(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci
5,45 JUTROS
Odzvanjaju mi potpetice budeći tišinu
Mrak…najveći ljubavnik …mmmm….
još u zagrljaju drži svoju ljubavnicu Svetlost…
Hodam…prija jutro…
Smešim se ničem posebnom…samoj sebi…
prosto onako, jer lepo mi je….i znam….
tiha, čekajuća snaga se budi
Volim rana jutra….tišinu….moju samoću obučenu u rosu…
Čemu služi dan?
Pa da svako svoj proknjiži
Pazim na knjige….jer sama ih pišem tj. knjižim
Élan i volju sama sebi dižem
Ako na drugog da me digne čekam…ima da se načekam
A verovatno i razočaram jer ovu je damu teško kroz dan pratiti
I svu šarenu snagu u ovo malo zgodnjikavo telo staviti
O noći......neki drugi put ....
Zato….knjigovodje, ajmoooooo
Evo ga moje početno stanje
OJHAAA
PS Dobro jutro kolege i koleginice knigovodje ...kafica....pa na knjiženje
Lepotan je stvarno lepotan, a po okama pretpostavljam da je pametan a ne samo lep.....rekla bih zvrk 
...divan osećaj kada vas život i ljubav probude 
