a vece je sasvim obicno bilo....
Dunav je klizio sred ravnice,
sat na djavi u suton se pretvorio
a tuge moje iznicu klice...
Kejom se setaju ljubavnici stari
prste prepleli u dukat zuti
za moj strah i tugu niko ne mari
a i pogled mi suza muti.
suncokretima zutim opasano srce moje
i klasjem zrelim...
dokle cu da korake unazad brojim
i bukete osmeha da zelim?
ja, kao harlekin zivim.
za druge dajem,za sebe ne trazim...
pitanja moja sama se bokore i
zelje premazujem uljem sivim
da se, dok cekam,ne okore.
a vece je sasvim obicno bilo....
ni nagovestaj da ce tuga stici
ni nagovestaj da cu zeleti veceras
negde daleko,daleko otici.
