- Nadam da ću biti razumljiva. Treba intuitivnost da se shvati bezvremenost kroz vremensko objašnjenje. Bezvremenost je večito kruženje i transformacija u kojoj ne postoji početak i kraj. Uzrok i posledica su istovetni i istovremeni za razliku od fizičke dimenzije gde uzrok prethodi posledici.
Jedna svest stvara vlastitu polarnost sažimanjem i širenjem. Ulazeći u sebe izlazi iz sebe. Istovremeno postaje duša i duh, odnosno nagon-osećanje i duh-razum. Ulaskom u sebe postaje nejasnija, ali zato, izlazi iz sebe jasnija. Stvara vlastitu dubinu i visinu. S obzirom da se svaka promena u nefizičkoj suštini odražava na pojavu, u fizičkom univerzumu, takodje, dolazi do promena. Na jednoj strani se zgušnjava u tamu, a na drugoj razredjuje u prozračnost i eteričnost.
- To podseća na yin i yang. Yin je ženski princip koji se poistovećuje tamom i pasivnošću, dok yang predstavlja aktivni, muški princip prozračnosti i neba. Izgleda da pojmovi yina i yanga odgovaraju pojmovima duše i duha u hrišćanstvu.
- Ima dosta slučajeva da različite religije, nezavisno jedne od drugih, dodju do istih otkrića. S tim što ih svaka na svoj način interpretira i imenuje. Interesantna je i podudarnost izmedju nauke i duhovnosti.
- Izmedju nauke i duhovnosti?
- Da. Nauka nema definitivan odgovor o nastanku univerzuma. Zato i ima dosta teorija. Izmedju ostalih i teoriju Velikog praska. Posmatranjem univerzuma se ustanovilo da se veliki prasak zaista desio. Po toj teoriji univerzum je u trenutku Velikog praska imao izgled praznine unutar koje je bio nezamislivo mali zgusnuti atom. Taj atom je sadržavao svu materiju univerzuma. Njegovo sažimanje je rezultiralo ogromnom eksplozijom i dovelo do ekspanzije užarene energije, svetlosti i subatomskih čestica koje su se širile i rasprostirale po prostoru. Usled toga je došlo do njihovog hladjenja i grupisanja da bi dugim vremenskim periodom formirali zvezde i galaksije.
S druge strane, hrišćanstvo nastanak fizičke dimenzije tumači stvaralačkom kreativnošću Jednog Boga. Bog, kao život/svest stvara pokret i promene. Jedino Bog ima jedinstvenu karakteristiku da se transformiše u suprotnja stanja. Tim stanjima ne postiže samo večnost i neuništivost, već njima stvara pojavu tame, eteričnosti i svetlosti.
Te pojave stupaju u interakciju i stvaraju bezbroj novih različitih pojava i oblika. To shvatanje je prisutno čak i u religijama koje ne propovedaju Trojstvo. Na primer, u Tao Te Ching piše: “Iz Taoa se radja jedno iz jednog – dvoje iz dvoje – troje, a troje radja sve stvari. Sve stvari nose yin i grle yang. Kroz sjedinjenje tih vitalnih energija ostvaruju jedinstvo.”
- Shvatam. Nauka objašnjava nastanak univerzuma kroz pojavni izgled. Zbog toga i vidi sažimanje tamnog zgusnutog atoma u ništavilu sve do momenta dok ne brsne energijom i svetlošću. Duhovnost ide dalje. Objašnjava sam život ili nematerijalnu suštinu tih pojava. Iza tame vidi dušu koja se sažima, a iza praznine rasprostiranje duha. U njihovom susretu i spoju iskrsava svetlost iza koje je um.
- Tako je. Dok nauka polazi od fizičkih zakonitosti i pojavnog izgleda univerzuma, duhovnost ide iza fizičkog. Polazi od svesti kao suštinskog uzroka takvog izgleda. Nauka vidi sažimanje praiskonskog atoma, duhovnost život koji spoznaje sebe izvana i iznutra.
- Izgleda da je to razlog što teorijom Velikog praska ostaje toliko neodgovorenih pitanja i protivrečnosti. Iako objašnjava pojavni izgled univerzuma u momentu njegovog nastanka ne objašnjava suštinu te pojave. Od kuda minijaturni, zgusnuti atom, kao i praznina izvan njega? Kako su oni nastali? Zbog čega je došlo do sažimanja, kao i do eksplozije i ekspanzije atoma? Neki uzrok mora postojati.
- Duhovnost objašnjava taj uzrok iako ga ne može u potpunosti dokazati.
- Naravno da ne može pošto prevazilazi fizičko.
- Nauka ga ne može pronaći, jer ostaje u okviru fizičkih zakonitosti. Kada stigne do prvog uzroka “udari glavom u zid”. Nadje se u lavirintu iz kojeg nema izlaza.
- I to nešto govori. Mislim da se bezrezervnim prihvatanjem svih naučnih hipoteza kao i bezrazložnim odbacivanjem i obezvredjivanjem duhovnih ne može rešiti misterija univerzuma. Za to je potreban pun kapacitet ljudske svesti i razumevanja, odnosno spoj racionalnog sa intuitivnim.
- U potpunosti se slažem.
