5 minuta

Nemaš više šta da izgubiš

Možda nešto i dobiješ

Obuci se samo kako ti želiš, stavi onaj parfem, onu ogrlicu...

Sve po tvom srcu neka bude

Uzmi svoje arrows of desire

I izađi...

Samo u svom stilu

Izađi makar trajalo 5 minuta, napolju te čeka more sumji, komentara, predviđanja, sigurnih znanja drugih i sva ostala.... Sranja

Ali izađi

Na tvojih poslednjih 5 minuta u velikom stilu

Izađi kao... Ti

 

[Manga Hilux]

Nemaš više šta da izgubiš

Možda nešto i dobiješ

Obuci se samo kako ti želiš, stavi onaj parfem, onu ogrlicu...

Sve po tvom srcu neka bude

Uzmi svoje arrows of desire

I izađi...

Samo u svom stilu

Izađi makar trajalo 5 minuta, napolju te čeka more sumji, komentara, predviđanja, sigurnih znanja drugih i sva ostala.... Sranja

Ali izađi

Na tvojih poslednjih 5 minuta u velikom stilu

Izađi kao... Ti

 

[Black_star]

 

[Hari Poter]

Videh grafit:

Još samo dva minuta... i tako godinu dana.

 

[Soradze]

Izašla je.
Ne da pobedi.
Ne da se dokaže.
Izašla je, jer je vetar zvao po imenu.

Napolju je bilo sumnje,
komentara,
sigurnih znanja drugih.
Ali ona je gledala kroz to - kao kroz prljav prozor,
tražeći svetlo.

I našla je:
jedan osmeh,
sladoled od vanile,
dečji smeh na semaforu,
neon koji nije trepnuo kad je prošla.

Kupila je kutiju čokolade.
Ne onu skupu - onu koja miriše na detinjstvo.
U rukama joj se stisnuo mali zec - plišani, izgubljen, pa pronađen.
U džepu: zraci sunca,
u kosi: miris vetra,
u očima: nešto što nije tuga, ali još nije ni radost.

Vratila se.
Ne kao pobednik.
Ne kao poražena.
Vratila se kao neko ko je video da svet još ume da da -
ako se ne traži previše.

I donela ti je to.
Bez reči.
Samo je stavila pred tebe:
osmeh, sladoled, zagrljaj, kutiju čokolade, malog zeca,
i svetlo koje nije njeno, ali ga je ponela za tebe.