Afrički divlji psi

[Neprilagođena]

Afrički divlji pas ( Lycaon pictus), poznat i pod nazivom afrički lovački pas,
je mesojed iz porodice pasa. Nastanjuje savane i ravnice, kao i blago pošumljene oblasti na afričkom kontinentu.

Krzno afričkog lovačkog psa je išarano crnim, žutim i belim nijansama, različito za svaku jedinku.
Lycaon pictus na grčkom znači „obojeni vuk“.
Imaju dugačak i kitnjast rep, kao i velike, zaobljene uši. Niži delovi udova su obično svetlije obojeni.
Mužjaci obično teže od 17 do 36 kg.
Visina plećki iznosi 75 cm a dužina tela je prosečnih 100 cm, dok je rep dužine od 30 do 45 cm.
Psi iz južnijih delova Afrike su obično krupniji od onih iz istočnih i zapadnih regiona.
Afrički lovački psi poseduju 42 zuba u vilicama.

Imaju snažan ugriz.koji im dopušta da savladaju velike količine kostiju , kao i hijene.
Na osnovu izvršenih studija, ustanovljeno je da, od svih ostalih predatora.
afrički divlji psi imaju najviši koeficijent snage ugriza .

Polnu zrelost ovi psi stiču sa 12 do 18 meseci. Pare se u bilo koje doba godine, sa maksimumom od marta do juna, kada je u Africi druga polovina kišne sezone.
U samo jednom okotu, na svet dolazi od 2 do 19 kučića, iako ih 10 najčešće ima.
Vreme koje prođe između dva okota je od 12 do 14 meseci, s tim da će se ženka već posle 6 meseci ošteniti ako prethodno leglo ugine.
Mladunci dolaze na svet u iskopanoj jami napuštenoj od strane neke druge životinje.
Sisaju oko 10 nedelja. Posle tri meseca provedena u jazbini, mladi je napuštaju i počinju da prate čopor.
Sa starošću od 8 do 11 meseci sposobni su da ubiju manji plen, ali tek sa 12-14 meseci su spremni da se staraju sami o sebi.
Nakon 14 do 30 meseci, kada dostignu punu polnu zrelost, ženke će se odvojiti od svog matičnog čopora
i pripojiće se čoporu drugih mladih ženki, za razliku od mužjaka, koji najčešće ostaju sa čoporom gde su se rodili.
Ova osobina kontrira društvenom statusu ostalih pasa i mačaka.
Kod afričkih divljih pasa, ženke su te koje se bore oko prevlasti za parenje sa mužjacima.
Često je dominantna ženka ta koja će jedina uspeti da podigne svoje potomke.

Afrički divlji psi love u čoporu. Kao i većina ostalih pripadnika porodice pasa, oni jure za svojim plenom na otvorenim ravnicama
. Tokom trke, razvijaju brzinu veću od 70 km/h. Blizu 80% od ukupnog lova se završi ulovom.
Čopor koristi različite zvukove kako bi obavestio članove o poziciji tokom lova.
Dominantni mužjak daje signal kada je vreme za napad. Jureći za njim, plen dovode do iznemoglosti, kada se okupljaju oko njega žestoko ga zaskačući.
Ujedaju ga za slabine i stomak, skidajući kožu svojim jakim zubima.
Žrtva je pojedena poluživa u roku od nekoliko minuta.
Pri podeli plena učestvuju svi psi čopora, čak i oni koji nisu učestvovali pri lovu.
Veličina plena kojeg mogu da savladaju se kreće od 20 do 90 kilograma.
Potreba za vodom je minimalna, jer svu potrebnu tečnost nalaze u telu žrtve.

Afrički divlji psi su ugrožena vrsta.
Preti im opasnost od lova i gubitka staništa.
Žive na ogromnim teritorijama, i u stalnoj su opasnosti od većih grabljivica,
posebno lavova i pegavih hijena.
Lavovi često ubijaju što više pasa mogu, ali ih ne jedu.
Većina afričkih nacionalnih parkova ne pokriva dovoljnu površinu potrebnu
za normalan život i lov ovih sisara, zato mnogi divlji psi prelaze na nezaštićene teritorije.