***

Туга је мој пратилац
где год да кренем
где год да останем
кад год да пођем
кад год да дођем
она је ту
прати и чека
чека и прати
стрпљива је
зна да сам њен
и да увек, баш увек
срећа не траје заувек
а онда дође њено време
приђе, загрли ме
упије у своје наручје
још чвршће него претходни пут
и дуже ме држи
ваљда се нада, проклетница,
да ћу баш тада остати заувек
Али, не дам се ја
борим се, одупирем и бежим
користим је да прикупим снагу
из ње, али не њену
већ ону коју ми краде,
да се вратим
можда не јачи, већи и бољи
али увек с надом
да ћу јој побећи заувек

И тако
боримо се ми
после сваке нове вечне љубави
после сваког новог сламања срца
мог срца
и обоје се надамо победи
једног дана
знамо се, не волимо се
али се знамо
и то нас, ваљда, чини пријатељима
у већој мери него оне који се као воле
али се не познају већ се скривају
иза маски које овај други жели да воли

 

[lejla.al.dbuni]

Zivot je kratkotrajna vremenska pojava,da bismo ga potrosili (uzaludno,jasno!) na stalno vracanje onom sto je proslo.
Propusteno treba prihvatiti kao predodredjenost, neminovnost neceg na ciju zavrsnicu nismo mogli da uticemo.
Znaci,vazno je prihvatati stvari onakvima kakve nam se dogode i...hrabro ici dalje,naravno!

I da..veoma je vazno da zadrzimo (a mozemo,ako se zaista potrudimo) samo lepe trenutke,jer ce oni u mnogome odredjivati lepotu nase buduce potrage..


Mika Antic je to genijalno izrekao:

"Samo ostatak nas u drugome
i drugoga u nama,
samo to nazivamo besmrtnoscu
smrtnih stvari"

 

[tehduduk]