A tebe nemam

Novembar. Odmah pomislim tmurno, oblacno, ruzno i kisa, i uvek mi je takvo vreme od kada si od mene otisla. Pustim pesmu, pojacam, odlutam negde daleko u mislima, mozda da pobegnem od stvarnosti jer jako boli ova istina. A tebe nema. A onda razmisljam kako je pocelo i kako je sve moglo biti, mozda i neka suza izleti ne mozes uvek bas sve skriti. I opet se osecam tako prazno, oko mene samoca, tisina, opet me savlada neka tuga valjda se vrati ta istina. A tebe nema. Prolaze dani, jedan za drugim, pa te se i redje setim, sve dok te opet sa njim vidim pa od stvarnosti daleko odletim...Jer tebe nemam...

 

[123loncar]

...kažu patnje , jade i teskobe ne izaziva ljubav prema voljenoj osobi , već ljubav prema posedovanju te osobe i gubitak vlasti nad njom....kad ptičica izleti iz ljubavnog kaveza , kavez je prazan !...ta praznina , ta napuštenost boli...ako je tako , onda čovek treba da upozna sebe !