Cekam...cekam i placem u svojoj sobi...nema te da me veceras zoves...a ja, zaokupljena svojom tugom, nisam ni pomislila da si mozda sa nekom drugom? Ne, ne verujem u to...Moja ljubav ti je uvek bila dovoljna...znam i osecam to...Samo, sinoc sam napravila neoprostivu gresku...pricala sam i ono sto druge precutkuju...verovatno opravdano.Jer, da ti nisam rekla o njemu, ne bih te toliko povredila...a lagala bih...A ti znas da ja ne volim da lazem! Zasto me onda toliko mucis?
Moja tuga se sakrila u svaki kutak ove sobe, u ormar, u svaku policu, u krevet koji smo toliko puta izguzvali, u vazduh koji, smo dugo udisali...Znam sta cu...sutra pravim veliko spremanje, krecenje, provetravanje i menjam namestaj...menjam svoj zivot koji cu nastaviti i bez tebe iako ti mislis da nemam snage za to...Mislis da si jedini u srcu mom za sva vremena...kako si samo narcisoidan! I glup! Ako si ti bio moja planeta, preselicu se i ziveti na drugoj, lepsoj i sigurnijoj...Za sve postoji resenje. Za sve postoji spas...samo vise nema spasa za nas.
Dok sedim i ovo pisem, suze mi liju na tipke od tastature, ali ih uporno brisem. Neka padaju, neka liju, nece jos dugo...samo par sati i kraj. Zaboravicu te brzo, znaj...
Moja tuga se sakrila u svaki kutak ove sobe, u ormar, u svaku policu, u krevet koji smo toliko puta izguzvali, u vazduh koji, smo dugo udisali...Znam sta cu...sutra pravim veliko spremanje, krecenje, provetravanje i menjam namestaj...menjam svoj zivot koji cu nastaviti i bez tebe iako ti mislis da nemam snage za to...Mislis da si jedini u srcu mom za sva vremena...kako si samo narcisoidan! I glup! Ako si ti bio moja planeta, preselicu se i ziveti na drugoj, lepsoj i sigurnijoj...Za sve postoji resenje. Za sve postoji spas...samo vise nema spasa za nas.
Dok sedim i ovo pisem, suze mi liju na tipke od tastature, ali ih uporno brisem. Neka padaju, neka liju, nece jos dugo...samo par sati i kraj. Zaboravicu te brzo, znaj...