A ovaj...

[gost 224104]

Ja tako oduvek...a nisam ni stidljiva ni introvertna...jednostavno ne volim kad sam ranjiva, cmoljava, sama sam sebi bljak, i najbolje preguram sama teske momente...kao sto pomenuh, radna terapija. Prvo neki bas teski poslovi, a kad se smorim oni fini...
Nije mi lakse da nekom pricam, naprotiv, stane mi knedla u grlu, mogla bih plakati i ridati kao dete. Probala sam i to, ne pomaze def..
Cim prodje taj prvi momenat, posle je lakse...onda po malo pricam, kroz crni humor najcesce...ali godinama.

Shta znam ali vjerujem da dobar prijatelj ima izuzetno dobre antene ....ono oseti iako netjemo da kazhemo ...

 

[Theiana]

Shta znam ali vjerujem da dobar prijatelj ima izuzetno dobre antene ....ono oseti iako netjemo da kazhemo ...

Naravno...ali ako je pravi prijatelj, nece "silovati pricu"...Ja kazem uvek-ne mogu o tome. Bar ne kad se "frisko" desi...treba mi vremena da se slegne.
Onda pricam...ali onako neobavezno.
Mislim da to ima veze i sa "vestom problema". Najbolje te razume neko ko je imao istu/slicnu situaciju...ja sam malo mimo sveta s problemima.
Evo banalan primer. Kad sam saznala da mi je stitna otisla k vragu, trebalo mi je vremena da prihvatim, a kroz sta sam prolazila, to ja znam. Ostali su reagovali kako su reagovali...muka mi bila sto sam pojedincima uopste i rekla. ako ti vec kazem nesto, ocekujem smislenu povratnu reakciju, a ne da pricam price radi, kao da istresam kantu djubreta...
Ironija...naj drugarica za godinu dana-ista dijagnoza (cak i gora)...i ista reakcija. I kaze mi-tek sad te zaista razumem kroz sta si prolazila...

 

[krasuljak]

Iskopam rupu, pa majčici zemlji...
Šalim se, bre.

Ispovedam se deci svojoj... Oni su već odrasli, a i pri ruci su mi. Ja sam stara žena, ako ne kažem odmah šta mi je na duši, može da se desi da zaboravim...

 

[mina68]

Најгоре тренутке и највеће туге волим да одболујем сама.

Морам сама то да сварим и прихватим, а ако то после и поделим са неким - већ је сажвакано и прогутано.

Не волим да ме неко теши, да ми каже све ће проћи, мање ће болети, јер то понекад просто није истина.

Тада ми је најпотребнија самоћа и простор за размишљање.

То и мој муж зна, и у таквим ситуацијама, само се привуче до мене, наслоним се на њега и ћутимо удвоје.

 

[AntunTun]

Svima manje vishe, trudim se da o svemu da govorim sa svima, da nemam bolne teme.