Biblija (Pavlova poslanica Rimljanima 2.15): "Oni dokazuju da je delo zakona zapisano u srcima njihovim, a svedoci su im za to savest i misli kojima se sami okrivljuju ili pravdaju."
*
Emanuel Swedenborg: "Savest je Božije prisustvo u čoveku."
*
Immanuel Kant: "Dve stvari ispunjavaju um uvek novim i rastućim čuđenjem i strahopoštovanjem što češće razmišljam o njima – zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni."
- Ukoliko se nastoji proniknuti u misteriju postojanja, treba poći od moralnih zakonitosti, jer su one suština unutrašnjeg smisla i reda preko kojeg se shvata spoljašnji.
*
Rollo May: "U ovakvom isticanju unutrašnjih motiva u etičkom delovanju nalazi moderne psihoterapije imaju najjasniju paralelu s Isusovim moralnim učenjem. Suština Isusovog morala sastojala se u usmeravanju od spoljašnjih pravila Deset zapovesti ka unutrašnjim motivima. Iz srca izvire život. Moralne naredbe života, on je smatrao, nisu jednostavno – nećeš ubijati – nego unutrašnji stav prema – ljutnji, ozlojađenosti, iskorišćavanju, pohlepi u srcu, psovanju, ljubomori itd. drugih ljudi. Potpunost čoveka čije su spoljašnje akcije u saglasnosti s unutrašnjim motivima je ono što se naziva blaženstvo čistog srca."
***
Značaj savesti za razvoj ljudi i kvalitet njihove egzistencije je simbolično predstavljen u Bibliji. Adam i Eva su živeli u Edenskom vrtu koji je bio oličenje mira i sklada sve dok nisu došli u iskušenje i prekršili moralne principe. Bog je Adamu rekao: "Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš."
Drvo je simbolično predstavljena savest koja zauzima centralno mesto u Edenskom vrtu, odnosno duhovnom životu. Ukoliko ljudi žive u skladu sa savešću (ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla) imaju najviši stepen razumevanja. Svesni su zajedništva. Poštuju druga bića i prirodu i trude se da stvaraju harmoničan odnos s njima. To rezultira spokojem i harmoničnom egzistencijom.
Ali, ako padnu u iskušenje da zadovolje sebične potrebe na račun drugih i učine nešto uprkos savesti, njihova svesnost degradira. Stvore nesklad, ne samo u zajedništvu, već i u sebi. Zato su Adam i Eva, pojevši s drveta poznanja dobra i zla, po prvi put osetili nemir i potrebu da se kriju i od Boga i jedno od drugog i sami od sebe.
Tako su razorili dotadašnji život u miru i sreći, što je simbolično predstavljeno kao proterivanje iz Edenskog vrta i nastanak drugačijeg psihičkog stanja. Pojavila se neiskrenost, dezintegralnost, stalna borba s telesnim porivima, nemir, patnja, besmisao. Budući da je prava suština duhovna, a ne telesna, izborom nižih, telesnih nagona se duhovno umire.
Između raja i pakla stoje vrata savesti. Kada se odabere savest otvaraju se vrata raja. Um se izdigne u duhovnu visinu. Sagleda dublji smisao egzistencije i pronadju mir i u najtežim okolnostima. Ukoliko se savest potisne udje se u pakao nemira i niskih strasti. Mada to na prvi pogled ne izgleda tako. Vrata koja vode u raj izgledaju neugledna i teška. Njihovo otvaranje daje privid samoodricanja bez izgleda na zadovoljstvo i sreću. S druge strane, staza pakla izgleda velika, svetla i primamljiva pošto obećava instantno zadovoljstvo. Neke ljude zaseni sjaj i lažni blesak, pa odluče da pođu blistavom stazom.
Međutim, dužim hodom, staza postaje mračnija. Zaluta se i izgubi orijentacija. Hod postane zamoran, a koraci teški dok se uzaludno traga za izlazom. Ljudima koji prođu kroz neugledna vrata savesti vidik postaje svetliji. Put do cilja jasniji. Zato smelo hrle napred osnaženi novim entuzijazmom. Takav hod ne zamara. Naprotiv. Pruža ogromno zadovoljstvo jer okrepljuje i um i telo.
