...danas nesto mislima lutah...u nekim čudnim smerovima...i misli mi zalutaše na jednu svima dobru poznatu knjigu "Ptice umiru pjevajući"...iz koje ne mogu a da se ne setim uvoda...
...Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom životu, lepše nego bilo koji drugi stvor na ovoj zemlji.
Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe.
Uvuče se među njegove divlje isprepletene grane i pevajući nabode svoje telo na najduži i najoštriji trn.
Dok umire njena bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe.
Cena te predivne pesme je život, ali čitav svet zastaje da sluša, a Bog na nebu se osmehuje.... jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po cenu velike boli...
... ili bar tako kaže legenda...
By Colleen McCullough
...Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom životu, lepše nego bilo koji drugi stvor na ovoj zemlji.
Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe.
Uvuče se među njegove divlje isprepletene grane i pevajući nabode svoje telo na najduži i najoštriji trn.
Dok umire njena bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe.
Cena te predivne pesme je život, ali čitav svet zastaje da sluša, a Bog na nebu se osmehuje.... jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po cenu velike boli...
... ili bar tako kaže legenda...
By Colleen McCullough
