Adresa srca i jedini dom

[Lada]

Nekako si došao burno, iznenada i okovao moje noći. Izrezbario si svoje tragove a da nisam ni osetila.
Još i danas se pitam kad je to bilo, a samo je trajalo.
Noći duge, rajski mirne, dešavale su se svakodnevno. Kao da je svako jutro cvetao mirisni jorgovan. Na usnama onaj neprestani ukus želje, ukus tebe. U grlu mi stalo tvoje ime i želim da se tvojom zovem a kiša mi suze briše. Došao si burno a tako tiho otišao bez emocije ostavljajući trajno ludilo Luda jesam jer sam te pustila i sedim kao na optuženičkoj klupi oko mene hiljadu pitanja a odgovori…zar su i bitni jednoj rasutoj ljubavi, iskrzanoj duši.? A tebe nigde. Mislila sam da si me okovao ljubavlju a ti si samo ledene strelice slao i sad ostadoh okovana prozračnim ledom, bez suza sa strahom jedne lude usamljene žene.

 

[Lada]

Volim tisinu posle zvuka i pauzu posle pokreta. U osluskivanju, iza i posle, kao da cekam objave smisla.
Kad ispunim sva proklestva i vezem za svoje ime sve moguce nepravde i poroke, napusticu ovu sferu kao osmehnuta, besmrtna i zla kosmicka lutalica.

 

[Lada]

Kradem ti pogled, kao redak dijamant,
Zaključavam ga u srce svoje,
Na kojem piše ime – tvoje.

Kradem ti dah, kao vreo letnji vetar,
Puštam da mi lice greje,
Šaljem poljubac – za tebe je.

Kradem ti uzdah, kao lopov, na prstima, nežno,
Nedam ga, moj je lek,
Moj – zauvek.

 

[Lada]

Samo za tebe ljubavi moja,
Noćas ti pišem pesmu bez reči,
Tako mi treba blizina tvoja,
Put do tebe, put ka sreći.

Samo za tebe radosti moja,
Slikam stihovima odraz lica tvoga,
Tako bi rado ove noći kraj tebe,
Poklonio ti ključ srca svoga.

Samo za tebe srećo moja,
Treperi mi srce kad glas ti čujem,
Dan mi je obojen od tvojih boja,
Tebi se iskreno, iskreno radujem.

Samo za tebe, za tvoje oči,
Za telo tvoje, sa tobom noći,
Za ljubav tvoju, za sreću večnu,
Zauvek želim da gledam te srećnu.

 

[Lada]

Osecam: nešto u meni raste
pomalo bolno - pomalo belo,
kao da nekakve zbunjene laste
lete kroz moju glavu i telo.
Vrte se.
Prestižu.
Nešto traže.
Od njih se na usni dah užari.
Ja ne znam šta cu,
a mama kaže:
još si ti balava za takve stvari.
Osecam: nešto u meni prska
kao kad pupoljak zenice širi.
Zašumi nekakva zlatna trska
i nece pod celom da se smiri.
Tu oblog ne pomaže.
Duša se kikoce i krvari.
Nešto me muci,
a mama kaže:
još si ti balava za takve stvari.
Onda me zakiti prezrelo leto:
dva grozda - kao dve tople tacke.
Sve mi u rebrima razapeto.
Sve okrenuto naglavacke.
A sve je ipak ludje i draže.
Srce bi prostranstva da ozari.
Placem od srece,
a mama kaže:
još si ti balava za takve stvari.
Prirodo, cuj me:
laganja nema!
Ti bujaj - ja cu od tebe više!
I neka široko u nama dvema
ogroman ružicast vetar diše.
I luduj, prirodo!
Zri naopako!
Samo mi nemir ne pokvari.
Volim te što si zaista tako
k'o i ja balava za divne stvari....​

 

[Lada]

"Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,..."


~ D.Maksimović​

 

[Lada]

Susrećem te još ponekad,
iz daleka samo gledam,
ustreptala, željna, tužna
al suzama krenut nedam.
Vidim da si sretan sada
na licu ti sreću čitam,
zašto tako samnom nije
svaki puta se zapitam.
Nikad sretna nisam bila
nit ću ikad više biti,
al mi drago da si sretan
to pred nikim neću kriti.