Ne znam da li ste gledali predstavu ,monodramu, 50 nijansi zlatne,verovatno niste,ali ako je neko gledao bilo bi zanimljivo da uporedimo mišljenja.
Ja ne volim zlato žuto ni belo,pomalo srebro,a drago kamenje ne podnosim.Rubini,safiri,dijamanti i svo to blještavo kamenje mi je tako bezvezno,prostački nametljivo.Ko je odredio vrednost? Ko ima pravo da mi nametne da je to nešto vredno,skupo ,izuzetno? Meni je daleko lepši crni sjaj hematita,ljubičasto srce ametista i moj kamen - Tigrovo oko.Boja ,toplota ,osećaj u ruci.Lek.A veću mi vrednost ima jedan kesten koji sam dobila i nosim ga uvek sa sobom od tih plemenitih metala i dragog kamenja.
Ali zlato je nešto što obično privlači..poglede,znatiželju,zavist...verovatno je zato zlato u naslovu.
Komad i nije loše zamišljen,ali je sve to meni prilično amaterski.Izgovarati neke nesuvisle,čak sulude rečenice u kojima bi trebao neko da se pronađe...msm,stvarnooo...
Mislim,koliko je teško pogoditi šta bi neko želeo da čuje? U toj gomili ljudi svako će pronaći nešto za sebe.Neko nadu , ili neki ideal o ljubavi ,možda novi pogled na smrt,ili na neki drugi lični problem....To je kao da vam neka kvazi vračara koja živi u nekoj zabiti,dokle ste kilometrima pešačili da bi je našli,kaže –ti imaš veliki problem! Jookk neeemaaam,došla sam u šetnju! I sve tako...
Mada,mogao bi jedan takav,ali bolje napisan eksperiment,da izazove neke pozitivne,lepe reakcije,možda probudi neke uspavane vrline ...Uvek postoji i rizik da taj zlatni sjaja izazove zavist,uzburka talog i probudi bes. Jer naša reakcija na sjaj je odraz nas samih,naš lakmus. Sve što neko izazove u nama samima je do nas,ne do osobe koja to izaziva.Mi smo gospodari svoje volje ,misli i reakcija.
Uz to,meni je totalno pogrešan izbor glumice dodatno pokvario utisak.Ok,imala je momente...
Poput Bobe Mićalović,kad joj onako nevino ovlaže oči,blago se zarumeni i donja usna joj gotovo neprimetno zaigra od tuge,bola,patnje...Ma ,poželite da je zagrlite i zaštitite od svega.Ali,recimo,momente ludila...Ka ta sro fa. Breee,ludilo mora da bude destruktivno,maliciozno,da sve pršti,a ne nešto njanjavo ,bledo..A imam utisak,iako mi je potpuno nepoznata,da je neka umišljena zvezda i da je prosto pokvarila tekst tim svojim iprovizacijama.
Da,mala digresija,kao objašnjenje kako ja često pogrešno shvatim neko delo ili predstavu..
Šta je po vama poenta tog Ranjenog orla ? Da se ne lažemo,svi ste gledali,ako niste čitali ,a svi znate sigurno o čemu se radi. Ne,nije poenta da pobeđuje ljubav,ni dobro,ni iskrenost...Mirjam je nešto drugo htela da poruči ženama. Zahebite ono o Isusu i Mariji Magdaleni,ako si zgrešila nema za tebe pilota!!!Ne!Možeš da dobiješ samo invalida. Tačka. Aksiom.Džabe što je ona mislila da voli,džabe što je on đubre, ONA je dala dokaz ljubavi!(ko je hebe što nije znala šta je ljubav) Ona je trebala da čeka,čeka..pa kad vidi da od njega nema ništa,onda da kao svaka poštena usedelica trpi sprdnju što se nije udala ili već ...I posle se čude muškarci otkud feminizam. Ali to ja tako,uvek pogrešno shvatim.
