36 BEMUS (2 - 16. X 2004)

[Loengrin]

Tokom ove nedelje,objavljen je program ovogodišnjih,36 Beogradskih Muzičkih Svečanosti.Slogan festivala je ''Nova Generacija''.Biće više premijera,pored već ustaljenih simfonijskih i kamernih koncerata.Na otvaranju,2.oktobra,posle Amsterdama i Beča,opera ''Zora D'',Isidore Žebeljan,premijerno se izvodi u Beogradu.U toku festivala,biće premijerno izveden i oratorijum ''Buna na danije'',Rajka Maksimovića,poznatog i po oratorijumu ''Pasija svetog kneza Lazara''nastalom 1989.godine,da navedem samo naše najznačajnije.''Maraton kamerne muzike'',zakazan za 7.oktobar,takođe je zamišljen kao atrakcija festivala.

Toliko za početak.U nastavku,da iznosimo naše utiske,zapažanja o toku priprema,koje u trenutku pisanja ovih redova još traju,kao i o samom toku festivala i o koncertima i predstavama na njemu održanim.Jer,BEMUS je danas jedini muzički festival u Srbiji,član Evropske asocijacije muzičkih festivala.

 

[Loengrin]

Da su poslednje pripreme za predstojeći,36 BEMUS u svojoj poslednjoj fazi,mogu posvedočiti radio-programi ''Stereorama'' i Treći program radio-Beograda.
Muzički program radio-Beograda ''Stereorama'' je u nedelju emitovao prvu emisiju pod nazivom ''U susret BEMUS-u'',gde je sa ovog festivala iz 2001.godine emitovao snimak koncerta hrvatskog dua Irena Grafenauer-flauta - Mate Bekavac-klarinet.To je bilo prvo gostovanje ovog hrvatskog dua u Beogradu od raspada nekadašnje Jugoslavije.Posebno je ovaj koncert bio značajan za flautistkinju Irenu Grafenauer,koja je nekada bila čest gost Beograda,a u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je jedna od naistknutijih umetnika na flauti.Na programu su bile sonate za flautu i klarinet Volfganga Amadeusa Mocarta,Georga Fridriha Hendla i kompozicije savremenih autora:našeg klarinetiste Anta Grgina,člana Beogradske Filharmonije,te Pjacole i Livajna.Specifičnost ovog koncerta bila je i ta da je publika u Kolarčevoj dvorani isti ''začinila'' izvesnom dozom nacionalizma.Sami solisti,ostavili su upravo impozantan utisak.
Inače,za trajanja ovogodišnjeg BEMUS-a,Treći program radio-Beograda je obezbedio prenose gotovo svih koncerata,pre svega onih koji se drže u terminu od 20 časova,dok će program ''Stereorama'',tokom novembra i decembra ove godine,davati reprodukcije koncerata sa festivala.Sve u svemu,i oni koji ne budu,iz ovih ili onih razloga,mogli doći na koncerte,posredstvom ovih programa moći će da ih čuju i dožive u autentičnoj ''zvučnoj'' formi. 8)

 

[chovek]

e a shto si pomenuo "zachinjeni nacionalizam"... mislim jel su nacionalisti doveli trubache pa jeli pechenje uz ramo ramo druzhe moj pa nadglasali flautu i klarinet???

 

[Loengrin]

e a shto si pomenuo "zachinjeni nacionalizam"... mislim jel su nacionalisti doveli trubache pa jeli pechenje uz ramo ramo druzhe moj pa nadglasali flautu i klarinet???

Nigde nisam rekao ''začinjeni nacionalizam'',mislim da takvo nešto ne postoji.Rekao sam da je publika u dvorani koncert ''začinila'' izvesnom dozom nacionalizma,videlo se to na koncertu.Ukoliko se i desilo ono što navodiš u vezi nacionalista,moram naglasiti da takvi ispadi nipošto nebi smeli da se dogode ili tolerišu na jednom tako prestižnom festivalu kao što je BEMUS.Vinovnici takvih incidenata moraju biti rigorozno kažnjavani.Samim tim bi i ugled festivala bio očuvan,što je posebno važno,u očima Evropske javnosti.

