Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.999
Чувена пјесма "Ђурђевдан" настала у возу за Јасеновац
Чувена пјесма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, свједочи професор Жарко Видовић, историчар умјетности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године
Кад су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запјевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..."
Како каже овај историчар, Србе су 1942. на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.
Према његовим ријечима, на путу према казамату заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвјесности.
"На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смијештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било мјеста ни за стајање, а камоли за сједење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо", свједочи Жарко Видовић.
У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, из поноса и пркоса, први пут је запјевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
Усташе су због пјесме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживјело тортуру.
Касније је песму надоградио Горан Бреговић, а најпознатија је у извођењу "Бијелог Дугмета". Такође, ова пјесма је незванична химна навијача Црвене звезде, као и слава кошаркашког клуба Црвена звезда.
На данашњи дан се догодио један од многобројних усташких злочина над Србима у НДХ у геноциду који је трајао од 1941. до 1945. године. Најтрагичније везано за овај догађај јесте што је изнедрио песму Ђурђевдан, који многи певају на весељима, не знајући причу иза тих стихова.
Наша је дужност да се сваке године сећамо на своје жртве, јер је то једино што им даје значај. Ако их заборавимо, заборавиће се и њихове патње и страдања.
Вечна слава свим жртвама усташког геноцида у Другом светском рату!
Чувена пјесма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, свједочи професор Жарко Видовић, историчар умјетности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године
Кад су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запјевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..."
Како каже овај историчар, Србе су 1942. на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.
Према његовим ријечима, на путу према казамату заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвјесности.
"На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смијештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било мјеста ни за стајање, а камоли за сједење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо", свједочи Жарко Видовић.
У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, из поноса и пркоса, први пут је запјевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
Усташе су због пјесме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживјело тортуру.
Касније је песму надоградио Горан Бреговић, а најпознатија је у извођењу "Бијелог Дугмета". Такође, ова пјесма је незванична химна навијача Црвене звезде, као и слава кошаркашког клуба Црвена звезда.
На данашњи дан се догодио један од многобројних усташких злочина над Србима у НДХ у геноциду који је трајао од 1941. до 1945. године. Најтрагичније везано за овај догађај јесте што је изнедрио песму Ђурђевдан, који многи певају на весељима, не знајући причу иза тих стихова.
Наша је дужност да се сваке године сећамо на своје жртве, јер је то једино што им даје значај. Ако их заборавимо, заборавиће се и њихове патње и страдања.
Вечна слава свим жртвама усташког геноцида у Другом светском рату!
