Ako jednom stavis na gramofon moje srce
Cuces samo ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao
^Mozak svih biljaka,mozak svakog drveta nalazi se u zemlji.
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?^
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio
Govoreci o drugim stvarima,govorio sam o tebi.
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima,tebi je namenjeno.
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok
Kao sto se bolest posmom prenosi iz drzave u drzavu
Kao sto stotine kozha ubijenih zivotinja cine tvoju bundu
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja,sin zenin,kceri covekova,tebi sam ovako govorio
^Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete.
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani
Kao konstrukcije nagorelih hangara
Kao kosturi konja na nekoj visoravni^
Neka mi bude zabranjeno da te volim
Hocu da ispastam,hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu
Neka postari odbiju da ti uruce mija pisma
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona
Sve sto je receno o buducnosti
Da je receno o tebi,bilo bi istinito i ne bi propalo
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove
Sve to ne bi bilo besmisleno
Ono sto se govori tudjim zenama,ja sam govorio tebi
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi!
Zato sto me volis ja volim sve ostalo
I nikome ne zelim zlo
Moja ljubavi,digla si me toliko visoko
Da i kada bih padao,do zemlje bih se naziveo!!!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima
Da si muskarac imao bih najboljeg druga
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe
Neka nice drvece koje niko nije posadio
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica
Neka trsnje,neka jabuke ne budu okrugle
Nego kakve god i koliko god hoce
Neka se slonovi uvuku u misje rupe
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone
Neka se nebesa otarase snega i kise
Neka sve ostane cisto i slobodno
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!!!
Matija Beckovic
Cuces samo ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao
^Mozak svih biljaka,mozak svakog drveta nalazi se u zemlji.
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?^
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio
Govoreci o drugim stvarima,govorio sam o tebi.
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima,tebi je namenjeno.
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok
Kao sto se bolest posmom prenosi iz drzave u drzavu
Kao sto stotine kozha ubijenih zivotinja cine tvoju bundu
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja,sin zenin,kceri covekova,tebi sam ovako govorio
^Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete.
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani
Kao konstrukcije nagorelih hangara
Kao kosturi konja na nekoj visoravni^
Neka mi bude zabranjeno da te volim
Hocu da ispastam,hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu
Neka postari odbiju da ti uruce mija pisma
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona
Sve sto je receno o buducnosti
Da je receno o tebi,bilo bi istinito i ne bi propalo
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove
Sve to ne bi bilo besmisleno
Ono sto se govori tudjim zenama,ja sam govorio tebi
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi!
Zato sto me volis ja volim sve ostalo
I nikome ne zelim zlo
Moja ljubavi,digla si me toliko visoko
Da i kada bih padao,do zemlje bih se naziveo!!!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima
Da si muskarac imao bih najboljeg druga
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe
Neka nice drvece koje niko nije posadio
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica
Neka trsnje,neka jabuke ne budu okrugle
Nego kakve god i koliko god hoce
Neka se slonovi uvuku u misje rupe
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone
Neka se nebesa otarase snega i kise
Neka sve ostane cisto i slobodno
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!!!
Matija Beckovic
