- Poruka
- 5.472
Agarta je legendarni grad za koji je rečeno da se nalazi u unutrašnjosti zemljine kore (Umberto Eko, Fukoovo klatno) koncept je popularan u okviru ezoterizma.
Aleksandar Sent-Iv d Alvedre (Alexandre Saint-Yves d'Alveydre) objavio je prvi „pouzdani“ izveštaj o Agarti u Evropi. Po njemu, tajni svet „Agarta“ i svo njegovo znanje i bogatstvo „biće dostupni celom čovečanstvu kada se bude držalo zakona koji su doneli Mojsije i Isus" što znači „Kada Anarhija koja postoji u svetu bude zamenjena Sinarhijom" Po njegovom slikovitom opisu to je mesto koje stvarno postoji, ispod Himalaja i Tibeta. Informacije o Agarti kaže da je dobio sam od jednog avganskog princa.
Ferdinand Osendovski napisao je 1922. knjigu Zveri, ljudi i bogovi. U svojoj knjizi Osendovski priča o podzemnom kraljevstvu, poznatom budistima kao Agarti.
Rene Genon u svom delu Kralj Sveta daje simboličko tumačenje Agarte. U doba okultacije, Kali-juge duhovna središta nisu više pristupačna, nego skrivena. U tom smislu i sama nebesa, odnosno Raj, tražićemo pod zemljom.
Agarta je često povezana, a nekad se i brka sa Šambalom koja se često pominje u Vadžrajana budizmu i tibetanskim Kalačakra učenjima koja je oživela Blavacka i njeno Teozofsko društvo. Prema teozofima je Agarti široki region podzemnih pećina, ispunjen demonima. Rerih, čija su učenja povezana sa teozofima, doživljavao je postojanje Šambale fizički i duhovno.
Pre njegove smrti, rekao je da postoji zemlja izvan Pola koja je bila „začarani kontinent na nebu, trajna misterija Zemlje“. Ta zemlja je, prema drugim teorijama, bila legendarni Rainbow City, dom čudesno izgubljene civilizacije.
Mogućnost da je Zemlja šuplja i da joj se može pristupiti preko severnog i južnog pola i da unutar nje cvetaju tajne civilizacije podsticala je maštu ljudi vekovima. Dokaze za to nalazimo u istoriji bezbrojnih drevnih civilizacija.
Vavilonski junak Gilgameš posetio je svog pretka Utnapištima u utrobi zemlje; u grčkoj mitologiji Orfej pokušava da spasi Euridiku iz podzemnog pakla; pričalo se da su egipatski faraoni komunicirali sa podzemnim svetom, kome se moglo pristupiti putem tajnih tunela skrivenih u piramidama; a budisti su verovali (i još uvek veruju) da milioni ljudi žive u Agarti, podzemnom raju kojim vlada kralj sveta.
Dakle, upravo kada pomislite da ove teorije ne mogu biti ništa više od mašte, zapravo nailazite na dokaze u drevnoj istoriji koji ukazuju na mogućnost postojanja sveta unutar Zemlje.
Ideju da Zabranjeno kraljevstvo “Agarta” zaista postoji nije izrekao samo admiral Bird, već i drugi istraživači širom sveta. Veruje se da karta koju je napravio kartograf Hajnrih C. Beran prikazuje ulaz u unutrašnju Zemlju, Kraljevstvo Agarta.
Na toj karti se može videti antarktički kontinent bez svog debelog sloja leda. Ali, najintrigantniji detalj je prisustvo podvodnih prolaza koji se prostiru po čitavom kontinentu i čini se da se konvergiraju na tačnoj lokaciji koja je identifikovana kao otvor prema Šupljoj Zemlji ili Unutrašnjoj Zemlji.
Leonard Uler, matematički genije osamnaestog veka, zaključio je da je Zemlja šuplja, da sadrži centralno Sunce i da je naseljena; i dr Edmund Halej, pronalazač Halejeve komete i engleski kraljevski astronom, takođe su verovali da je Zemlja iznutra šuplja i da ima tri „tla“.
Nedavno je otkrivena i mapa trećeg Rajha na kojoj je prikazano nekoliko tajnih prolaza koji su nemački mornari koristili za pristup misterioznim podzemnim regijama, kao i potpunu mapu obe hemisfere i misterioznog kraljevstva Agarta.
