Sletanje na aerodrom je uvek uzbudljivo.
Posle pasoške kontrole uzimam mali kofer sa točkićima i uzdignute glave hodam ka metrou.
Dan je lep.
Do stanice na kojoj silazim, budno gledam okolinu i predgrađa, parkove, kuće i male fudbalske terene.
Silazim.
Hodam do kuće u kojoj sam smešten, sve usput je već poznato a opet kao novo, sveže.
Nasmejan sam i ponosan.
Pravim se da je sve to moj kraj, što i jeste donekle, očekujem uzbudljive susrete ovaj put.
Grlim se sa svima u kući i odlazim u moju sobu. Popodne žurno istrčavam da odem do grada i obiđem par prijatelja. Možda uspem da odem i na neki događaj u gradu.
Pored stare Crkve čekam autobus.
Lagana kiša i svež vazduh me čine raspoloženim.
Autobus dolazi za 9 minuta.
Primećujem da mi neko prilazi ali ne shvatam odmah da ide baš ka meni.
To je prosjak.
Ima kapuljaču.
Rukom me potapša po ramenu.
Zagleda se u mene.
Smeje se.
U njegovim očima u sekundi vidim ceo svoj život i odjednom ugledam sebe samog u bljesku momenta
"Vratio si se... hehe... "
"Jesam..." prozborih...zapanjen
Iz novčanika vadim kovanicu da mu dam u ruku... on je uzima ali mi u drugu ruku daje neki papir koji nisam otvorio.
I dalje se smeje...
"Još ćeš se ti vraćati ali je najbitnije da si došao sebi!" reče potapšavši me po leđima sa osmehom
94 stiže iza ćoška...ugledao sam bus. Okrećem se da vidim čoveka ali ga nema.
Ulazim u bus...sedam, otvaram papir koji sam dobio od prosjaka... glas na razglasu izgovara "sledeća stanica je..."
Posle pasoške kontrole uzimam mali kofer sa točkićima i uzdignute glave hodam ka metrou.
Dan je lep.
Do stanice na kojoj silazim, budno gledam okolinu i predgrađa, parkove, kuće i male fudbalske terene.
Silazim.
Hodam do kuće u kojoj sam smešten, sve usput je već poznato a opet kao novo, sveže.
Nasmejan sam i ponosan.
Pravim se da je sve to moj kraj, što i jeste donekle, očekujem uzbudljive susrete ovaj put.
Grlim se sa svima u kući i odlazim u moju sobu. Popodne žurno istrčavam da odem do grada i obiđem par prijatelja. Možda uspem da odem i na neki događaj u gradu.
Pored stare Crkve čekam autobus.
Lagana kiša i svež vazduh me čine raspoloženim.
Autobus dolazi za 9 minuta.
Primećujem da mi neko prilazi ali ne shvatam odmah da ide baš ka meni.
To je prosjak.
Ima kapuljaču.
Rukom me potapša po ramenu.
Zagleda se u mene.
Smeje se.
U njegovim očima u sekundi vidim ceo svoj život i odjednom ugledam sebe samog u bljesku momenta
"Vratio si se... hehe... "
"Jesam..." prozborih...zapanjen
Iz novčanika vadim kovanicu da mu dam u ruku... on je uzima ali mi u drugu ruku daje neki papir koji nisam otvorio.
I dalje se smeje...
"Još ćeš se ti vraćati ali je najbitnije da si došao sebi!" reče potapšavši me po leđima sa osmehom
94 stiže iza ćoška...ugledao sam bus. Okrećem se da vidim čoveka ali ga nema.
Ulazim u bus...sedam, otvaram papir koji sam dobio od prosjaka... glas na razglasu izgovara "sledeća stanica je..."
super storija
