Ajnštajn nije cenio Milevu Marić

[Soradze]

NIKAD JE NIJE CENIO! ​

Jedna rečenica iz AJNŠTAJNOVOG PISMA prijatelju otkriva svu TUGU MILEVE MARIĆ​

Umrla je pre više od sedam decenija, ali o njoj će se uvek pričati! Mileva Marić Ajnštajn je žena koja i danas intrigira javnost pre svega
zbog njenog nesrećnog braka sa naučnijom Albertom Ajnštajnom i večite dileme oko toga koliki deo zasluga koje je on pobrao širom
sveta, zapravo pripada Milevi.


Brak Mileve i Alberta Ajnštajna intrigantna je tema koja će uvek izazivati rasprave.
Upoznali su se na studijama, a pre nego što ih je završila Mileva je zatrudnela i rodila vanbračnu ćerku Lizerl.

Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Lizerl je obolela od šarlaha.
Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Tek, kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici,
a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu.

Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta.
Iz tog perioda sačuvano je pismo koje je Albert uputio prijatelju Mišelu Besou 1903. u kome piše o tome da “živi vrlo prijatan, ugodan
život sa suprugom”.
– Ona se odlično brine o meni, dobro kuva i uvek je vesela – napisao je on u jednoj rečenici opisujući Milevu čije potencijale,
očigledno, nije voleo mnogo da ističe.

Par je kasnije dobio još jednog sina Eduarda, ali je Ajnštajn u međuvremenu našao i ljubavnicu – svoju rođaku, Elzu Lovental.

Brak je godinama bio u krizi, a naučnik je sve više vremena provodio sa svojom ljubavnicom ponižavajući Milevu.

Po preseljenju u Berlin, Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su “odgovaraj mi samo kada ti se obratim”.

U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih.

Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti.

Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve koji je i ozakonjen 1919.
Zvanično su se rastali 14. februara 1919., a Albert se oženio Elzom 2. juna iste godine.

 

[Пилипенда]

Занимљива и тужна прича коју су на свјетлост дана извукле њемачке феминисткиње. Ајнштајн важи за апсолутног генија, презиме му је постало синоним за генијалност, од које је он био јако, јако далеко... Нешто је петљао са школом, поред лоших оцјена ту има и збрке с датумима... свега. Милева је од самог почетка имала најбоље оцјене. У оно вријеме уписати Политехникум као жена (дјевојка) било је много већа ствар него што то данас може изгледати. Сем тога, посебним царским указом одобрено јој је да практикум из физике похађа заједно са мушкарцима. То се не ради за било кога већ само за изузетно даровите. Ајнштајн је описиван као геније који је био у свом свијету, који се због генијалности тешко сналазио као студент... а заправо се радило о сасвим просјечном студенту који без Милевине обилате помоћи ништа не би ни завршио. У преписци која је објављена јасно се види да Милева запоставља своје испите константно помажући њему на своју властиту штету....
Можда најсликовитије о Алберту говори податак да свог сина (који је био слабоуман) није видио деценијама, а да је Милевин гроб због неплаћања гробарине прекопан тако да се данас не зна ни гдје су јој кости.

 

[Young Sheldon]

Čovek je promašaj i prevarant. Ćušnuli Teslu u stranu i stavili klovna.

 

[Пилипенда]

Čovek je promašaj i prevarant. Ćušnuli Teslu u stranu i stavili klovna.

Има и ту нешто. Наиме, након развода од Милеве, његов допринос науци је апсолутна нула. Чак никад није написао ни књигу о теорији рекативности по којој је најпознатији, све око њега су писали други.
Још једна занимљивост, исте те 1905. године кад је објављена теорија релативности, Тесла пријављује патент у ком стоји да је мјерио брзину два и по пута већу од брзине свјетлости. Ајнштајн постаје апсолутни свјетски геније, а Тесла полако бива потискиван да би завршио као „полудјели старац који фантазира”...

 

[Young Sheldon]

Има и ту нешто. Наиме, након развода од Милеве, његов допринос науци је апсолутна нула. Чак никад није написао ни књигу о теорији рекативности по којој је најпознатији, све око њега су писали други.
Још једна занимљивост, исте те 1905. године кад је објављена теорија релативности, Тесла пријављује патент у ком стоји да је мјерио брзину два и по пута већу од брзине свјетлости. Ајнштајн постаје апсолутни свјетски геније, а Тесла полако бива потискиван да би завршио као „полудјели старац који фантазира”...

