-Tata, tata!
-Kaži sine?
-Pobeg'o sam sa časa i na zidu napis'o ,,U''.
-Bravo sine.
-A.., tata zašto sam to napisao?
-Zato što se po tome raspoznajemo.Da se zna ko smo.
-A.., kad' ću napisati neko drugo slovo?
-Nema potrebe sine, dovoljno je da znaš toliko.I tata zna samo toliko, i ništa mi ne fali.
-Znaš tata, dok sam pisao to slovo došao je još jedan dečak koji je pobegao sa časa, i stalno dizao tri prsta.
-Hm...Nemoj nikako da se družiš s njim, on je drugačiji.
-Tata, bio je i jedan dečak koji nije hteo da beži sa časa.Stalno je čitao knjigu.Kada sam ga pitao zašto, rekao je da će kada završi školu da pobegne iz zemlje.
-Slušaj sine, ako već moraš, druži se sa ovim što diže tri prsta.I beži što dalje od tog čudaka koji čita.
-Dobro tata.
-Tata, zašto ne bacamo đubre u smeće.
-Ćuti i jedi.
-Kaži sine?
-Pobeg'o sam sa časa i na zidu napis'o ,,U''.
-Bravo sine.
-A.., tata zašto sam to napisao?
-Zato što se po tome raspoznajemo.Da se zna ko smo.
-A.., kad' ću napisati neko drugo slovo?
-Nema potrebe sine, dovoljno je da znaš toliko.I tata zna samo toliko, i ništa mi ne fali.
-Znaš tata, dok sam pisao to slovo došao je još jedan dečak koji je pobegao sa časa, i stalno dizao tri prsta.
-Hm...Nemoj nikako da se družiš s njim, on je drugačiji.
-Tata, bio je i jedan dečak koji nije hteo da beži sa časa.Stalno je čitao knjigu.Kada sam ga pitao zašto, rekao je da će kada završi školu da pobegne iz zemlje.
-Slušaj sine, ako već moraš, druži se sa ovim što diže tri prsta.I beži što dalje od tog čudaka koji čita.
-Dobro tata.
-Tata, zašto ne bacamo đubre u smeće.
-Ćuti i jedi.
