А ти и не примећујеш...

Загреј се топлином мојих чекања и опраштања
док ти меким длановима крв са колена бришем
и шапућем да није ништа.
Послушај дамаре моје коже
док ти сушим крила наквашена сузама јалових надања,
док ти отварам врата која ти други затварају,
а ти и не примећујеш да сам само ја остао
загледан у девојчицу стармалог држања
и окрутних усна, твој до сржи, безнадежно заљубљен,
у дечију линију твог врата.

(Canetu...)
 

Back
Top