Наравно. Читао сам негде да су банкари увидели опасност где би губили монопол због Теслиног рада и морали су да уклоне Теслину науку, његово поимање науке и у ком смеру она треба ићи. И онда су га приказали излапелим, сва прича о етру је потиснута и заборављена. Тутнули ту теорију релативности на коју се сви ложе. Кад чујем да неког попут Ајнштајна величају за генија, а Теслу, који је свој живот посветио науци, који није имао ни жену, ни децу, ни девојке, који је спавао по три сата у фанатизму свог истраживања, који се изоловао од људи понекад да би експериментисао. Таквог човека нико не диже у небеса, него Ајштајна, промашај од човека. Тесла је, бар за мене, највећи научник у историји човечанства. Човек који је толико дао, а ништа није тражио заузврат. И много тога би он још дао да га нису спречили у томе..

 

[Пилипенда]

Наравно. Читао сам негде да су банкари увидели опасност где би губили монопол због Теслиног рада и морали су да уклоне Теслину науку, његово поимање науке и у ком смеру она треба ићи. И онда су га приказали излапелим, сва прича о етру је потиснута и заборављена. Тутнули ту теорију релативности на коју се сви ложе. Кад чујем да неког попут Ајнштајна величају за генија, а Теслу, који је свој живот посветио науци, који није имао ни жену, ни децу, ни девојке, који је спавао по три сата у фанатизму свог истраживања, који се изоловао од људи понекад да би експериментисао. Таквог човека нико не диже у небеса, него Ајштајна, промашај од човека. Тесла је, бар за мене, највећи научник у историји човечанства. Човек који је толико дао, а ништа није тражио заузврат. И много тога би он још дао да га нису спречили у томе..

Већи број савремених мислилаца се слаже да је човјечанство досад изњедрило само два истинска генија – Леонарда и Теслу. У том контексту Ајнштајн је апсолутно занемарив. Из његовог дјела није проистекла никаква технологија ево већ више од вијека. Само се нове претпоставке нижу на старе и цвјета ничим доказива научна фантастика. Уосталом, многи наивно мисле да је Нобела добио за ту чудесну теорију релативности... али не, добио је Нобела за нешто сасвим друго, за (како стоји у образложењу додијељене му награде) објашњење фото ефекта и неки магловити и непрецизирани „свеопћи допринос науци”.
Уосталом, Ајнштајн никад није ушао у лабораториј, није се тиме никад бавио, само је лијепо причао и држао предавања уживајући у улози планетраног генија, а Тесла је у лабораторијама провео скоро читав живот.

 

[Пилипенда]

Кад већ помињемо потиснуту Милеву, ајде да поменемо и потпуно заборављеног њеног млађег брата Милоша, који је након Великог рата остао у Русији и тамо први клонирао ћелију. Био је шеф катедре за хистологију након чувеног Павлова. У Русији се сматра „оцем модерне генетике”, а код нас скоро нико није ни чуо за њега.

 

[Soradze]

Кад већ помињемо потиснуту Милеву, ајде да поменемо и потпуно заборављеног њеног млађег брата Милоша, који је након Великог рата остао у Русији и тамо први клонирао ћелију. Био је шеф катедре за хистологију након чувеног Павлова. У Русији се сматра „оцем модерне генетике”, а код нас скоро нико није ни чуо за њега.

Hvala na dragocenim informacijama!
Treba da smo ponosni na porodicu Marić!

 

[Soradze]

Наравно. Читао сам негде да су банкари увидели опасност где би губили монопол због Теслиног рада и морали су да уклоне Теслину науку, његово поимање науке и у ком смеру она треба ићи. И онда су га приказали излапелим, сва прича о етру је потиснута и заборављена. Тутнули ту теорију релативности на коју се сви ложе. Кад чујем да неког попут Ајнштајна величају за генија, а Теслу, који је свој живот посветио науци, који није имао ни жену, ни децу, ни девојке, који је спавао по три сата у фанатизму свог истраживања, који се изоловао од људи понекад да би експериментисао. Таквог човека нико не диже у небеса, него Ајштајна, промашај од човека. Тесла је, бар за мене, највећи научник у историји човечанства. Човек који је толико дао, а ништа није тражио заузврат. И много тога би он још дао да га нису спречили у томе..

U pravu si, svako slovce!

