...ako, do ladje dodje...

...

...pjesnik mora da se krece u reviru
svojih dogadjaja
svojih izazova nemira
da hvatajuci ih
pravi nove mozaike
svojoj dusi svarljive
taj sopstveni svijet
ako zaokruzi
dolazi do svoje Super_nove
i bori se prvo za sebe
a onda za nju
jer pjesnikova sebicnost
sebe ne objasnja
a i ne umije
on vidi osjeca
trebuje
ali ne umije kao kovac
da kuje
nece da oblikuje silom nekakvom
njegova misao ako trpi lance i sjekire
traje ali
brzo umire
on kao i 'misticari'
analizira ali
kad vraca razdvojeno
to je nov kvalitet
i malo sta ima
od ceka je zaokruzeno
...tako iz udaljenja posmatra sebe
i ako se nadje
klimne nekud
kao kapetan moru
i krene u dubine
porinute ladje...

 

[faraonn]

...sta mi ove sestice rade ali okadicu ih...

 

[Soradze]

Pesnik živi na rubovima živaca.
U posrtanjima, u nevidljivim lomovima.
Tamo gde kosti srastaju pravilno,
a srce nepravilno.
Život pesnika se odvija na rubovima knjiga,
koje prelaze iz jedne u drugu ruku.
Odvija se na rubovima pesničkog prsta
koji slučajno susreće moj.
Rubovi knjiga nikada neće srasti,
jer u njima pulsira život pesnika
žestinom infekcije na otvorenoj rani.
Život Faraonna se odvija upravo tu...
Tu - na rubovima otvorene rane...
Na rubovima Super_nove...


"...pjesnik mora da se krece u reviru
svojih dogadjaja
svojih izazova nemira
da hvatajuci ih
pravi nove mozaike
svojoj dusi svarljive
taj sopstveni svijet
ako zaokruzi
dolazi do svoje Super_nove"

Priroda Faraonna umotava u belo...
Pesnik piše o pesniku dugo i nežno
kao da gladi mačku u svom krilu...
Lepota nije u priči, nego u pričanju...
U lakom otkidanju komada sebe
kao da je od paučine...
Tu smo zbog pesnika Faraonna
i zbog lakoće kojom se pretvara u oblak.
Zbog izdajničkog prsta koji uporno
pokazuje obmanu ili Super - novu u ogledalu...

Kao i uvek, grlim pesnika, zaljubljena u njegove stihove...

 

[bmaxa]

stihovi kao nekad,
preko vode воде,
док бродови плове,
и робове воде,
далеко од Африке, далеко од куће
у земљу Маја и Инка, где челик и барут,
добија краља и слугу, да откупи живот,
а да га ипак стуку.
Фараон, јури за маглом, јер море
се суши, да грешни поробљени народ,
побегне у тој суши,
а онда се вода враћа,
као мост у Лондону где сат и час,
потпуно враћа у беспућа пустиња и
бесконачне музике.
А Љубав, Љубав је ту бескрај,
срце за све, па и за Фараоне ЧП