Aaaaaa boogie..moram opet..
vezano za cistocu grada
napisah u svom postu sta radim i sta ne radim za SVOJ grad upravo iz ljubavi prema njemu..
i mislim da sasvim cinim za njega time sto ga ne prljam i ne ruzim svih 365 dana u godini....samim tim nemam potrebe ni tudje djubre da cistim..kada bi se svi ponasali i ophodili prema ovom gradu kao sto to ja radim..ovakva akcija bi bila nepotrebna...
bojim se da se opet ne razume smisao ove akcije.
Niko niti sumnja, niti aludira, niti tvrdi da se neko ne ponaša tako kako Nina tvrdi. To nije glavna ideja.
Glavna ideja je simbolika, alarm, podizanje svesti.
Ne čišćenje tuđeg đubreta, već PRKOS onima koji su nesavesni.
Pokazna vežba - da ima nas kojima ti "tuđi" ne mogu ništa.
Budni duh Beograda koji ne spava i koga ne mogu da zatrpaju kesama i flašama, jer uvek može da se podigne i pokaže ko je Beograd, šta je Beograd.
Glavna ideja nije "ja plaćam porez, ima ko to radI".
Ima naravno i ko radi i ko ne radi i ko prlja i koga baš briga.
Ali treba da bude i nas.
Onih koji znaju šta svaki kamen pamti.
Oni čije se uspomene vrti košava po ćoškovima.
Kao porodica koja pazi uspomenu na svoje drage i skida uvelo lišće sa spomenika, a stavlja cveće i svežu vodu.
Ne mora sve da ima taj proseljačeni "praktičan smisao".
Ne mora sve da bude izmereno.
Beograđani su bili domaćini. Pokažimo to. Pokažimo da Beograd nije samo 50-tak kvadrata u nekom soliteru, ili zatarabljeno dvorište.
Beograd su ulice kojima su šetali ljudi koje volimo, koje smo voleli.
Pisci, naučnici, umetnici, ljubavnici, snovi, kiše i Barbare, šuškavci i Vespe, protesti i smrzavanja, haustori i ljubljenja, grafiti i osmesi.
Ja znam da svako ko ima Beograd u srcu, ko je plakao sa Aleksandrom Derokom, sa Duškom Radovićem, sa Kaporom - čuva i pazi onoga "ko nema nikog drugog sem nas".
E pa, Beograd je uvređen. Zapušten, na mnogim mestima zaboravljen, zatravljen, zakatančen, koraka zaraslog u paučinu onih koji ga ne vole.
Ustanimo protiv njih.
Otidimo do tih nekih samo naših malih ćoškova koji pamte naše najveće tajne i pogledajmo, da li se zajedno sa našim tajnama, tuda motaju nekakve kese i hartije.
Iza naše škole, pokupimo one iste pikavce koje smo bacili i koji se ponovo i ponovo vraćaju.
Uradimo to zbog nas samih, prošetajmo kroz prošarani hlad neke lipe, udahnimo mirise našeg Beograda i neka svi oni nesavesni onda dobiju na znanje jednostavnu stvar - ne možete nam ništa.
Stoga, pustimo sada izjave "kada bi se svi ponasali i ophodili prema ovom gradu kao sto to ja radim.."
Ja znam da je to više izjava revolta i očaja ali, nemojmo da zaboravimo moć simbola, simbolike, simboličnih gestova i poruka.
I naravno, iako se i mozak pita - nemojmo da zaboravimo i pitanja srca.
)))
Ne verujem da su svi ti ljudi "došljaci", a da smo mi Beograđani imuni na takva dešavanja.