U pismu, koje je navodno napisao Karl Unger, jedan od članova posade nemačke podmornice „U-Boat“, navodi se da su stigli u unutrašnjost Zemlje i da nisu razmišljali o povratku. Čini se da su sve ove priče potkrepljene brojnim otkrićima, a nedavno su naučnici otkrili veliki okean vode unutar Zemljinog plašta i ističu da je to veliki „rezervoar“ za vodu koji bi mogao napuniti okeane na Zemlji tri puta.
Ovo neverovatno otkriće sugeriše da je površinska voda planete došla iz Zemlje, kao deo „potpunog kruženja vode na planeti“ umesto dominantne teorije koja predlaže da je voda na Zemlju stigla ledenim kometama koje su prolazile pored planete milionima godina pre.
Nacisti su takođe bili izuzetno zainteresovani za unutrašnju Zemlju i mitove povezane sa njom. Veruje se da je Antarktik ulaz u izgubljenu arijevsku domovinu Tule. Iako je Antarktik povezan sa izgubljenim kontinentom Atlantidom, veza sa Tulom je manje vidljiva.
Tulu je prvi put pomenuo grčki istraživač Pitej nakon svojih putovanja između 330. godine pre nove ere i 320. godine pre nove ere. Ali 150. godine naše ere, grčki pisac Antonius Diogenes napisao je The Vonders Beyond Tule (Misterija Tule). U dalekoj prošlosti verovalo se da je Tula bilo udaljeno mesto koje se nalazi izvan „granica poznatog sveta“.
Zanimljivo je da su 2001. godine američka Nacionalna geoprostorno-obaveštajna agencija i Kancelarija za podršku za aero-geofizička istraživanja otkrili postojanje magnetne anomalije za koju se veruje da se nalazi na istočnoj obali jezera Vostok na Antarktiku.
Aleksandar Sent-Iv d Alvedre (Alexandre Saint-Yves d'Alveydre) objavio je prvi „pouzdani“ izveštaj o Agarti u Evropi. Po njemu, tajni svet „Agarta“ i svo njegovo znanje i bogatstvo „biće dostupni celom čovečanstvu kada se bude držalo zakona koji su doneli Mojsije i Isus" što znači „Kada Anarhija koja postoji u svetu bude zamenjena Sinarhijom" Po njegovom slikovitom opisu to je mesto koje stvarno postoji, ispod Himalaja i Tibeta. Informacije o Agarti kaže da je dobio sam od jednog avganskog princa.
Ferdinand Osendovski napisao je 1922. knjigu Zveri, ljudi i bogovi. U svojoj knjizi Osendovski priča o podzemnom kraljevstvu, poznatom budistima kao Agarti.
Rene Genon u svom delu Kralj Sveta daje simboličko tumačenje Agarte. U doba okultacije, Kali-juge duhovna središta nisu više pristupačna, nego skrivena. U tom smislu i sama nebesa, odnosno Raj, tražićemo pod zemljom.
Agarta je često povezana, a nekad se i brka sa Šambalom koja se često pominje u Vadžrajana budizmu i tibetanskim Kalačakra učenjima koja je oživela Blavacka i njeno Teozofsko društvo. Prema teozofima je Agarti široki region podzemnih pećina, ispunjen demonima. Rerih, čija su učenja povezana sa teozofima, doživljavao je postojanje Šambale fizički i duhovno.
Prema rečima Đaninija i Palmera, viceadmiral Bird je u februaru 1947. godine, neposredno pre nego što je krenuo na put od 2.750 km preko Severnog pola, objavio: „Želeo bih da vidim zemlju izvan Pola. To područje iza Pola je središte Velike zagonetke.”
Prema nekim mišljenjima, veruje se da je tokom svog leta nad Severnim polom, koji se dogodio 1947., viceadmiral Bird preko radija izjavio da ispod nije sneg, već da vidi ogromna kopnena područja sa planinama, šumama i vegetacijom, ogromna jezera i reke sa životinjama koje su ličile na mamute.Pre njegove smrti, rekao je da postoji zemlja izvan Pola koja je bila „začarani kontinent na nebu, trajna misterija Zemlje“. Ta zemlja je, prema drugim teorijama, bila legendarni Rainbow City, dom čudesno izgubljene civilizacije.
