Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.999
Још се броје жртве из колоне смрти: Ни 28 година после не зна им се гроб
Данас је 28 година од стравичног злочина над војницима ЈНА у Тузли. Посмртни остаци свих настрадалих ни дан-данас нису пронађени.
ПРЕ 28 година, на данашњи дан, приликом договореног повлачења припадника редовног састава ЈНА из касарне "Хусинска буна" у Тузли према Бијељини и даље у Србију, на голобраде младиће у војним возилима припадници муслиманског МУП БиХ, муслиманске ТО и "Зелених беретки" отворили су бесомучну паљбу са свих страна, чак и са зграде болнице. Према званичним подацима, убијена су најмање 54, а рањена 44 млада војника, официра и резервисте. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тела.
Већина припадника ЈНА, који су преживели тај масакр, остали су инвалиди. Међу њима и Славко Новаковић, војник-резервиста из Бијељине. И данас, каже, осећа велику тугу и бол за друговима из колоне смрти, које никада више неће видети:
- Било је 18.50, када је наша колона покренута из касарне "Хусински рудари" у Тузли. У њој су владали мук и тишина, само се чуло брујање моторних возила, као да су се надјачавали чији ће звук бити продорнији и јачи, уместо војничког који је замро, па ни шапата ни војничких вицева више није било. Изненада је запуцало са свих страна. Зрна и гелери од ручних бомби почели су да нас "буше". Настала је општа паника и метеж међу нама. Јауци рањених и врисци живих војника стапали су се са бректањем војних возила. Из возила се искакало, још док су била у покрету. Били смо обезглављени и посве изгубљени, без команде и гласа старешине... Падали су моји другови, горели... Био је то пакао у "граду соли"...
У то време у Тузли је живео и радио и официр ЈНА Радован Кецојевић, дипломирани пиротехничар и правник. Кецојевић је у Тузли остао и после масакра над "тузланском колоном". Сећања на страшни догађај сабрао је у књигу "И крв је горела", о злочину који, и даље, чека казну.
- Те вечери у насталом огњу и паклу, страдању какво Тузла не памти, нико војницима није могао да притекне у помоћ јер би то била сулуда авантура и сигуран пут у смрт, па би жртава било далеко више - сећа се Кецојевић. - Кад челик гори и игра свој мртви плес, не прави се разлика међу жртвама, тад његови вампири свему дају ритам. А све је било добро испланирано, припремљено да се, са свих страна, укључујући и из станова бацањем Молотовљевих коктела, учини гнусан злочин на до јуче нам заједничком армијом, оне "Југе", коју су, тобоже, јако волели и живели за њу, док им је било по ћефу и ћару. И камере ТВ станице су биле постављене, помоћу дизалица, да прикажу како војска страда, а како злочинци и они Тузлаци који су их подржавали ликују.
Предмет "Тузланска колона" истражитељи Хашког суда су 2003. уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа за покретање истражног поступка против девет особа, а за четири се основано сумња да су починиле кривично дело: ратни злочин. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је њих 140 заробљено и мучено.
У мају 2007. у Србији је ухапшен Илија Јуришић, који је у време напада био високи старешина МУП БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Апелациони суд у Београду је почетком марта 2016. правоснажно ослободио Јуришића оптужби за ратни злочин.
НЕПРИЈАТНОСТИ
ДАНАС, после толико година, не само што нико није осуђен за злочин над голобрадим војницима, који су се враћали кући, већ више од три године, због непријатности, родбина настрадалих и други поштоваоци, не иду на тај дан у Тузлу.
Још један у низу злочина над Србима, а за који већина учесника никада нису одговарали.
Колона недужних момака нападнута док се повлачила из града. За некима из те колоне се и дан данас трага.
Најтужније у целој причи је да се у Тузли данас прославља ''дан ослобођења града'' у ''част'' овом догађају.
Данас је 28 година од стравичног злочина над војницима ЈНА у Тузли. Посмртни остаци свих настрадалих ни дан-данас нису пронађени.
ПРЕ 28 година, на данашњи дан, приликом договореног повлачења припадника редовног састава ЈНА из касарне "Хусинска буна" у Тузли према Бијељини и даље у Србију, на голобраде младиће у војним возилима припадници муслиманског МУП БиХ, муслиманске ТО и "Зелених беретки" отворили су бесомучну паљбу са свих страна, чак и са зграде болнице. Према званичним подацима, убијена су најмање 54, а рањена 44 млада војника, официра и резервисте. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тела.
Већина припадника ЈНА, који су преживели тај масакр, остали су инвалиди. Међу њима и Славко Новаковић, војник-резервиста из Бијељине. И данас, каже, осећа велику тугу и бол за друговима из колоне смрти, које никада више неће видети:
- Било је 18.50, када је наша колона покренута из касарне "Хусински рудари" у Тузли. У њој су владали мук и тишина, само се чуло брујање моторних возила, као да су се надјачавали чији ће звук бити продорнији и јачи, уместо војничког који је замро, па ни шапата ни војничких вицева више није било. Изненада је запуцало са свих страна. Зрна и гелери од ручних бомби почели су да нас "буше". Настала је општа паника и метеж међу нама. Јауци рањених и врисци живих војника стапали су се са бректањем војних возила. Из возила се искакало, још док су била у покрету. Били смо обезглављени и посве изгубљени, без команде и гласа старешине... Падали су моји другови, горели... Био је то пакао у "граду соли"...
У то време у Тузли је живео и радио и официр ЈНА Радован Кецојевић, дипломирани пиротехничар и правник. Кецојевић је у Тузли остао и после масакра над "тузланском колоном". Сећања на страшни догађај сабрао је у књигу "И крв је горела", о злочину који, и даље, чека казну.
- Те вечери у насталом огњу и паклу, страдању какво Тузла не памти, нико војницима није могао да притекне у помоћ јер би то била сулуда авантура и сигуран пут у смрт, па би жртава било далеко више - сећа се Кецојевић. - Кад челик гори и игра свој мртви плес, не прави се разлика међу жртвама, тад његови вампири свему дају ритам. А све је било добро испланирано, припремљено да се, са свих страна, укључујући и из станова бацањем Молотовљевих коктела, учини гнусан злочин на до јуче нам заједничком армијом, оне "Југе", коју су, тобоже, јако волели и живели за њу, док им је било по ћефу и ћару. И камере ТВ станице су биле постављене, помоћу дизалица, да прикажу како војска страда, а како злочинци и они Тузлаци који су их подржавали ликују.
Предмет "Тузланска колона" истражитељи Хашког суда су 2003. уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа за покретање истражног поступка против девет особа, а за четири се основано сумња да су починиле кривично дело: ратни злочин. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је њих 140 заробљено и мучено.
У мају 2007. у Србији је ухапшен Илија Јуришић, који је у време напада био високи старешина МУП БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Апелациони суд у Београду је почетком марта 2016. правоснажно ослободио Јуришића оптужби за ратни злочин.
НЕПРИЈАТНОСТИ
ДАНАС, после толико година, не само што нико није осуђен за злочин над голобрадим војницима, који су се враћали кући, већ више од три године, због непријатности, родбина настрадалих и други поштоваоци, не иду на тај дан у Тузлу.
Још један у низу злочина над Србима, а за који већина учесника никада нису одговарали.
Колона недужних момака нападнута док се повлачила из града. За некима из те колоне се и дан данас трага.
Најтужније у целој причи је да се у Тузли данас прославља ''дан ослобођења града'' у ''част'' овом догађају.