- Sada mi je jasnija razlika izmedju pojave i suštine. Pojava je uvek nesvesna. To je ono što je čisto fizičko i materijalno, dok je suština svest. Svest je nematerijalni, večni život i smisao koji ne nestaje niti nastaje, već cirkuliše.
Jedna svest stvara vlastitu polarnost sažimanjem i širenjem. Ulazeći u sebe izlazi iz sebe. Istovremeno postaje duša i duh, odnosno nagon-osećanje i duh-razum. Ulaskom u sebe postaje nejasnija, ali zato, izlazi iz sebe jasnija. Stvara vlastitu dubinu i visinu. S obzirom da se svaka promena u nefizičkoj suštini odražava na pojavu, u fizičkom univerzumu, takodje, dolazi do promena. Na jednoj strani se zgušnjava u tamu, a na drugoj razredjuje u prozračnost i eteričnost.
- To podseća na yin i yang. Yin je ženski princip koji se poistovećuje tamom i pasivnošću, dok yang predstavlja aktivni, muški princip prozračnosti i neba. Izgleda da pojmovi yina i yanga odgovaraju pojmovima duše i duha u hrišćanstvu.
- Ima dosta slučajeva da različite religije, nezavisno jedne od drugih, dodju do istih otkrića. S tim što ih svaka na svoj način interpretira i imenuje. Interesantna je i podudarnost izmedju nauke i duhovnosti.
- Izmedju nauke i duhovnosti?
- Da. Nauka nema definitivan odgovor o nastanku univerzuma. Zato i ima dosta teorija. Izmedju ostalih i teoriju Velikog praska. Posmatranjem univerzuma se ustanovilo da se veliki prasak zaista desio. Po toj teoriji univerzum je u trenutku Velikog praska imao izgled praznine unutar koje je bio nezamislivo mali zgusnuti atom. Taj atom je sadržavao svu materiju univerzuma. Njegovo sažimanje je rezultiralo ogromnom eksplozijom i dovelo do ekspanzije užarene energije, svetlosti i subatomskih čestica koje su se širile i rasprostirale po prostoru. Usled toga je došlo do njihovog hladjenja i grupisanja da bi dugim vremenskim periodom formirali zvezde i galaksije.
S druge strane, hrišćanstvo nastanak fizičke dimenzije tumači stvaralačkom kreativnošću Jednog Boga. Bog, kao život/svest stvara pokret i promene. Jedino Bog ima jedinstvenu karakteristiku da se transformiše u suprotnja stanja. Tim stanjima ne postiže samo večnost i neuništivost, već njima stvara pojavu tame, eteričnosti i svetlosti.
Te pojave stupaju u interakciju i stvaraju bezbroj novih različitih pojava i oblika. To shvatanje je prisutno čak i u religijama koje ne propovedaju Trojstvo. Na primer, u Tao Te Ching piše: “Iz Taoa se radja jedno iz jednog – dvoje iz dvoje – troje, a troje radja sve stvari. Sve stvari nose yin i grle yang. Kroz sjedinjenje tih vitalnih energija ostvaruju jedinstvo.”
- Shvatam. Nauka objašnjava nastanak univerzuma kroz pojavni izgled. Zbog toga i vidi sažimanje tamnog zgusnutog atoma u ništavilu sve do momenta dok ne brsne energijom i svetlošću. Duhovnost ide dalje. Objašnjava sam život ili nematerijalnu suštinu tih pojava. Iza tame vidi dušu koja se sažima, a iza praznine rasprostiranje duha. U njihovom susretu i spoju iskrsava svetlost iza koje je um.
- Tako je. Dok nauka polazi od fizičkih zakonitosti i pojavnog izgleda univerzuma, duhovnost ide iza fizičkog. Polazi od svesti kao suštinskog uzroka takvog izgleda. Nauka vidi sažimanje praiskonskog atoma, duhovnost život koji spoznaje sebe izvana i iznutra.
- Izgleda da je to razlog što teorijom Velikog praska ostaje toliko neodgovorenih pitanja i protivrečnosti. Iako objašnjava pojavni izgled univerzuma u momentu njegovog nastanka ne objašnjava suštinu te pojave. Od kuda minijaturni, zgusnuti atom, kao i praznina izvan njega? Kako su oni nastali? Zbog čega je došlo do sažimanja, kao i do eksplozije i ekspanzije atoma? Neki uzrok mora postojati.
- Duhovnost objašnjava taj uzrok iako ga ne može u potpunosti dokazati.
- Naravno da ne može pošto prevazilazi fizičko.
- Nauka ga ne može pronaći, jer ostaje u okviru fizičkih zakonitosti. Kada stigne do prvog uzroka “udari glavom u zid”. Nadje se u lavirintu iz kojeg nema izlaza.
- I to nešto govori. Mislim da se bezrezervnim prihvatanjem svih naučnih hipoteza kao i bezrazložnim odbacivanjem i obezvredjivanjem duhovnih ne može rešiti misterija univerzuma. Za to je potreban pun kapacitet ljudske svesti i razumevanja, odnosno spoj racionalnog sa intuitivnim.
- U potpunosti se slažem.
- Sada mi je jasnija razlika izmedju pojave i suštine. Pojava je uvek nesvesna. To je ono što je čisto fizičko i materijalno, dok je suština svest. Svest je nematerijalni, večni život i smisao koji ne nestaje niti nastaje, već cirkuliše.