Mogućnost da je Zemlja šuplja i da joj se može pristupiti preko severnog i južnog pola i da unutar nje cvetaju tajne civilizacije podsticala je maštu ljudi vekovima. Dokaze za to nalazimo u istoriji bezbrojnih drevnih civilizacija.
Vavilonski junak Gilgameš posetio je svog pretka Utnapištima u utrobi zemlje; u grčkoj mitologiji Orfej pokušava da spasi Euridiku iz podzemnog pakla; pričalo se da su egipatski faraoni komunicirali sa podzemnim svetom, kome se moglo pristupiti putem tajnih tunela skrivenih u piramidama; a budisti su verovali (i još uvek veruju) da milioni ljudi žive u Agarti, podzemnom raju kojim vlada kralj sveta.
Dakle, upravo kada pomislite da ove teorije ne mogu biti ništa više od mašte, zapravo nailazite na dokaze u drevnoj istoriji koji ukazuju na mogućnost postojanja sveta unutar Zemlje.
Ideju da Zabranjeno kraljevstvo “Agarta” zaista postoji nije izrekao samo admiral Bird, već i drugi istraživači širom sveta. Veruje se da karta koju je napravio kartograf Hajnrih C. Beran prikazuje ulaz u unutrašnju Zemlju, Kraljevstvo Agarta.
Na toj karti se može videti antarktički kontinent bez svog debelog sloja leda. Ali, najintrigantniji detalj je prisustvo podvodnih prolaza koji se prostiru po čitavom kontinentu i čini se da se konvergiraju na tačnoj lokaciji koja je identifikovana kao otvor prema Šupljoj Zemlji ili Unutrašnjoj Zemlji.
Leonard Uler, matematički genije osamnaestog veka, zaključio je da je Zemlja šuplja, da sadrži centralno Sunce i da je naseljena; i dr Edmund Halej, pronalazač Halejeve komete i engleski kraljevski astronom, takođe su verovali da je Zemlja iznutra šuplja i da ima tri „tla“.
Nedavno je otkrivena i mapa trećeg Rajha na kojoj je prikazano nekoliko tajnih prolaza koji su nemački mornari koristili za pristup misterioznim podzemnim regijama, kao i potpunu mapu obe hemisfere i misterioznog kraljevstva Agarta.
U pismu, koje je navodno napisao Karl Unger, jedan od članova posade nemačke podmornice „U-Boat“, navodi se da su stigli u unutrašnjost Zemlje i da nisu razmišljali o povratku. Čini se da su sve ove priče potkrepljene brojnim otkrićima, a nedavno su naučnici otkrili veliki okean vode unutar Zemljinog plašta i ističu da je to veliki „rezervoar“ za vodu koji bi mogao napuniti okeane na Zemlji tri puta.
Ovo neverovatno otkriće sugeriše da je površinska voda planete došla iz Zemlje, kao deo „potpunog kruženja vode na planeti“ umesto dominantne teorije koja predlaže da je voda na Zemlju stigla ledenim kometama koje su prolazile pored planete milionima godina pre.
Nacisti su takođe bili izuzetno zainteresovani za unutrašnju Zemlju i mitove povezane sa njom. Veruje se da je Antarktik ulaz u izgubljenu arijevsku domovinu Tule. Iako je Antarktik povezan sa izgubljenim kontinentom Atlantidom, veza sa Tulom je manje vidljiva.
Tulu je prvi put pomenuo grčki istraživač Pitej nakon svojih putovanja između 330. godine pre nove ere i 320. godine pre nove ere. Ali 150. godine naše ere, grčki pisac Antonius Diogenes napisao je The Vonders Beyond Tule (Misterija Tule). U dalekoj prošlosti verovalo se da je Tula bilo udaljeno mesto koje se nalazi izvan „granica poznatog sveta“.
Zanimljivo je da su 2001. godine američka Nacionalna geoprostorno-obaveštajna agencija i Kancelarija za podršku za aero-geofizička istraživanja otkrili postojanje magnetne anomalije za koju se veruje da se nalazi na istočnoj obali jezera Vostok na Antarktiku.
