(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
A BRE...LJUBAV JE...SVE DJUTURE
Ljubav izmedju muškarca i žene.....u uslovima kada su oboje živi i žive svoju ljubav
Ljubav je pričalica, mazulja,
Tepalica, nežnica…mudrulja, besnulja.
Ljubav govori i pokazuje se
Prava je manekenka bre
Kuva, sprema, smeje se….i svadja doduše…malo…
Kao začinsko bilje radi promene ukusa
I kad nervoza njome ovlada
Samo nežnost može da je savlada
Nekad i šala u tome uspe
Ali se tad mora paziti na ego besni
Što iz prikrajka vreba da ne pobesni.
I seda u krilo…..aha…..tek onako…došlo joj…
I drži te za ruku….i skida temperature, kuva čajeve,
Kad je pregruba ili sebična reč pogodi samo se sklupča
I skloni u samoćošak dok ego ne zaceli
Pa se opet vrati da leprša po dan vasceli
Noć je probudi da dodje ti….
I brine se….za sve….
Često nepotrebno i previše.
Pametnica je bre.......mislilica, mozgalica,
Vežba pamet i strpljenje tupeć nerve
Mada, moram priznati
Nekad ume baš da bude prava ćurka
Nevidjena glupačica i ćorava kod očiju
A onda kao plima i oseka
Ego se povuče i pamet ljubav zapljusne
To samo ljubav egu šamar opali
Da vatreni ego gradilište ljubavno ne zapali.
Ljubav je najživlji osećaj bre…samo tad si živ
Jer samo davanje poznaje…..ali pazi
Onaj koji daje….daje jer voli da prima
Tako da je davanje u osnovi zapravo veliki sebičluk
Davanje davaocu daje lepši samoizgled
Osećaj ljubavi daje a ego prima
Jedno bez drugoga ne mere
Sve to ide djuture.
Ljubav izmedju muškarca i žene.....u uslovima kada su oboje živi i žive svoju ljubav
Ljubav je pričalica, mazulja,
Tepalica, nežnica…mudrulja, besnulja.
Ljubav govori i pokazuje se
Prava je manekenka bre
Kuva, sprema, smeje se….i svadja doduše…malo…
Kao začinsko bilje radi promene ukusa
I kad nervoza njome ovlada
Samo nežnost može da je savlada
Nekad i šala u tome uspe
Ali se tad mora paziti na ego besni
Što iz prikrajka vreba da ne pobesni.
I seda u krilo…..aha…..tek onako…došlo joj…
I drži te za ruku….i skida temperature, kuva čajeve,
Kad je pregruba ili sebična reč pogodi samo se sklupča
I skloni u samoćošak dok ego ne zaceli
Pa se opet vrati da leprša po dan vasceli
Noć je probudi da dodje ti….
I brine se….za sve….
Često nepotrebno i previše.
Pametnica je bre.......mislilica, mozgalica,
Vežba pamet i strpljenje tupeć nerve
Mada, moram priznati
Nekad ume baš da bude prava ćurka
Nevidjena glupačica i ćorava kod očiju
A onda kao plima i oseka
Ego se povuče i pamet ljubav zapljusne
To samo ljubav egu šamar opali
Da vatreni ego gradilište ljubavno ne zapali.
Ljubav je najživlji osećaj bre…samo tad si živ
Jer samo davanje poznaje…..ali pazi
Onaj koji daje….daje jer voli da prima
Tako da je davanje u osnovi zapravo veliki sebičluk
Davanje davaocu daje lepši samoizgled
Osećaj ljubavi daje a ego prima
Jedno bez drugoga ne mere
Sve to ide djuture.
Dakle, ljubav boli jer je živa. Ona ne može da postoji kad nema ega osim u teoriji i naravno u legendama, pričama koje su vremenom prečišćene od svega iole negativnog i degradirajućeg za živu ljubav. Ljubav izmedju muškarca i žene nije nikakva uzvišena ljubav i ne treba je porediti sa ljubavlju prema Bogu bilo kom i kakvom. Ona je obična, oivičena svim mogućim medjama našeg „JA“, ograničena i uslovljena realom, životom, svim i svačim.....oscilira i menja se tokom vremena prilagodjavajući se jer je živa. „JA“ naravno treba kanalisati, usmeriti, da se prilagodi, da ne jarca okolo trošeći snagu nepotrebno ali ga ne treba uništiti jer odredjuje našu ličnost i duh a to je ono zbog čega nekog volite. Ljubav boli......naravno, jer je živa.....samo mrtvo ne boli. Zato hvala sudbi na tom bolu....
PS Dobro jutro.....
pa tutanj u dan 
....pravim tini-mini pauzu
..sve djuture ide 