 

[Loengrin]

Da su poslednje pripreme za predstojeći,36 BEMUS u svojoj poslednjoj fazi,mogu posvedočiti radio-programi ''Stereorama'' i Treći program radio-Beograda.
Muzički program radio-Beograda ''Stereorama'' je u nedelju emitovao prvu emisiju pod nazivom ''U susret BEMUS-u'',gde je sa ovog festivala iz 2001.godine emitovao snimak koncerta hrvatskog dua Irena Grafenauer-flauta - Mate Bekavac-klarinet.To je bilo prvo gostovanje ovog hrvatskog dua u Beogradu od raspada nekadašnje Jugoslavije.Posebno je ovaj koncert bio značajan za flautistkinju Irenu Grafenauer,koja je nekada bila čest gost Beograda,a u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je jedna od naistknutijih umetnika na flauti.Na programu su bile sonate za flautu i klarinet Volfganga Amadeusa Mocarta,Georga Fridriha Hendla i kompozicije savremenih autora:našeg klarinetiste Anta Grgina,člana Beogradske Filharmonije,te Pjacole i Livajna.Specifičnost ovog koncerta bila je i ta da je publika u Kolarčevoj dvorani isti ''začinila'' izvesnom dozom nacionalizma.Sami solisti,ostavili su upravo impozantan utisak.
Inače,za trajanja ovogodišnjeg BEMUS-a,Treći program radio-Beograda je obezbedio prenose gotovo svih koncerata,pre svega onih koji se drže u terminu od 20 časova,dok će program ''Stereorama'',tokom novembra i decembra ove godine,davati reprodukcije koncerata sa festivala.Sve u svemu,i oni koji ne budu,iz ovih ili onih razloga,mogli doći na koncerte,posredstvom ovih programa moći će da ih čuju i dožive u autentičnoj ''zvučnoj'' formi. 8)

Uzgred,flautistkinja Irena Grafenauer će gostovati i na ovogodišnjem BEMUS-u.To je posebno zanimljivo ako se ima u vidu da joj je to prvi značajniji nastup posle uspešno sprovedenog lečenja i rehabilitacije.
Nadajmo se jednom lepom muzičkom događaju.

 

[Loengrin]

Opet se može videti i čuti da je muzički radio-program ''Stereorama'',sav u znaku BEMUS-a.Ovog vikenda se u raznim terminima daju reprodukcije ranijih koncerata.Tako su meni u sećanju ostala dva koncerta,koja se reprodukuju danas i sutra,a oba su sa otvaranja BEMUS-a:
- prvi,od 3.oktobra 1997.godine(otvaranje 29 BEMUS-a),koji je održao Francuski Nacionalni Orkestar u Sava-Centru i dirigent Šarl Ditua.Prefinjeno u melodiji,ali i u ritmu,tumačili su dela Kloda Debisija(MALA SVITA za orkestar) i Igora Stravinskog(POSVEĆENJE PROLEĆA,muzika za balet),dok je u središnjoj,koncertantnoj tački sudelovao Mišel D'Alberto-klavir i izveden je KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR,a-moll,opus 54,Roberta Šumana.
-drugi,od 3.oktobra 1998.godine(otvaranje 30 BEMUS-a),koji je održao Ruski Državni Simfonijski Orkestar,pod upravom Jevgenija Svetlanova,opet u Sava-Centru.Izvedena su orkestarska dela ruskih majstora:Glinke(SIMFONIJA NA DVE RUSKE TEME),Musorgskog(predigra za operu ''Hovanščina'',ZORA NA RECI MOSKVI),Čajkovskog(simfonijska fantazija FRANČESKA DA RIMINI) i Skrjabina(POEMA EKSTAZE).

