Od davnina, za macke vlada mišljenje da prema njima niko nije ravnodušan. Ili ih volite ili ih ne volite.Tako je i sa kalibrom . 270Win.Osporavan i hvaljen, cenjen i porican, voljen i analiziran. Tek, jedno je sigurno da svako ko ima i malo predznanja o kalibrima i karabinskoj municiji ima dužno poštovanje prema ovom kalibru. Ovaj metak je poslednjih 15 godina, po istraživanju americkog magazina „Shoooting Times“, po popularnosti rangiran na drugom mestu u svetu odmah iza famoznog .30-06.
Da je kalibar .270 Win slavan, cenjen, poznat i da je br. 2 na Planeti i to medju ogromnom konkurencijom, ne vredi trošiti reci. U SAD-u se po popularnosti nalazi na trecem mestu. Naravno, prvi je opet .30-06 dok se na drugom mestu nalazi .375H&H. Ne postoji ni jedan ozbiljan svetski proizvodjac karabina a da nema u svom asortimanu ovaj kalibar. Proizvodi ga i naša Zastava.Verujem, da su ovo prosto nepoznati podaci za našeg prosecnog lovca koji je više / manje „naslonjen“ na evropsku municiju . Medjutim, statistika je statistika i puno toga govori.
No, podjimo redom.
ISTORIJA
Da nešto postane ikona mora imati patinu i poreklo. Kalibar .270Win dolazi iz nadaleko cuvene kuce Winchester i to kao cisto lovacki kalibar. On nikada, i još jednom, nikada, nije bio u vojnoj upotrebi. Metak dugacke akcije, respektabilne energije, precnika zrna 7.036 mm (0.277 inch), jako dobrog balistickog svojstva i besprekorno precizne reputacije je bio i ostao namenjen lovcima. Više - manje ostale zvezde Winchester-a imaju vojnu ili policijsku karijeru (.243Win; 308 Win; 300 Win/MAG...) dok je .270 Win ostao „cistunac“. Zašto? E, to je pitanje za vojne analiticare širom sveta koji i dan danas vode polemike o tome.
Svaki pocetak je težak.
Pomenuti kalibar je rodjen 1923. godine, a u operativnu upotrebu je uveden 1925. godine sa Winchesterovim modelom karabina M–54 u obrtnocepnoj izvedbi. Napravljen je sa ciljem da na distancama preko 200 metara može oboriti sve što se krece na americkom kontinentu, izuzev grizlija i bizona, sa velikom preciznošcu i malim padom zrna, a sa relativno malom gramažom od 130-150 grain-a (8.4 – 9.7 grama). Neki bi rekli preteca Varmint kalibra. Medjutim, on to nikada nije postao niti se razvijao u tom pravcu.
Sacinjen je, za danas, vec videnim postupkom, a tada potpuno novim pristupom. Za „oca“ je uzeta caura .30-03 springfield veoma slicna cauri .30-06 springfield i uz „genetsku“ modifikaciju - suženjem vrata i promenom konusa dobijena je caura buduceg .270 kalibra. U nju je postavljeno zrno tad (a i sada) popularne „porodice 7mm“ (.277 inch). I anglosaksonski ugled evropskog 7 x 64 Brenneke je bio spreman. Naravno, ovaj ugled je pravljen da bude bolji od evropskog koji je svetlost dana ugledao u predvecerje prvog svetskog rata. Isti, pa ni nalik, rekli bi neki.
Na žalost, 7x64 je neopravdano ostao popularan vecinom u Evropi a .270 Win je prokrcio sebi put ka slavi na svim kontinentima.
Njegov trijumfalni pohod van granica americkog kontinenta poceo je tek posle drugog svetskog rata. Do tada je vec bio zvezda u SAD-u i Africi ali je naklonost ostalog dela sveta sticao do kraja šezdesetih godina prošlog veka. Takodje, za slavu koju ima, ovaj kalibar može zahvaliti i cuvenom americkom piscu i dugogodišnjem uredniku magazina „Outdoor Life“ – Jack O’ Connor-u.
Veliki ljubitelj i promoter .270 Win je od 1939. godine do 1972. godine promovisao pomenuti kalibar praveci testove i analizirajuci izuzetne performanse ove municije. I sam pasionirani lovac, nije se odvajao od .270Win loveci po Americi, Africi, Aziji. Naravno, njime nije odstrelio slona, nosoroga, nilskog konja i ostale super teškaše (mada je i grizli završio u njegovoj zbirci), ali sve ostalo je obarao sa pomenutim kalibrom. Jack O’Connor je takodje bio i pasionirani strelac i test pucac tako da njegovi lovacki trofeji nisu tek tako pali sa „neba“.
