(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
AJD MALO...
Eh pesnici.......pesnikinje
milo smilje
duše obilje
mis'o krepka, mis'o snena,
strasna, željna il' voljena,
boli, voli pa preboli
jauk, lelek, osmeh brzi
žaokama život zove
izujedan pesnik poje.
Neka poje, šta će drugo
Stihom lečiš sebe slugo
Oj pesnici…pesnikinje
Tvorci moćne fantazije
Od života feštu prave
Mis’o, maštu, osmeh, suzu
Vazda tražeć svoju muzu.
Neko piše k’o što jeste
Život eto prepisuje
Slučaj taj da l’ je pesnik?
Svakako je reči vesnik.
Drugi opet maštom pišu
Reč im eto, uzdah stvara
Ma to pesnik život vara
Ima dara... pa nek vara.
Sretni, tužni il’ šareni
Tek smo eto rečma skloni
O živote, blag ti budi
I pesnike ti ne sludi.
Prevelika doza škodi
a i nije baš u modi
Baš su lepi ’vako ludi
Ma samo su šaren ljudi.
OJHAAA
PS Dobar dan ....ajde bre malo se razmdajte...sve to polegalo bre
)
...
Kad pre?