- Večeras se otvara 36 BEMUS,a što je specifično,otvara se u JDP-u.Opera ''ZORA D'',kompozitora Isidore Žebeljan,prvi put se izvodi u Beogradu,a imala je uspešna izvođenja u Amsterdamu i Beču.Opera obrađuje psihološku dramu izazvanu trumom starom 60 godina.Što je neobično,u dekoru se koriste slike Milene Pavlović-Barili iz tridesetih godina XX veka(koje vreme i obuhvata radnja opere),a u postavi se nalaze i inostrani(holandski) izvođači.Dirigent opere je Premil Petrović.

Dakle,počelo je...

 

[Rasta gal]

Kakva je ova opera Isidore Zebeljan koja je premijerno prikazana na Bemusu?

 

[Loengrin]

Kakva je ova opera Isidore Zebeljan koja je premijerno prikazana na Bemusu?

Rasta Gal,ova opera je nastala prošle godine i odraz je savremenih kretanja u muzičko-scenskoj umetnosti.Koristi se neobičnija dekoracija,specifičniji i lakši sastav ansambla i radnjom se dublje prodire u psihologiju ljudi i njihovu intimnu dramu.Ni takozvano ''mešanje žanrova'',karakteristično za savremenu umetnost,nije strano ovoj operi.

Tako se ova opera,u najkraćem i najjednostavnijem obliku,može opisati.

 

[adameva]

Suvisna prica o tome ko je ko na BEMUSU. Oni koje to zanima i sami ce se raspitati putem neta ili su sve saznali od ranije kroz svoje skolovanje. Oni koijma treba da se objasnjava ocito imaju novca ali ne i intereovanja da podju na neki koncert. Istina je da vecina pravih ljubitelja BEMUSA nema para da plati karte od 700,800 ili 900 din.koliko su za Kolarac. Mozda samo za jedan ili dva koncerta. Zasto Grad nije finansirao pola ovih iznosa cena ulaznica, zasto se uvek najvise novca daje na sportske manifestacije, neke populisticke festivale ili ko zna za sta jos.

 

[Loengrin]

Nego šta?Skupština Grada Beograda bi,kao glavni pokrovitelj ovog festivala,trebalo više da ga finansira.Ona pre svih,ali i ostali organizatori i sponzori kao što je ''Jugokoncert'',morali bi uzeti učešća u finansiranju.Da to ne budu samo posetioci,koji izdvajaju za karte poveću sumu.

A sada,da li je nako pratio koncert Beogradske Filharmonije,sa dirigentom Urošem Lajovicom i pijanistom Nikolom Anđelićem?Pružili su nam pravi užitak i umetničko otkrovenje,tumačeći simfonijska dela Kulenovića i Skrjabina,ali posebno u srednjem,koncertantnom delu,gde su izveli Prvi Klavirski koncert u b-molu,Petra Čajkovskog.

BEMUS se nastavlja... :wink:

 

[Rasta gal]

Kakva je ova opera Isidore Zebeljan koja je premijerno prikazana na Bemusu?

Rasta Gal,ova opera je nastala prošle godine i odraz je savremenih kretanja u muzičko-scenskoj umetnosti.Koristi se neobičnija dekoracija,specifičniji i lakši sastav ansambla i radnjom se dublje prodire u psihologiju ljudi i njihovu intimnu dramu.Ni takozvano ''mešanje žanrova'',karakteristično za savremenu umetnost,nije strano ovoj operi.

Tako se ova opera,u najkraćem i najjednostavnijem obliku,može opisati.

Nisam stigla da pogledam operu, ali cula sam neke price od strucnih ljudi koji ovoj operi najvise zameraju suvise zastupljen arijozo i neubedljivu melodijsku deonicu, sto po meni jedno dobro delo ne sme da ima, ma u kom veku nastalo...
Da li mozda znas na koji nacin se postaje clan muzicke omladine?

