Otaljavam život kao umorni pijanac nedopijenu šoljicu kafe.
Sortiram sećanja da ih spakujem u putnu torbu spremnu za polazak.
Opiru se neka, ne daju. Neće nikako u kalup. Vire im krajevi nedosanjani
A šta da ti kažem.
Umoran sam od svakodnevice a hrabrosti nemam za novi osmeh.
Izgubio se tu negde u beskrajnim ponavljanjima.
Izbledeo u uzaludnom. Neke reči ipak nikada nećemo izgovoriti.
A šta da ti kažem.
Pokušaj da razumeš ako već ne možeš da prihvatiš.
Pokušao jesam, uspeo nisam. Nije do tebe.
Tajna je u laticama srećnih ruža. .
Ključ sam izgubio odavno, ne umem da uđem tamo gde stanuje sreća.
Sortiram sećanja da ih spakujem u putnu torbu spremnu za polazak.
Opiru se neka, ne daju. Neće nikako u kalup. Vire im krajevi nedosanjani
A šta da ti kažem.
Umoran sam od svakodnevice a hrabrosti nemam za novi osmeh.
Izgubio se tu negde u beskrajnim ponavljanjima.
Izbledeo u uzaludnom. Neke reči ipak nikada nećemo izgovoriti.
A šta da ti kažem.
Pokušaj da razumeš ako već ne možeš da prihvatiš.
Pokušao jesam, uspeo nisam. Nije do tebe.
Tajna je u laticama srećnih ruža. .
Ključ sam izgubio odavno, ne umem da uđem tamo gde stanuje sreća.