*
Emanuel Swedenborg: "Savest je Božije prisustvo u čoveku."
*
Immanuel Kant: "Dve stvari ispunjavaju um uvek novim i rastućim čuđenjem i strahopoštovanjem što češće razmišljam o njima – zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni."
- Ukoliko se nastoji proniknuti u misteriju postojanja, treba poći od moralnih zakonitosti, jer su one suština unutrašnjeg smisla i reda preko kojeg se shvata spoljašnji.
*
Rollo May: "U ovakvom isticanju unutrašnjih motiva u etičkom delovanju nalazi moderne psihoterapije imaju najjasniju paralelu s Isusovim moralnim učenjem. Suština Isusovog morala sastojala se u usmeravanju od spoljašnjih pravila Deset zapovesti ka unutrašnjim motivima. Iz srca izvire život. Moralne naredbe života, on je smatrao, nisu jednostavno – nećeš ubijati – nego unutrašnji stav prema – ljutnji, ozlojađenosti, iskorišćavanju, pohlepi u srcu, psovanju, ljubomori itd. drugih ljudi. Potpunost čoveka čije su spoljašnje akcije u saglasnosti s unutrašnjim motivima je ono što se naziva blaženstvo čistog srca."
***
Značaj savesti za razvoj ljudi i kvalitet njihove egzistencije je simbolično predstavljen u Bibliji. Adam i Eva su živeli u Edenskom vrtu koji je bio oličenje mira i sklada sve dok nisu došli u iskušenje i prekršili moralne principe. Bog je Adamu rekao: "Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš."
Drvo je simbolično predstavljena savest koja zauzima centralno mesto u Edenskom vrtu, odnosno duhovnom životu. Ukoliko ljudi žive u skladu sa savešću (ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla) imaju najviši stepen razumevanja. Svesni su zajedništva. Poštuju druga bića i prirodu i trude se da stvaraju harmoničan odnos s njima. To rezultira spokojem i harmoničnom egzistencijom.
Ali, ako padnu u iskušenje da zadovolje sebične potrebe na račun drugih i učine nešto uprkos savesti, njihova svesnost degradira. Stvore nesklad, ne samo u zajedništvu, već i u sebi. Zato su Adam i Eva, pojevši s drveta poznanja dobra i zla, po prvi put osetili nemir i potrebu da se kriju i od Boga i jedno od drugog i sami od sebe.
Tako su razorili dotadašnji život u miru i sreći, što je simbolično predstavljeno kao proterivanje iz Edenskog vrta i nastanak drugačijeg psihičkog stanja. Pojavila se neiskrenost, dezintegralnost, stalna borba s telesnim porivima, nemir, patnja, besmisao. Budući da je prava suština duhovna, a ne telesna, izborom nižih, telesnih nagona se duhovno umire.
Između raja i pakla stoje vrata savesti. Kada se odabere savest otvaraju se vrata raja. Um se izdigne u duhovnu visinu. Sagleda dublji smisao egzistencije i pronadju mir i u najtežim okolnostima. Ukoliko se savest potisne udje se u pakao nemira i niskih strasti. Mada to na prvi pogled ne izgleda tako. Vrata koja vode u raj izgledaju neugledna i teška. Njihovo otvaranje daje privid samoodricanja bez izgleda na zadovoljstvo i sreću. S druge strane, staza pakla izgleda velika, svetla i primamljiva pošto obećava instantno zadovoljstvo. Neke ljude zaseni sjaj i lažni blesak, pa odluče da pođu blistavom stazom.
Međutim, dužim hodom, staza postaje mračnija. Zaluta se i izgubi orijentacija. Hod postane zamoran, a koraci teški dok se uzaludno traga za izlazom. Ljudima koji prođu kroz neugledna vrata savesti vidik postaje svetliji. Put do cilja jasniji. Zato smelo hrle napred osnaženi novim entuzijazmom. Takav hod ne zamara. Naprotiv. Pruža ogromno zadovoljstvo jer okrepljuje i um i telo.
Umetnik zaista umetne nešto u prirodu. Predstavi je onako kako je on vidi i doživljava.