekog piona, eventualno, konja, da stvoriš privid kako pravda ipak nije statista u tvom ansabmlu dvorskih luda, i…
I, ništa! Za koji dan, nedelju, ili najdalje mesec pohapšeni robiju zamene nanogicama, a potom nanogice nanulicama i mirno odšetaju u suton, zaboravljeni, prežaljeni i nevini kao novorođenčad.
Razume se, sada bi svi trebalo da budemo oduševljeni tvojom odlučnošću da kao bumbar na livadi zavedeš red, zaboravljajući da se od korova ta livada odavno ne vidi, i da je korov sve veći, bez razlike što počupate nekoliko korenčića što štrče sa strane…
Treba da zaboravimo na hiljade i hiljade afera i aferica, lopovluka, veleizdaje, premetanja Srbije u koloniju belosvetskog šljama i njegovog interesa, sve one bezvrate “biznismene” koji su i vazduh privatizovali, sirotinju, bedu, decu za koju ne možemo da pošaljemo dovoljno SMS-ova kako bi otišla na lečenja…
Treba da prećutimo Kosovo i Metohiju, Briselske i ostale veleizdajničke sporazume, to što smo na mala vrata postali otirač prokletog NATO pakta, što Brisel ovde svrati na političke orgije, što se toliko fukare bezobrazno mnogo obogatilo da su kontejneri sve puniji kvalitetnih otpadaka za mučenu sirotinju…
Ne, Aleksandre Vučiću, ne zaboravljamo!
Aleksandar Papić
Ne više!
Ćutali smo ko *****, ali je Srbija konačno progovorila, podvrisnula – NISAM VIŠE VAŠ PLEN I LOVINA!
Uzalud fascikle i mreže sa sitne ribe pljuckavice – oni su samo činili ono što si im dozvolio da čine!
Takvi su ti trebali da skreću pažnju sa tebe, ali…
Ponavljam: nema slobode i za Srbiju i za tebe, a Srbija više u lance neće, pa…
Zaludu prašina u oči, narod vidi i zatvorenih, po smradu vam trag oseća…
Nema borbe protiv korupcije dok si ti na slobodi, Vučiću!
Oni su krali koliko si im ti dozvolio, a sebi si dozvolio da od Srbije ostane sećanje…
E, pa, nećemo je se sećati no živeti u slobodnoj, slavnoj i božanstveno divnoj SRbiji!
Mi u njoj, ti u ćeliji, jedino tako ima smisla!
Tvog nam je besmisla preko glave!
