......................... ........

Bila je rastrzana. sa jedne strane bilo je sta treba da radi, sa druge ono sto zeli. Sputavala je sebe, jer nije bila sigurna u svoja osecanja, a nije zelela da rizikuje.
Htela je da svet i vreme stane na sat vremena, da uradi sta zeli,pa da se vrati realnosti. Tada bi mozda lakse odlucila. Ovako, morala je da rizikuje da bi donela presudnu odluku. Nesto ju je drzalo tu gde je, dok ju je neka jaka sila vukla napred tamo gde ne bi smela. Reci,slova,pogledi i reci... Kuda i kako? Zasto sama rec zabranjeno postoji? zasto se ne moze prepustiti culima i leteti ka njemu? Zasto ne moze sebi da da sansu? Brojna pitanja su joj se motala po glavi,pritiskala je,gusila... Nije umela da se izbori sa tim. Istovremeno je bila besna. Besna na sebe jer je dozvolila da je zagolica i privuce,besna na sebe, jer je duboko u sebi zelela postupak kojim je znala da bi povredila onog koji je voli vise od svog zivota. Bila je besna na ljude, kao da su oni prepreka njenoj sreci. Ali zar nisu? Oni su smislili ta nepisana pravila koja je sprecavaju da proba, da uradi ono sto bi joj iskristalisalo situaciju, osecanja...
Osecala je krv kako pulsira u venama, osecala je bes koji joj dize adrenalin, spremna da vrisne, da poleti, da se bori!