REPUTACIJA
Cime je zaslužio ovaj kalibar toliku popularnost?!
Reputacijom, svakako, ali i pre svega glavnim odlikama koje su mu donele ugled . U prvom redu: prakticnost, uptrebna vrednost, široka mogucnost, dobra balistika, elasticnost. Slavu je sticao u obrtnocepnoj konfiguraciji ali se sa „poplavom“ svih ostalih sistema veoma dobro snašao. Ono što krasi ovaj kalibar je da iz poluautomata, dvokuglare, kombinacije, pumperice, cepa ili jednometke, ima uz male nijanse iste karakteristike. Vrlo je prilagodljiv svim sistemima u smislu ocuvanja balistickih svojstava.
Lepeza gramaže zrna mu dozvoljava da udje u „okršaj“ sa dosta krupnom divljaci. U Evropi je apsolvirao svinju i jelena. U Kanadi je uradio i disertaciju na losu.
Za njega se proizvode zrna od 5.85 grama (90 grain); 6.5 grama (100 grain); 8.44 grama (130 grain); 9.7 grama (150 grain) i 10.7 grama (165 grain). Sve je jasno. Treba pogledati šta se sa ovom gramažom lovi u ostalim kalibrima i uporediti. Zna se da je .270 Win svoju slavu proneo sa zrnom od 8.4 grama.
Kod ovog kalibra je karakteristicno da odredjena zrna prelaze 1000 met/sec i da donose na cilj jako veliku energiju. Sa povecanjem daljine odstrela ne pada rapidno energija kao kod nekih drugih kalibara. Sa njime se normalno odstreljuje krupna divljac i preko 300 metara koja po pravilu pada u „vatri“ kod pogodka na vitalnom mestu. Svakako, kvalitetan karabin, dobra optika, ujednacena municija, meko okidanje, sigurno oko i trening su neophodni.
Treba pogledati pregled / tablicu uporednih vrednosti municije nekih od proizvodjaca sa njihovim deklarisanim podacima. Uzete su u obzir municije slicnih karakteristika, brzina, kvaliteta i najbolje performanse u ponudi proizvodjaca za doticne gramaže. Optika je kod svih bila upucana na 180 metara.Obratite pažnju na energije i pad zrna na 300 metara daljine. Sada je jasno šta taj „veliki mališa“ u kalibru .270 Win sve može. I to sa lakšim zrnom.
.270 Win nije poznat kao „tarzan“ u grupisanju podataka sa fabrickim punjenjem. Ni najbolja laboracija svetskih proizvodjaca ne daje slike pogodaka na 200 jardi (180 metara) uže od 4cm. Ali, ovaj kalibar to isto radi u raznim gramažama kod raznih proizvodjaca u raznim cevima. Pouzdano se drži svoga rastura. I to je ta elasticnost i fleksibilnost koja krasi ovaj metak. Povratni trzaj je lakši od 8x57; 7x64; .30-06 i dovodi ga u red „polumekih“ kalibara izuzetno ugodnih za pucanje.
Podaci su vezani za fabricke laboracije. Svi koji su imali prilike i mogucnosti da rucno laborišu ovu municiju, tvrde da su postizali grupe pogodaka na 300 jardi (270 metara) u precniku ispod 1.5 inch-a (38mm). Impresivno, nema šta, za lovacke karabine.
Jednostavnost, prakticnost i pouzdanost se ogleda i u tome da sa upucanim karabinom kalibra .270Win na 180 metara i sa zrnom od 8.4 grama možete pucati na daljine od 0-300 metara sa prihvatljivim rasturom pogodka od max. 17 cm po visini i 5-6 cm po širini. I upola vešt lovac zna da prilikom ciljanja iskompenzira rastur pogodaka pomenute vrednosti.
KARAKTER
.270Win odiše epohom i romanticnim vremenima. Bio je „wildcat“ kada to još ništa nije znacilo, hvatao se u koštac sa MAG. i SM punjenjima i mnoge otpratio u penziju ili ispratio kao trenutnu modu. Još uvek je ispred mnogih svojih klonova i kopija koji su se „oštrili“ da mu preotmu poziciju. Odoleo je komercijalizaciji i poplavi svega i svacega. Glas zadovoljnih korisnika i uzvracene ljubavi proneo je slavu o njemu i ucinio ga ikonom. Postao je cikica sa duhom i telom mladica.
Šta reci više o ovom kalibru?!
Možda citirati cuvenog Chuck Hawks-a, velikog poznavaoca kalibra (opet amerikanac), ciju rec i delo mnogi izvan SAD-a poštuju kao „zakon“.
„Ako tražite idealan kalibar, morate izabrati tri. Jedan od tri je .270Win“.
