(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
AJDE MORE
Ovako se ne ide u dan.....ne valja bre. Dovoljno je težak i tmuran, mokar i hladan i ima nameru da me rastuži.......ma znam ga dobro. Ponedeljak.....i ime mu je dugačko.....Zato neću da mu pomažem bre.....nego da udarim kontru....ovako
Ajde more.....
ni ja nisam bolje volje
ali....eto....smeh me leči
i po neki stih zaleči
a ti kažeš kuda žurim
na lečenje druže jurim
od života i straota.
Evo tebi stiha malo
neće da te baš izleči
ali može da zaleči
na minuta nekoliko
iskrenošću
retkom pticom
plašljivicom
prepelicom
PS Pesmica napisana ranije kao replika na Miwkinom blogu ili mom.....ne sećam se hahhaah......
Ja volim ponedeljak! Kao da mi je svakog ponedeljka data šansa da počnem
