.....

....Setih se svoje bake...Nema je vise.
Ali njene recu su ostale...
Setale smo jednog toplog,avgustovskog dana kraj reke...
Bila sam jos devojcica,radoznala,kao i svako dete...
Skupljala sam kamencice i bacala ih u vodu...
Podigla sam kamen i vrisnula,ugledala sam ogromnog,crnog pauka...
Baka je prisala...Zagrlila me je i objasnila da se moram cuvatih tih malih stvorenja
koja puze po zemlji...Pauci,skorpije,zmije...neki su mali,neki ljigavi,ali su puni otrova...
Secam se i danas tih reci i cuvam se ujeda i otrova.
Vidim ih kako puze i sikcu sa dna...
Ali bakine reci odzvanjaju: "Sine,pametan covek ih zaobilazi".

 

[padalica]

da, to je prava mudrost
nazalost, ona se uci sa iskustvom i na sopstvenim greskama najcesce...

 

[gost 261558]

Eto, Padalica je sve rekla...iskustvo, draga moja, nista bez njega.
Drago mi je da pises.

 

[Bubi*]

da, to je prava mudrost
nazalost, ona se uci sa iskustvom i na sopstvenim greskama najcesce...

Tacno,tako...Jos kada previse verujemo...
Hvala na citanju i komentaru.

 

[Bubi*]

Eto, Padalica je sve rekla...iskustvo, draga moja, nista bez njega.
Drago mi je da pises.

Drago mi je sto citas.
A i skustvo,pa ima i iskusnih,tih zivotinjica,punih otrova...
Ipak ih,samo zaobilaziti...