ivanPFK
Primećen član
- Poruka
- 799
http://tk-info.net/
Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Политички, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.Садржај [сакриј]
1 Историја
2 Географија
3 Етнички састав становништва
4 Језици
5 Религија
6 Религија и националност
7 Економија
8 Види још
9 Спољашње везе
Историја [уреди]
Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добијају име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград.
У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Турска. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. Турци су се учврстили у региону и остали ту до 1833. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка/румунска струја насељавају област.
Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.
Географија [уреди]
У Тимочкој Крајини постоји 7 општина и један град:
Зајечар око 70000 становника
Бор око 55000 становника
Неготин око 43000 становника
Књажевац око 37000 становника
Сокобања око 17000 становника
Кладово око 23000 становника
Бољевац око 15000становника
Мајданпек око 23000 становника
Етнички састав становништва [уреди]
Срби = 243.148 (85,58%)
Власи = 23.604 (8,31%)
Роми = 2.723 (0,96%)
Језици [уреди]
Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу област, док бугарски говоре припадници тетевенске струје у селима Велики Извор и Грљан.
Религија [уреди]
Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Неготину и Зајечару).
Религија и националност [уреди]
Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се већина Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.
Економија [уреди]
Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.
Sta imate da kazete o Timockoj Krajini?
Da li mislite da je pravilnije da se stanovnici TK zovu Timocanima a ne Srbima
Timocani su jedno od plemena od kojih su kasnije stvoreni Srbi
Ako neko ima slike iz TK neka ih stavi,pozivamo sve da posete TK,Zajecar,Popovu plazu,felix romulianu,babin zub,djerdap,Sokobanju itd..
Nadamo se da ce RTB BOR krenuti da funkcionife jer je TK daleko najbogatija regija Srbije..pozz za sve Srbe!
Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Политички, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.Садржај [сакриј]
1 Историја
2 Географија
3 Етнички састав становништва
4 Језици
5 Религија
6 Религија и националност
7 Економија
8 Види још
9 Спољашње везе
Историја [уреди]
Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добијају име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград.
У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Турска. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. Турци су се учврстили у региону и остали ту до 1833. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка/румунска струја насељавају област.
Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.
Географија [уреди]
У Тимочкој Крајини постоји 7 општина и један град:
Зајечар око 70000 становника
Бор око 55000 становника
Неготин око 43000 становника
Књажевац око 37000 становника
Сокобања око 17000 становника
Кладово око 23000 становника
Бољевац око 15000становника
Мајданпек око 23000 становника
Етнички састав становништва [уреди]
Срби = 243.148 (85,58%)
Власи = 23.604 (8,31%)
Роми = 2.723 (0,96%)
Језици [уреди]
Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу област, док бугарски говоре припадници тетевенске струје у селима Велики Извор и Грљан.
Религија [уреди]
Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Неготину и Зајечару).
Религија и националност [уреди]
Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се већина Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.
Економија [уреди]
Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.
Sta imate da kazete o Timockoj Krajini?
Da li mislite da je pravilnije da se stanovnici TK zovu Timocanima a ne Srbima
Timocani su jedno od plemena od kojih su kasnije stvoreni Srbi
Ako neko ima slike iz TK neka ih stavi,pozivamo sve da posete TK,Zajecar,Popovu plazu,felix romulianu,babin zub,djerdap,Sokobanju itd..
Nadamo se da ce RTB BOR krenuti da funkcionife jer je TK daleko najbogatija regija Srbije..pozz za sve Srbe!
Iznesite svoj stav,dobrodosli u TK!
)))
