7. februar, svetski dan anarhista

[Mitternachtsträumer]

Ja mislim da je bolje da ih sve sada lepo kaznimo, podelimo crvene kartone i pobrisemo im sve postove
To suspenzija pravilnika po meri

A meni kažu da sam strog

 

[Keeper]

Kad sam rekao restrikcije u ljudskom ponašanju mislio sam na restrikcije nerealnih ljudskih ambicija (čitaj pohlepe) koje su razlog nepravilno i nepravedno podeljenih resursa.
Hobs je onomad napisao 'čovek je čoveku vuk'. To je analiza današnjeg čoveka. Da bismo postigli nešto slično anarhiji treba da unapredimo sopstveno razmišljanje i da prestanemo gledati druge kao neprijatelje.
To u ovom trenutku nije ni realno ni moguće, nažalost.

naravno, nerealno je pri ovakvoj kulturi i ovakvom socio ekonomskom i političkom sistemu, jer današnji generalni vladajući ciljevi nisu usmereni ka čoveku i njegovoj dobrobiti.
što se Hobsa tiče, nesrećnik je lupio tako da to odjekuje vekovima. to jest, ajde, nije lupio, on je tu čuvenu frazu rekao podstaknut svojom konkretnom istorijskom situacijom u kojoj se našao, tako da je bio u pravu. no, to ne znači da je to što je on video i opisao u toj rečenici imanentno ljudskoj prirodi. kao što svi znamo, ljudi su sposobni da kradu od drugih koliko i da dele sa drugima. sposobni su da kolju tuđu decu, a sposobni su i da život daju za druge. mogu da vole a mogu i da mrze. jedino što možemo reći da je imanentno svim ljudima je da verovatno svi žele da budu siti, da im je toplo, ugodno, da budu voljeni i maženi, da imaju druge ljude kraj sebe, i sl. kao što je Hese u "Stepskom vuku" iznosio dilemu "čovek ili vuk", a na kraju zaključio da je čovek svaka moguća životinja: i vuk i ovca i svinja i ptica i pas i mačka....
pohlepa, a isto tako i nesebičnost, ne spadaju pod imanentne ljudske osobine. to su osobine koje se mogu razviti. pitanje je samo šta će društvo negovati, kako će vaspitavati svoju decu, čemu će težiti. u situaciji koja je danas vladajuća, a to je situacija predimenzionisanog i raspuknutog masovnog društva kojem trebaju gomile bezličnih, impersonalnih institucija (pravosuđe, obrazovanje, policija, vojska, parlament, političke stranke,...) da bi funkcionisalo, kao i raznorazne metode koje vladaju poput pisanog ugovora (koji fantastično odslikava opšte nepoverenje među ljudima, gde svako svakog može zaebati), ili kad se kao sad neguje konkurencija među ljudima (a sve zarad ebenog posla), a sebičluk i posesivnost se reklamiraju svuda i postavljaju kao najviši ciljevi, sasvim je logično da će nam situacija ličiti na Hobsovu, pre nego na Kropotkinovu, koji je, ako se ne varam, tvrdio da su ljudi najsličniji vrednim pčelicama, a ne vukovima.

problem neostvarivosti anarhizma, dakle, nije u ljudskoj prirodi, u nekoj navodnoj "pohlepi", koja nije ni postojala od kako je sveta i veka, već u nekim drugim stvarima. za početak, problem je i u samoj teoriji klasičnog (bakunjinovskog) anarhizma, pa onda idemo dalje.