Predrag Djurdjev
Objavljeno u Loristu br.16
Left to Right 100-grain (6.5 g) - Hollow Point, 115-grain (7.5 g) FMJBT, 130-grain (8.4 g) Soft point, 150-grain (9.7 g) round
http://209.85.129.132/search?q=cach..._Winchester+270+winchester&cd=1&hl=en&ct=clnk
Da je kalibar .270 Win slavan, cenjen, poznat i da je br. 2 na Planeti i to medju ogromnom konkurencijom, ne vredi trošiti reci. U SAD-u se po popularnosti nalazi na trecem mestu. Naravno, prvi je opet .30-06 dok se na drugom mestu nalazi .375H&H. Ne postoji ni jedan ozbiljan svetski proizvodjac karabina a da nema u svom asortimanu ovaj kalibar. Proizvodi ga i naša Zastava.Verujem, da su ovo prosto nepoznati podaci za našeg prosecnog lovca koji je više / manje „naslonjen“ na evropsku municiju . Medjutim, statistika je statistika i puno toga govori.
No, podjimo redom.
ISTORIJA
Da nešto postane ikona mora imati patinu i poreklo. Kalibar .270Win dolazi iz nadaleko cuvene kuce Winchester i to kao cisto lovacki kalibar. On nikada, i još jednom, nikada, nije bio u vojnoj upotrebi. Metak dugacke akcije, respektabilne energije, precnika zrna 7.036 mm (0.277 inch), jako dobrog balistickog svojstva i besprekorno precizne reputacije je bio i ostao namenjen lovcima. Više - manje ostale zvezde Winchester-a imaju vojnu ili policijsku karijeru (.243Win; 308 Win; 300 Win/MAG...) dok je .270 Win ostao „cistunac“. Zašto? E, to je pitanje za vojne analiticare širom sveta koji i dan danas vode polemike o tome.
Svaki pocetak je težak.
Pomenuti kalibar je rodjen 1923. godine, a u operativnu upotrebu je uveden 1925. godine sa Winchesterovim modelom karabina M–54 u obrtnocepnoj izvedbi. Napravljen je sa ciljem da na distancama preko 200 metara može oboriti sve što se krece na americkom kontinentu, izuzev grizlija i bizona, sa velikom preciznošcu i malim padom zrna, a sa relativno malom gramažom od 130-150 grain-a (8.4 – 9.7 grama). Neki bi rekli preteca Varmint kalibra. Medjutim, on to nikada nije postao niti se razvijao u tom pravcu.
Sacinjen je, za danas, vec videnim postupkom, a tada potpuno novim pristupom. Za „oca“ je uzeta caura .30-03 springfield veoma slicna cauri .30-06 springfield i uz „genetsku“ modifikaciju - suženjem vrata i promenom konusa dobijena je caura buduceg .270 kalibra. U nju je postavljeno zrno tad (a i sada) popularne „porodice 7mm“ (.277 inch). I anglosaksonski ugled evropskog 7 x 64 Brenneke je bio spreman. Naravno, ovaj ugled je pravljen da bude bolji od evropskog koji je svetlost dana ugledao u predvecerje prvog svetskog rata. Isti, pa ni nalik, rekli bi neki.
Na žalost, 7x64 je neopravdano ostao popularan vecinom u Evropi a .270 Win je prokrcio sebi put ka slavi na svim kontinentima.
Njegov trijumfalni pohod van granica americkog kontinenta poceo je tek posle drugog svetskog rata. Do tada je vec bio zvezda u SAD-u i Africi ali je naklonost ostalog dela sveta sticao do kraja šezdesetih godina prošlog veka. Takodje, za slavu koju ima, ovaj kalibar može zahvaliti i cuvenom americkom piscu i dugogodišnjem uredniku magazina „Outdoor Life“ – Jack O’ Connor-u.
Veliki ljubitelj i promoter .270 Win je od 1939. godine do 1972. godine promovisao pomenuti kalibar praveci testove i analizirajuci izuzetne performanse ove municije. I sam pasionirani lovac, nije se odvajao od .270Win loveci po Americi, Africi, Aziji. Naravno, njime nije odstrelio slona, nosoroga, nilskog konja i ostale super teškaše (mada je i grizli završio u njegovoj zbirci), ali sve ostalo je obarao sa pomenutim kalibrom. Jack O’Connor je takodje bio i pasionirani strelac i test pucac tako da njegovi lovacki trofeji nisu tek tako pali sa „neba“.
REPUTACIJA
Cime je zaslužio ovaj kalibar toliku popularnost?!
