- Ali, čemu služi stalni razvoj? Zbog čega postoji?
- Upotrebili ste ključnu reč: postojanje. Šta je za njega karakteristično?
- Uvek jeste... Opstaje, održava se, ima kontinuitet.
- Šta se iz toga može zaključiti?
- Da je u suštini smisao.
- Baš tako. Da nije, ne bi ga ni bilo. Osnovna karakakteristika smisla je organizovanost koja omogućava kontinuiet, opstanak i samoodržanje. Haos, besmisao i nesvenost nemaju tu sposobnost. Iz njih nikad ne može nastati smisao i red. Haos ostaje haos.
- To je bar jasno. Iz haosa i besmisla ne može nastati svest ili smisao. Samo iz svesti i smisla može nastati haos i besmisao.
- Besmisao je pojava ili maya koja postoji kao suprotnost smislu i istini da bi nastala aktivnost i promena.
- Kako suprotnosti stvaraju promenu?
- Interakcijom. Interakcija prouzrokuje reakciju i komešanje. Besmisao dovodi do nereda unutar smisla. Tako ga podstiče na razvoj. Prisiljava ga da se neprestano reorganizuje i usavršava. Da bi smisao opstao i imao kontinuitet mora se razvijati. U protivnom degradira u besmisao.
- Slažem se. Najbolji dokaz je znanje koje se zatvara i prestaje da se razvija. Takvo znanje gubi istinu. Prerasta u dogmu. Otuda i izreka da voda koja teče ne uhvati žabokrečinu ili da kamen koji se kotrlja ne uhvati mahovinu.
- Napredno shvatanje je uvek otvoreno. Svesno je beskonačnog karaktera istine i relativnosti stečenog znanja, kao i njegove isprepletenosti s prividom. Zato stalno istražuje. To mu i omogućava da razlučuje obmanu od istine. Dogma stvori iluziju istine i savršenstva koja kad-tad dodje u sukob sa životom i dubljom istinom. I umesto da to shvati bezuspešno se bori protiv njih. Pokušava uništiti neuništivo. Istina je utkana u sam život, pa se zajedno s njim neprekidno obnavlja i iskrsava.
- To mogu da razumem. Donekle mogu razumeti da je suština univerzuma svest, dok su materija i energija nesvesne pojave te suštine. Medjutim, još uvek mi nisu u potpunosti jasni ti pojmovi i njihov odnos. Šta tačno mislite kada kažete pojava univerzuma?
- Na njegov izgled.
- Mislite izgled makrokosmosa?
- I makrokosmosa i mikrokosmosa. Mikrokosmos je makrokosmos u malom. Trostruko Veliki Hermes je zato i rekao: “Kako gore, tako dole.” Ali, podjimo od makrokosmosa. Šta se u njemu uočava?
- Svetlost galaksija, tama i praznina prostora.
- Dakle, tri osnovne razlike. Na jednoj strani je tajanstvena gustina tame. Na drugoj, prazni prostor. Dok tama i prostor izgledaju beživotni, dotle galaksije izgledaju kao da su žive. Primećujemo da se kreću; da su aktivne; da se sastoje od različith oblika i sastava koji neprestano vrše interakciju i uzrokuju promene u vidu nastanka i nestanka zvezda.
- Zaista. Svetlost izgleda kao da nosi život i aktivnost, nasuprot pasivnosti tame i prostora. - David se malo zamislio, a potom rekao: - Isto se odnosi i na mikrokosmos. U atomima, takodje, postoji tamno, zgusnuto jezgro nausprot praznine prostora po kojem se kreću elektroni.
Hermesova izjava je jasna. Mikrokosmos je uredjen kao i makrokosmos. Atom se sastoji od sažetog jezgra koji sadrži skoro svu masu atoma, kao i od elektronskog oblaka po kojem kruže elektroni. Kada se to uporedi sa svemirom zapanjuje sličnost.
- Mada je Bohr napravio komparaciju izmedju atoma i Sunčevog sistema, isto se može reći i za vasionu.
- Hermes Trismegistus ima i drugu izreku kojom kaže: “Ono što je gore je kao ono što je ispod da rade čuda jedne jedine stvari.” Šta to znači?
- Fizički, materijalno-energetski oblik makrokosmosa i mikrokosmosa su okarakterisani kao instrumenti Jedne svesti koja kroz njih deluje. Oni su kao pojave nesvesni i pasivni, ali u interkciji sa svešću dobijaju aktivnost, smisao i život.
Iako se čini da svako živo biće ima drugačiju svest u svima deluje Jedna svest. Sve različite pojave, oblici i svesti u fizičkoj dimeniziji su kreacija Jedne svesti koja se kroz njih usavršava i opstaje kao život.
Nama je dostupna pojava kroz različite materijalne oblike i tela. Preko njih otkrivamo fizičke, mehaničke zakonosti, ali ne i zakonitosti žive, inteligentne suštine koja ih stvara.
- Na osnovu čega to tvrdite? Kako možemo znati da fizičke nisu jedine?
- Po njihovoj ograničenosti i apsurdnosti kada se stigne do početnog uzroka nastanka svega.
- Da li možete biti konkretniji i dati neki primer za to?
- Dobro. Kako ste vi nastali?
