Pokušavam da shvatim logičnost važeće zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i ne ide mi...Zar su samo nastavnici koji su na toj čuvenoj listi tehnoloških viškova kompetentni za rad sa decom? Stasavaju nove generacije,ima nas starih koji ni u onom ni u ovom sistemu nisu ubrajani u kategoriju ''vezista'', te ostaju večite nesrećne zamene i mole Boga da neko od kolega dobije temperaturu da bi zamenom zaradili barem cipelice za svoju decu.A opet, u svakoj školi u kojoj na kratko osvanu primete određeni broj dvadesetpetogodišnjih koleginica koje su se nekim čudom obrele u priči sa rešenjem ''za stalno''.Te koleginice često,ispostavi se, slučajno u drugoj generaciji imaju identično prezime sa direktorkom škole,potiču iz istog kraja...Pa onda komšije i dugogodišnji prijatelji aktuelnog ministra prosvete,ili poljoprivrede...nebitno,koji se ne tresu,kao mi, obični smrtnici van sistema nad (ne)izvesnošću sledećeg rešenja koje će im biti uručeno.Iako imaju pedesetak godina i nikada nisu radili u prosveti, znaju da im je karijera konačno obezbeđena.A kad smo kod rešenja, ne dostavljaju Vam se ni pravovremeno,niti u bilo kom realnom vremenu, jer ih sekretarica sama potpisuje po potrebi.Kada upitate za svoj status,to se smatra ekstremnom slobodom i bezobrazlukom najgore vrste, jer ko ste Vi da brinete o svojoj sudbini, kad bi trebalo da Vam bude jasno da o tome odlučuje direktor škole.E onda,Vaša revnosnost,savesnost i entuzijazam u radu takođe nisu presudni.Pa, pobogu tu ste dok direktor susedne škole ne spakuje svoju sestru na Vaše potencijalno radno mesto...A zaista imam volje i želje da deci pružim maksimum, da uvodim novine, da poštujem njihovu individualnost, da učim, da ih podučavam.Volim ovu profesiju, ali je mnogo toga trulog u njoj!Neko mora da progovori!!!!!