Reputacijom, svakako, ali i pre svega glavnim odlikama koje su mu donele ugled . U prvom redu: prakticnost, uptrebna vrednost, široka mogucnost, dobra balistika, elasticnost. Slavu je sticao u obrtnocepnoj konfiguraciji ali se sa „poplavom“ svih ostalih sistema veoma dobro snašao. Ono što krasi ovaj kalibar je da iz poluautomata, dvokuglare, kombinacije, pumperice, cepa ili jednometke, ima uz male nijanse iste karakteristike. Vrlo je prilagodljiv svim sistemima u smislu ocuvanja balistickih svojstava.
Lepeza gramaže zrna mu dozvoljava da udje u „okršaj“ sa dosta krupnom divljaci. U Evropi je apsolvirao svinju i jelena. U Kanadi je uradio i disertaciju na losu.
Za njega se proizvode zrna od 5.85 grama (90 grain); 6.5 grama (100 grain); 8.44 grama (130 grain); 9.7 grama (150 grain) i 10.7 grama (165 grain). Sve je jasno. Treba pogledati šta se sa ovom gramažom lovi u ostalim kalibrima i uporediti. Zna se da je .270 Win svoju slavu proneo sa zrnom od 8.4 grama.
Kod ovog kalibra je karakteristicno da odredjena zrna prelaze 1000 met/sec i da donose na cilj jako veliku energiju. Sa povecanjem daljine odstrela ne pada rapidno energija kao kod nekih drugih kalibara. Sa njime se normalno odstreljuje krupna divljac i preko 300 metara koja po pravilu pada u „vatri“ kod pogodka na vitalnom mestu. Svakako, kvalitetan karabin, dobra optika, ujednacena municija, meko okidanje, sigurno oko i trening su neophodni.
Treba pogledati pregled / tablicu uporednih vrednosti municije nekih od proizvodjaca sa njihovim deklarisanim podacima. Uzete su u obzir municije slicnih karakteristika, brzina, kvaliteta i najbolje performanse u ponudi proizvodjaca za doticne gramaže. Optika je kod svih bila upucana na 180 metara.Obratite pažnju na energije i pad zrna na 300 metara daljine. Sada je jasno šta taj „veliki mališa“ u kalibru .270 Win sve može. I to sa lakšim zrnom.
.270 Win nije poznat kao „tarzan“ u grupisanju podataka sa fabrickim punjenjem. Ni najbolja laboracija svetskih proizvodjaca ne daje slike pogodaka na 200 jardi (180 metara) uže od 4cm. Ali, ovaj kalibar to isto radi u raznim gramažama kod raznih proizvodjaca u raznim cevima. Pouzdano se drži svoga rastura. I to je ta elasticnost i fleksibilnost koja krasi ovaj metak. Povratni trzaj je lakši od 8x57; 7x64; .30-06 i dovodi ga u red „polumekih“ kalibara izuzetno ugodnih za pucanje.
Podaci su vezani za fabricke laboracije. Svi koji su imali prilike i mogucnosti da rucno laborišu ovu municiju, tvrde da su postizali grupe pogodaka na 300 jardi (270 metara) u precniku ispod 1.5 inch-a (38mm). Impresivno, nema šta, za lovacke karabine.
Jednostavnost, prakticnost i pouzdanost se ogleda i u tome da sa upucanim karabinom kalibra .270Win na 180 metara i sa zrnom od 8.4 grama možete pucati na daljine od 0-300 metara sa prihvatljivim rasturom pogodka od max. 17 cm po visini i 5-6 cm po širini. I upola vešt lovac zna da prilikom ciljanja iskompenzira rastur pogodaka pomenute vrednosti.
KARAKTER
.270Win odiše epohom i romanticnim vremenima. Bio je „wildcat“ kada to još ništa nije znacilo, hvatao se u koštac sa MAG. i SM punjenjima i mnoge otpratio u penziju ili ispratio kao trenutnu modu. Još uvek je ispred mnogih svojih klonova i kopija koji su se „oštrili“ da mu preotmu poziciju. Odoleo je komercijalizaciji i poplavi svega i svacega. Glas zadovoljnih korisnika i uzvracene ljubavi proneo je slavu o njemu i ucinio ga ikonom. Postao je cikica sa duhom i telom mladica.
Šta reci više o ovom kalibru?!
Možda citirati cuvenog Chuck Hawks-a, velikog poznavaoca kalibra (opet amerikanac), ciju rec i delo mnogi izvan SAD-a poštuju kao „zakon“.
„Ako tražite idealan kalibar, morate izabrati tri. Jedan od tri je .270Win“.
Predrag Djurdjev
Objavljeno u Loristu br.16
http://209.85.129.132/search?q=cach..._Winchester+270+winchester&cd=1&hl=en&ct=clnk