- Rodjen sam.
- Upotrebili ste ključnu reč: postojanje. Šta je za njega karakteristično?
- Uvek jeste... Opstaje, održava se, ima kontinuitet.
- Šta se iz toga može zaključiti?
- Da je u suštini smisao.
- Baš tako. Da nije, ne bi ga ni bilo. Osnovna karakakteristika smisla je organizovanost koja omogućava kontinuiet, opstanak i samoodržanje. Haos, besmisao i nesvenost nemaju tu sposobnost. Iz njih nikad ne može nastati smisao i red. Haos ostaje haos.
- To je bar jasno. Iz haosa i besmisla ne može nastati svest ili smisao. Samo iz svesti i smisla može nastati haos i besmisao.
- Besmisao je pojava ili maya koja postoji kao suprotnost smislu i istini da bi nastala aktivnost i promena.
- Kako suprotnosti stvaraju promenu?
- Interakcijom. Interakcija prouzrokuje reakciju i komešanje. Besmisao dovodi do nereda unutar smisla. Tako ga podstiče na razvoj. Prisiljava ga da se neprestano reorganizuje i usavršava. Da bi smisao opstao i imao kontinuitet mora se razvijati. U protivnom degradira u besmisao.
- Slažem se. Najbolji dokaz je znanje koje se zatvara i prestaje da se razvija. Takvo znanje gubi istinu. Prerasta u dogmu. Otuda i izreka da voda koja teče ne uhvati žabokrečinu ili da kamen koji se kotrlja ne uhvati mahovinu.
- Napredno shvatanje je uvek otvoreno. Svesno je beskonačnog karaktera istine i relativnosti stečenog znanja, kao i njegove isprepletenosti s prividom. Zato stalno istražuje. To mu i omogućava da razlučuje obmanu od istine. Dogma stvori iluziju istine i savršenstva koja kad-tad dodje u sukob sa životom i dubljom istinom. I umesto da to shvati bezuspešno se bori protiv njih. Pokušava uništiti neuništivo. Istina je utkana u sam život, pa se zajedno s njim neprekidno obnavlja i iskrsava.
- To mogu da razumem. Donekle mogu razumeti da je suština univerzuma svest, dok su materija i energija nesvesne pojave te suštine. Medjutim, još uvek mi nisu u potpunosti jasni ti pojmovi i njihov odnos. Šta tačno mislite kada kažete pojava univerzuma?
- Na njegov izgled.
- Mislite izgled makrokosmosa?
- I makrokosmosa i mikrokosmosa. Mikrokosmos je makrokosmos u malom. Trostruko Veliki Hermes je zato i rekao: “Kako gore, tako dole.” Ali, podjimo od makrokosmosa. Šta se u njemu uočava?
- Svetlost galaksija, tama i praznina prostora.
- Dakle, tri osnovne razlike. Na jednoj strani je tajanstvena gustina tame. Na drugoj, prazni prostor. Dok tama i prostor izgledaju beživotni, dotle galaksije izgledaju kao da su žive. Primećujemo da se kreću; da su aktivne; da se sastoje od različith oblika i sastava koji neprestano vrše interakciju i uzrokuju promene u vidu nastanka i nestanka zvezda.
- Zaista. Svetlost izgleda kao da nosi život i aktivnost, nasuprot pasivnosti tame i prostora. - David se malo zamislio, a potom rekao: - Isto se odnosi i na mikrokosmos. U atomima, takodje, postoji tamno, zgusnuto jezgro nausprot praznine prostora po kojem se kreću elektroni.
Hermesova izjava je jasna. Mikrokosmos je uredjen kao i makrokosmos. Atom se sastoji od sažetog jezgra koji sadrži skoro svu masu atoma, kao i od elektronskog oblaka po kojem kruže elektroni. Kada se to uporedi sa svemirom zapanjuje sličnost.
- Mada je Bohr napravio komparaciju izmedju atoma i Sunčevog sistema, isto se može reći i za vasionu.
- Hermes Trismegistus ima i drugu izreku kojom kaže: “Ono što je gore je kao ono što je ispod da rade čuda jedne jedine stvari.” Šta to znači?
- Fizički, materijalno-energetski oblik makrokosmosa i mikrokosmosa su okarakterisani kao instrumenti Jedne svesti koja kroz njih deluje. Oni su kao pojave nesvesni i pasivni, ali u interkciji sa svešću dobijaju aktivnost, smisao i život.
Iako se čini da svako živo biće ima drugačiju svest u svima deluje Jedna svest. Sve različite pojave, oblici i svesti u fizičkoj dimeniziji su kreacija Jedne svesti koja se kroz njih usavršava i opstaje kao život.
Nama je dostupna pojava kroz različite materijalne oblike i tela. Preko njih otkrivamo fizičke, mehaničke zakonosti, ali ne i zakonitosti žive, inteligentne suštine koja ih stvara.
- Na osnovu čega to tvrdite? Kako možemo znati da fizičke nisu jedine?
- Po njihovoj ograničenosti i apsurdnosti kada se stigne do početnog uzroka nastanka svega.
- Da li možete biti konkretniji i dati neki primer za to?
- Dobro. Kako ste vi nastali?
- Rodjen sam.