 

[jagodica]

el ima neshto dzabe do kraja

 

[Loengrin]

el ima neshto dzabe do kraja

Колико ја знам,на БЕМУС-у,нема ништа џабе,нажалост. Ипак,биће интересантно видети још једну премијеру:ораторијум ''Буна на дахије'',Рајка Максимовића,12.октобра у Коларчевој дворани.Диригује Владимир Крањчевић.Биће изведена и Дворжакова ''Симфонија из Новога Света''(Девета).
Такође вечерас (7.октобра) се може видети и ''Маратон камерне музике'',од 18 часова,опет на Коларцу.

Па,изволи...

 

[Loengrin]

Kakva je ova opera Isidore Zebeljan koja je premijerno prikazana na Bemusu?

Rasta Gal,ova opera je nastala prošle godine i odraz je savremenih kretanja u muzičko-scenskoj umetnosti.Koristi se neobičnija dekoracija,specifičniji i lakši sastav ansambla i radnjom se dublje prodire u psihologiju ljudi i njihovu intimnu dramu.Ni takozvano ''mešanje žanrova'',karakteristično za savremenu umetnost,nije strano ovoj operi.

Tako se ova opera,u najkraćem i najjednostavnijem obliku,može opisati.

Nisam stigla da pogledam operu, ali cula sam neke price od strucnih ljudi koji ovoj operi najvise zameraju suvise zastupljen arijozo i neubedljivu melodijsku deonicu, sto po meni jedno dobro delo ne sme da ima, ma u kom veku nastalo...
Da li mozda znas na koji nacin se postaje clan muzicke omladine?

Што се мог мишљења тиче,ариозо и његова превелика заступљеност и није неки проблем.И многе опере стандардног репертоара имају велику заступљеност ''ариоза'',па ипак су веома популарне код шире публике.Обилни ариозо и није нека музичка новост.
Међутим,нисам најбоље схватио шта се подразумева под ''неубедљивом мелодијском деоницом''.Савремени музички трендови и не дају особиту предност мелодији,мерено аршинима класичара,импресиониста и позних романтичара.У целом 20 веку,што се одликава и на сам почетак нашег века,тежиште је на ритму,кога мелодијска деоница такорећи следи.Ја лично мислим да се ова опера веома добро уклопила у савремена кретања на пољу музичко - сценске уметности.

Музичка омладина? Ја сам давно прерастао тај ниво! Сем за традиционална такмичења које је ова организација организовала,нисам показивао неко интересовање за њу. Само сам се за то и интересовао,будући да су једино такмичења под окриљем музичке омладине имала међународни карактер и више успеха.

Толико о томе.Шта је још ново на БЕМУС-у?

 

[Loengrin]

Kako vreme odmiče,polako se kompletiraju utisci(bar moji) o ovogodišnjem BEMUS-u.Prvi utisak,pozitivan,je taj što se festival ove godine,više nego ranije,okrenuo novim trendovima u muzičkoj umetnosti,izbacivši u prvi plan nova dela,premijerno ih izvodeći.Tome u prilog ide i slogan,''Nova generacija''.
Međutim,ima tu i nekih praznina.Naime,ove godine,što je takođe naglašeno na BEMUS-u,obeležava se dva veka Prvog Srpskog Ustanka.Oratorijum ''Početak bune protiv dahija'',kompozitora Rajka Maksimovića,koji če se večeras(12.oktobra),premijerno izvesti,toj godišnjici je i posvećen.Za žaljenje je to što se na programu festivala tim povodom,nije našlo jedno veliko simfonijsko delo,nastalo u godini izbijanja prvog srpskog ustanka,Betovenova ''Simfonija Eroika''(Treća u Es-Duru),koje svojim karakteristikama u svemu odgovara ovoj godišnjici.Takođe je u program festivala trebalo uvrstiti i Šestu Simfoniju u a-molu,zvanu ''Tragična'',Gustava Malera,delo nastalo 1904.godine,dakle,opet u jubilarnom ambijentu,a u čast veka krunisanja kralja Petra I.Ova simfonija do sada nije izvođena u Beogradu,te bi svi naši jubileji simfonijama Betovena i Malera bili upotpunjeni.
Za žaljenje je i to što je simfonijskih koncerata na ovogodišnjem BEMUS-u manje nego ranije.Ovogodišnji BEMUS u principu protiče u znaku kamerne i nove muzike.To je u osnovi pozitivno,budući da kamerna muzika ima konstantno brojnu publiku.Međutim,negovanje simfonijske muzike treba se intenzivirati.Ona bi u velikoj meri doprinela snažnoj afirmaciji festivala i većoj muzičkoj prosvećenosti publike.

