92-94

meni ona muzika tipa funky g...hajde pozovi me za dobra stara vremena otkini bejbe na moja gola ramena prevari nocas nju ko sto si nekad mene s njom hajde uradi mi to to to tooo...to beshe gala
i bazen
i pubertet
eh to su bili dani :evil:
 
ovde ljudi shto je vece "Sranje" spolja to se bolje provode izgleda kad je bio rat bilo bash super...ili je to samo meni tako
 
Slučajni prolaznik:
Šta vam je prva asocijacija kad neko spomene taj period? Kako vam te godine sada, iz ove perspektive izgledaju?
Kliknite za proširenje...
Nema kinder cokolada, a svaki dan sam ih gledao na RTL-u, nema ulja, nema šećera, mi deca kolektivno po gradu jurimo hleb,... po ceo dan igram fudbal i citam knjižice, 94. se pojavio tetris, igram se, igram se, igram se,...
 
E,da, nikad necu zaboraviti kada sam se '93. vratila iz BG u RS, kuci, u gradu rade 2 prodavnice u koje svaki dan ides da pitas da li je stigao hljeb i mlijeko(kod nas nije osnovni problem bio sto nemas para, vec sto nemas gdje da kupis bilo sta). I onda na ljeto doslo vrijeme paradajza, pa i oni nabavili, a ti dodjes u prodavnicu pa kupis JEDAN paradajz, jer je to tad bio luksuz. Ja i rodica odemo kod mene i narezemo taj jedan paradajz za salatu i samo gledas da ona druga ne pojede vise od pola...
Ali za nas djecu je bilo strava sto je bilo toliko zapaljenih i razrusenih kuca u kojim smo se igrali i pravili svoja sklonista. Isli smo po tim kucama i zgradama i skupljali sitnice kao sto su serpice i sl. i to su nam bile glavne igracke tada. Bilo i puno voca i cvijeca u dvoristima tih kuca pa smo ih stalno brali. Koja ironija.
 
Da,koja ironija i paradoks,te su mi godine istovremeno bile i najgore i najljepse...92-asocijacija...sve sto je vazilo do tada,vise ne vazi...jedan rez u zivotu...ljeto bez struje,druzenja,strah od "zutih papirica"...93-matura,strepnja,strah,"selma putuje na fakultet",ljubavi...94-neizvijesnost,bijeda,smrt,studenti,zurke...i kao sto rece jagodica "Idemo na mars"...jedina pjesma u jedinoj diskoteci...Ima jos,ali ovo je na prvi pogled...
 
LUDICA:
E,da, nikad necu zaboraviti kada sam se '93. vratila iz BG u RS, kuci, u gradu rade 2 prodavnice u koje svaki dan ides da pitas da li je stigao hljeb i mlijeko(kod nas nije osnovni problem bio sto nemas para, vec sto nemas gdje da kupis bilo sta). I onda na ljeto doslo vrijeme paradajza, pa i oni nabavili, a ti dodjes u prodavnicu pa kupis JEDAN paradajz, jer je to tad bio luksuz. Ja i rodica odemo kod mene i narezemo taj jedan paradajz za salatu i samo gledas da ona druga ne pojede vise od pola...
Ali za nas djecu je bilo strava sto je bilo toliko zapaljenih i razrusenih kuca u kojim smo se igrali i pravili svoja sklonista. Isli smo po tim kucama i zgradama i skupljali sitnice kao sto su serpice i sl. i to su nam bile glavne igracke tada. Bilo i puno voca i cvijeca u dvoristima tih kuca pa smo ih stalno brali. Koja ironija.
Kliknite za proširenje...

e ******..moj cale bio ratni profiter..pushio malboro i kamel...
 
chika_doktor:
e ******..moj cale bio ratni profiter..pushio malboro i kamel...
Kliknite za proširenje...
Ma, kao sto rekoh, nije bio problem u parama, vec sto nemas sta njima da kupis...
U prodavnici hljeb, mlijeko i jos nekoliko proizvoda...
Para je bilo,ali su se valjda cuvale za jos crnje dane....
 
... pa,
92-upisao ''veliku'' školu i došao u ''veliki grad'', sve novo, lepo i šareno....
93-haos, jedino sećanje - ''HRANA'' U STUDENTSKOJ MENZI, e to se ne može prepričati, nedoživljeno-neshvaćeno....umal da zaboravim, VIDEO 100 MARAKA!!!
94-deda Avram, novi dinar, u knjižari kupio ''staedler'' gumicu za brisanje koja je koštala 4 dinara (cijena prava sitnica poslene silnih biliona i milijardi), i nikad nezaboravan trenutak otrežnjenja ispred knjižare da je do u stvari 4 MARKE!!!, došlo mi da se ubijem....
 
Нешто се баш и не сећам. Да ли смо били сувише мали или су се моји трудили да не осетимо сво то сра*е...
Е да...џем од кајсије...што је мени било екстра...пошто сам као клинац мрљавио са јелом...
Остало...ОШ...неко макљање сваки дан...пола клинаца из школе већ ситни криминалци...ја онако спортски тип...по цео дан напољу...и тако...
 
94. je moj sin krenuo u prvi razred osnovne škole "Ujedinjene nacije" na Ceraku (Bgd).
Na priredbi organizovanoj za prvake centralni deo je bio kad su pustili da neke devojčice igraju uz pesmu "200 na sat"!
Dno života...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top