 

[Pumpaj Dinstanović]

NIKAD JE NIJE CENIO!​

Jedna rečenica iz AJNŠTAJNOVOG PISMA prijatelju otkriva svu TUGU MILEVE MARIĆ​

Umrla je pre više od sedam decenija, ali o njoj će se uvek pričati! Mileva Marić Ajnštajn je žena koja i danas intrigira javnost pre svega
zbog njenog nesrećnog braka sa naučnijom Albertom Ajnštajnom i večite dileme oko toga koliki deo zasluga koje je on pobrao širom
sveta, zapravo pripada Milevi.


Brak Mileve i Alberta Ajnštajna intrigantna je tema koja će uvek izazivati rasprave.
Upoznali su se na studijama, a pre nego što ih je završila Mileva je zatrudnela i rodila vanbračnu ćerku Lizerl.

Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Lizerl je obolela od šarlaha.
Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Tek, kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici,
a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu.

Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta.
Iz tog perioda sačuvano je pismo koje je Albert uputio prijatelju Mišelu Besou 1903. u kome piše o tome da “živi vrlo prijatan, ugodan
život sa suprugom”.
– Ona se odlično brine o meni, dobro kuva i uvek je vesela – napisao je on u jednoj rečenici opisujući Milevu čije potencijale,
očigledno, nije voleo mnogo da ističe.

Par je kasnije dobio još jednog sina Eduarda, ali je Ajnštajn u međuvremenu našao i ljubavnicu – svoju rođaku, Elzu Lovental.

Brak je godinama bio u krizi, a naučnik je sve više vremena provodio sa svojom ljubavnicom ponižavajući Milevu.

Po preseljenju u Berlin, Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su “odgovaraj mi samo kada ti se obratim”.

U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih.

Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti.

Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve koji je i ozakonjen 1919.
Zvanično su se rastali 14. februara 1919., a Albert se oženio Elzom 2. juna iste godine.

Malo poznata stvar je da je posle razvoda 1919. godine Ajnštajn zadržao izvesne antipatije prema Srbima. On je kritikovao srpski režim u Beogradu i kada je Milan Šuflaj bio ubijen, direktno je optužio kralja Aleksandra i vlast za strahovitu opresiju hrvatskog naroda.

Ajnštajn je pisao međunarodnim humanitarnim organizacijama žalbe na račun Kraljevine Jugoslavije, zahtevajući da se internacionalizuje hrvatsko pitanje tj. da se nešto učini radi zaštite ugroženih Hrvata.

 

[gost 434892]

NIKAD JE NIJE CENIO!​

Jedna rečenica iz AJNŠTAJNOVOG PISMA prijatelju otkriva svu TUGU MILEVE MARIĆ​

Umrla je pre više od sedam decenija, ali o njoj će se uvek pričati! Mileva Marić Ajnštajn je žena koja i danas intrigira javnost pre svega
zbog njenog nesrećnog braka sa naučnijom Albertom Ajnštajnom i večite dileme oko toga koliki deo zasluga koje je on pobrao širom
sveta, zapravo pripada Milevi.


Brak Mileve i Alberta Ajnštajna intrigantna je tema koja će uvek izazivati rasprave.
Upoznali su se na studijama, a pre nego što ih je završila Mileva je zatrudnela i rodila vanbračnu ćerku Lizerl.

Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Lizerl je obolela od šarlaha.
Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Tek, kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici,
a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu.

Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta.
Iz tog perioda sačuvano je pismo koje je Albert uputio prijatelju Mišelu Besou 1903. u kome piše o tome da “živi vrlo prijatan, ugodan
život sa suprugom”.
– Ona se odlično brine o meni, dobro kuva i uvek je vesela – napisao je on u jednoj rečenici opisujući Milevu čije potencijale,
očigledno, nije voleo mnogo da ističe.

Par je kasnije dobio još jednog sina Eduarda, ali je Ajnštajn u međuvremenu našao i ljubavnicu – svoju rođaku, Elzu Lovental.

Brak je godinama bio u krizi, a naučnik je sve više vremena provodio sa svojom ljubavnicom ponižavajući Milevu.

Po preseljenju u Berlin, Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su “odgovaraj mi samo kada ti se obratim”.

U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih.

Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti.

Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve koji je i ozakonjen 1919.
Zvanično su se rastali 14. februara 1919., a Albert se oženio Elzom 2. juna iste godine.

Нек се ј*бе бертоња са сестром. Сви знају за милеву, а бертоња је упитан