 

[New Rose]

Eeeeeee ja idem sutra na Strazburske Perkusioniste, bila sam i na Natasi Veljkovic, a na Vengerova nisu pustali (!!!). Jel` neko bio, jel bilo fenomenalno kao ocekivano ili bolje?
Jel postoji neka zanimljivost za perkusioniste?
( Jel rasprodat koncert? )
POZ

 

[Rasta gal]

Kako vreme odmiče,polako se kompletiraju utisci(bar moji) o ovogodišnjem BEMUS-u.Prvi utisak,pozitivan,je taj što se festival ove godine,više nego ranije,okrenuo novim trendovima u muzičkoj umetnosti,izbacivši u prvi plan nova dela,premijerno ih izvodeći.Tome u prilog ide i slogan,''Nova generacija''.
Međutim,ima tu i nekih praznina.Naime,ove godine,što je takođe naglašeno na BEMUS-u,obeležava se dva veka Prvog Srpskog Ustanka.Oratorijum ''Početak bune protiv dahija'',kompozitora Rajka Maksimovića,koji če se večeras(12.oktobra),premijerno izvesti,toj godišnjici je i posvećen.Za žaljenje je to što se na programu festivala tim povodom,nije našlo jedno veliko simfonijsko delo,nastalo u godini izbijanja prvog srpskog ustanka,Betovenova ''Simfonija Eroika''(Treća u Es-Duru),koje svojim karakteristikama u svemu odgovara ovoj godišnjici.Takođe je u program festivala trebalo uvrstiti i Šestu Simfoniju u a-molu,zvanu ''Tragična'',Gustava Malera,delo nastalo 1904.godine,dakle,opet u jubilarnom ambijentu,a u čast veka krunisanja kralja Petra I.Ova simfonija do sada nije izvođena u Beogradu,te bi svi naši jubileji simfonijama Betovena i Malera bili upotpunjeni.
Za žaljenje je i to što je simfonijskih koncerata na ovogodišnjem BEMUS-u manje nego ranije.Ovogodišnji BEMUS u principu protiče u znaku kamerne i nove muzike.To je u osnovi pozitivno,budući da kamerna muzika ima konstantno brojnu publiku.Međutim,negovanje simfonijske muzike treba se intenzivirati.Ona bi u velikoj meri doprinela snažnoj afirmaciji festivala i većoj muzičkoj prosvećenosti publike.

Ja smatram da se Dvorzakova simfonija bas lepo uklopila posle oratorijuma "Buna na dahije", cak mislim da je bila efektnija, izvodjacki na visokom nivou, sudeci po aplauzu publike. Slazem se da treba vise negovati simfonijsku muziku, kao sto mislim da bi kompozitori danasnjice trebalo vise da se okrenu ovom zanru, koji polako izumire...

 

[Loengrin]

Svakako da se više treba negovati simfonijska muzika.
S tim u vezi,na programu večeras(15.oktobra)je još jedno veliko osveženje.
U ''Sava-centru'',koncert drži Nacionalni Simfonijski Orkestar RAI iz Torina.Diriguje njegov šef-dirigent,španac Rafael Fribek De Burgos.Ovo je jedno od retkih velikih gostovanja u Beogradu,koje se može meriti samo sa koncertima koje je 2000. i 2003.godine održao Zubin Meta.Dirigent De Burgos je rođen 1933.godine u španskoj pokrajini Burgos(što mu je i u prezimenu) i do sada je dirigovao mnogim uglednim ansamblima u Evropi i SAD(između ostalih i Berlinskom Filharmonijom).Simfonijski Orkestar RAI je preuzeo 2001.godine).
Večeras su na programuastoralna Simfonija(Šesta),Ludviga Van Betovena - prvi deo koncerta - i odlomci iz opera Riharda Vagnera:''Majstori pevači'' i ''Tristan i Izolda'',u drugom delu koncerta.Zaista,prava programska poslastica.

