Aheront

Beskrajna plovidba snom, beskrajno daleki dom,
Vetrovi Orfejskog sna...
Lutanje velikim dnom, kroz očaj i bol
Na parčetu suvišnog tla.

Tu gde vlada sam Had, kroz patnju i jad
Rekama otrovnog zla
Taj odvratni grad, promiče jedinim "sad"
Obalom poslednjeg sna.

I ta tišina, taj zvuk- taj najdraži muk
Upleten u niti kajanja
I ta visina, taj huk- taj najdraži bunt
U svetu pukog trajanja.

Dižu se vetrovi i neki bedemi, olovni zidovi
Na mestu stradanja
Nestalni hirovi, otrovni mitovi,
I puno laganja...

 

[LJILJA MMM]

Opa.....pauzica....cirka 10 min. da isperem mozak

u tišini muka polomljenih grana
govorom neživim svedok su stradanja
zelene grane vetrovi što lome
ludilom vođeni, laganjem sročeni,
izgledaju kao prepoređeni
kad vetar skine na tren veo
ukaže se deo
nekog davnog, umrlog nadanja
kao dokaz večitog padanja
kroz lavirint stradanja
kao talasi Aheronta....
beskonačna traka boli
što svakog dok živi voli.

Inače, odlična ti je pesma......inspirativna
odleteh dalje

 

[zxy]

A da se živi mora ..dal hoćeš il nećeš niko te ne pita
A ovaj grad sad ...,doduše danas ga sunce malo ulepšava i iluziju održava,
inače je...da ne kažem šta.. ja ,kad si već rekao ti sve što treba ...kolega

 

[MathPhysics]

Hvala Ljiljo, hvala kolega!

 

[Karen_Souza]

Izuzetni stihovi! Čini mi se da najbolje komentarišem muzikom.

 

[MathPhysics]

Hvala, Karen!

 

[nisamodavde]

Prelepo, i forma mi se veoma dopada. Sve pohvale

 

[MathPhysics]

Hvala, nisamodavde!