Sve u svemu predstava je bila mlaka,neubedljiva i ne preporučujem da je gledate.
Ja ne volim zlato žuto ni belo,pomalo srebro,a drago kamenje ne podnosim.Rubini,safiri,dijamanti i svo to blještavo kamenje mi je tako bezvezno,prostački nametljivo.Ko je odredio vrednost? Ko ima pravo da mi nametne da je to nešto vredno,skupo ,izuzetno? Meni je daleko lepši crni sjaj hematita,ljubičasto srce ametista i moj kamen - Tigrovo oko.Boja ,toplota ,osećaj u ruci.Lek.A veću mi vrednost ima jedan kesten koji sam dobila i nosim ga uvek sa sobom od tih plemenitih metala i dragog kamenja.
Ali zlato je nešto što obično privlači..poglede,znatiželju,zavist...verovatno je zato zlato u naslovu.
Komad i nije loše zamišljen,ali je sve to meni prilično amaterski.Izgovarati neke nesuvisle,čak sulude rečenice u kojima bi trebao neko da se pronađe...msm,stvarnooo...
Mislim,koliko je teško pogoditi šta bi neko želeo da čuje? U toj gomili ljudi svako će pronaći nešto za sebe.Neko nadu , ili neki ideal o ljubavi ,možda novi pogled na smrt,ili na neki drugi lični problem....To je kao da vam neka kvazi vračara koja živi u nekoj zabiti,dokle ste kilometrima pešačili da bi je našli,kaže –ti imaš veliki problem! Jookk neeemaaam,došla sam u šetnju! I sve tako...
Mada,mogao bi jedan takav,ali bolje napisan eksperiment,da izazove neke pozitivne,lepe reakcije,možda probudi neke uspavane vrline ...Uvek postoji i rizik da taj zlatni sjaja izazove zavist,uzburka talog i probudi bes. Jer naša reakcija na sjaj je odraz nas samih,naš lakmus. Sve što neko izazove u nama samima je do nas,ne do osobe koja to izaziva.Mi smo gospodari svoje volje ,misli i reakcija.
Uz to,meni je totalno pogrešan izbor glumice dodatno pokvario utisak.Ok,imala je momente...
Poput Bobe Mićalović,kad joj onako nevino ovlaže oči,blago se zarumeni i donja usna joj gotovo neprimetno zaigra od tuge,bola,patnje...Ma ,poželite da je zagrlite i zaštitite od svega.Ali,recimo,momente ludila...Ka ta sro fa. Breee,ludilo mora da bude destruktivno,maliciozno,da sve pršti,a ne nešto njanjavo ,bledo..A imam utisak,iako mi je potpuno nepoznata,da je neka umišljena zvezda i da je prosto pokvarila tekst tim svojim iprovizacijama.
Da,mala digresija,kao objašnjenje kako ja često pogrešno shvatim neko delo ili predstavu..
Šta je po vama poenta tog Ranjenog orla ? Da se ne lažemo,svi ste gledali,ako niste čitali ,a svi znate sigurno o čemu se radi. Ne,nije poenta da pobeđuje ljubav,ni dobro,ni iskrenost...Mirjam je nešto drugo htela da poruči ženama. Zahebite ono o Isusu i Mariji Magdaleni,ako si zgrešila nema za tebe pilota!!!Ne!Možeš da dobiješ samo invalida. Tačka. Aksiom.Džabe što je ona mislila da voli,džabe što je on đubre, ONA je dala dokaz ljubavi!(ko je hebe što nije znala šta je ljubav) Ona je trebala da čeka,čeka..pa kad vidi da od njega nema ništa,onda da kao svaka poštena usedelica trpi sprdnju što se nije udala ili već ...I posle se čude muškarci otkud feminizam. Ali to ja tako,uvek pogrešno shvatim.
Sve u svemu predstava je bila mlaka,neubedljiva i ne preporučujem da je gledate.