E,pa dobar prijem...

 

[jagodica]

e ja bila na perkusionistima hahaaha
malko su se oni preshli mozda ono odsvirali su neka moderna dela kao dosli su u EU a neu beograd : )))
znachi delo bez melodije 1000 udaraljki itd
oni su ok. profi su cak mi ej zanimljivo sto nisu svi zvanicno skolovani za udaraljke nego su se probili na drugi nacin
znaci efekat nije kao muzika ali nekakav jeste
ko je odlucio da ostane drugo poluvreme...heeh na kraju je bila zanimljiva i malko pitkija kompozicija trchali su po sali na kraju... to je imalo efekta bogami. znaci najraznorazniji zvukovi pa brz ritam
znachi znaimljivo ali nije klasican koncert i zato mozda malo naporno..mislim ja znam da se na ksilofonu sviraju Fosili iz karnevala zivotinja: ))
al onako imalo je efekta na psihu

 

[Loengrin]

Koncertom Beogradske Filharmonije,pod dirigentskim vođstvom Bojana Suđića,uz sudelovanje Rite Kinke-klavir i tumačenjem dela Prokofjeva,Vuka Kulenovića i Skrjabina,u subotu 16.oktobra završene su ovogodišnje,36 Beogradske Muzičke Svečanosti.

Opšti je utisak da su u prvi plan izbila savremena dostignuća na polju muzičkog stvaralaštva.Naši kompozitori,pre svih Isidora Žebeljan,Vuk Kulenović i Rajko Maksimović,prvo dvoje već nekoliko godina nastanjeni na Zapadu,imali su zapažene Beogradske premijere.No,osnovni ton festivalu,dala je kamerna muzika u sadejstvu sa još jednim našim jubilejom - dva veka Prvog Srpskog Ustanka.Maraton kamerne muzike bio je u ovom domenu centralni događaj BEMUS-a,a posebno su zapaženi bili nastupi Maksima Vengerova i Strazburških Perkusionista,koji su ostvarili jedan posve neobičan program rekao bih,konvencionalnom muzičkom ukusu slabo svarljiv.

Simfonijska muzika,to najkolosalnije muzičko područje,kao da je potisnuto u drugi plan.Sličan utisak ostavila su i operska i baletska izvođenja.Ovaj nesklad sa dostignućima prethodnih BEMUS-a,donekle su korigovali koncerti Beogradske Filharmonije,umetničkog ansambla Radio-Televizije Srbije i posebno,koncert Nacionalnog Simfonijskog Orkesra RAI iz Torina,koji je sa svojim umetničkim rukovodiocem,Rafaelom Fribekom De Burgosom,na način dostojan svog imena i svojih dostignuća,tumačio simfonijska dela Betovena i Vagnera.
Smatram da se na BEMUS-u,posebno treba negovati i izvoditi simfonijska muzika,potrebno je više atraktivnijih koncerata u ovom domenu.Već sam rekao da je za žaljenje to što se Betovenova ''Sinfonia Eroica'',nastala u godini izbijanja Prvog Srpskog Ustanka i Malerova Šesta Simfonija zvana ''Tragična'',nisu našle na programu festivala,a obe su u znaku i naših jubileja(Malerova ''Tragična'',do sada nije ni izvođena u Beogradu,pa se još bolje vidi šta je propušteno).Negovanjem simfonijske muzike,pored drugih muzičkih vrsta i oblika,posebno bi doprinelo jačoj afirmaciji BEMUS-a.

Ipak,BEMUS i narednih godina ostaje naš najveći muzički festival,priznat i poštovan u Evropi.

Pozdrav svima,a posebno Celistkinji,našoj novoj sagovornici.