- Skoro svi izlazak iz tela doživljavaju kao prolaz kroz mračni tunel, a prelaz u drugu dimenziju kao ulazak u svetlost. Ali ne fizičku, već svetlost koju ne mogu adekvatno objasniti; koja je živa i kojom telepatski komuniciraju. U “Bardo Thodol” se za tu svetlost kaže da predstavlja “jasnu svetlost realnosti”.
"Tibetanska knjiga mrtvih" je bila neka vrsta priručnika za pomoć umrlima. Verovalo se da je svest bestelesna 49 dana i da za to vreme prolazi kroz različite doživljaje. U tom periodu je važno napraviti pravilan izbor, jer se posle 49 dana, opet, radja u telu. Zato se ljudima na samrti ili neposredno posle smrti čitalo i recitovalo. Smatralo se da još uvek mogu čuti. Na primer, govorilo im se: “O ti plemenita roda, sada ćeš iskusiti zračenje Jasnog svetla čiste stvarnosti. Prepoznaj ga. O ti plemeniti, tvoj sadašnji um, koji je po svojoj istinskoj prirodi praznina, neoblikovan ni po značajkama ni po boji, prirodno prazan, je istinska stvarnost – Univerzalno dobro. Tvoj vlastiti um, koji je sada praznina, ali ne praznina u smislu ničega, već um po sebi, neuprljan, ushićen, blažen jest sama svest, Univerzalno dobri Buddha. Tvoja vlastita svest, prozirna i neodvojiva od Velikog tela zračenja, ne prepoznaje ni rodjenje ni smrt, ona je nepromjenjivo svetlo – Buddha Amitabha”.
- Kod mnogih hrišćana postoji verovanje da duša 40 dana ostaje prizemljena ili da luta po zemlji. Za to vreme obilazi kuću i posećuje grob. Otuda i običaj da se ostavlja hrana. Tek posle 40 dana andjeli dolaze po nju da bi prošla kroz nebesku kapiju i ušla u nebesku kuću u kojoj ostaje s bogom. Pre toga se mora pročistiti ili osloboditi zemaljskog naboja i negativnosti. Dante o tome govori kao čistilištu duša. Dosta ljudi koji su zamirali kažu da su u trenu videli čitav život, ali tako da su osećali sve što su osećali ljudi s kojima su dolazili u kontakt. Ako su ih povredili tada su osetili njihov bol.
- Možda je zato i postojao običaj da se pre smrti ispovedi i pokaje za grehe? Da se um rastereti i produži dalje čistiji?
- Možda. Drugačiji doživljaji se objašnjavaju time što je asimilacija sa Sopstvom različita za svaki um. Sve zavisi od karme i osvešćenosti u zemaljskom životu. Što se tiče prolaza kroz mračni tunel to se dešava zbog toga što se um u momentu smrti sažima u dušu. Ulaskom u dušu se izdiže u duhovnu dimenziju, pa se rasprostire u duhu. Svetlost je Sopstvo s kojim se treba sjediniti. Medjutim, potpuna asimilacija nije moguća ukoliko um nije postigao potrebnu osvešćenost u zemaljskom životu.
- U “Bardo Thodol” se dobija utisak da je reinkarnacija neminovnost. S druge strane postoji i verovanje da je moguće izbeći reinkarnaciju i postići nirvanu. Da li postoji neko objašnjenje za to?
- Nirvana je potpuna asimilacija uma sa Sopstvom. U nirvani nestane individualnosti, pa nestanu i granice spoznavanja. Ostvari se stanje apsolutne slobode i mira kroz prošireno razumevanje. Ali, nije lako dostići to stanje. Njega dostignu samo oni koji su imali besprekoran zemaljski život ili oni što su živeli po duhovnim zakonitostima i prevazišli niže nagone. Dok se to ne postigne dotle je period izmedju reinkarnacija mnogo kraći. Svrha reinkarnacije je razvoj, učenje i osvešćivanje.
- Da li su, onda, plemeniti i osvešćeni ljudi imali veći broj reinkarnacija od onih koji čine zlo ili koji su neosvešćeni?
- U većini slučajeva je tako. Svakom inkaranacijom se nešto uči. Ni jedno iskustvo, ni spoznaja nije uzaludna niti nestaje. Sve se sažima u duši, pa kada se idući put rodi prave se bolji, svesniji izbori.
- Znači, uvek se napreduje. Uvek se radjamo svesniji i mudriji. - s osmehom je rekao David.
- I neosvešćeni ljudi će se eventualno osvestiti. Ali, ima još nešto u tome.
- Šta?
- Stanje nirvane nije permanento. Kada se u potpunosti sjedini s vlastitim Sopstvom tada se uzdiže ka Jednom ili vrhunskom Sopstvu ljudskog bića.
- Da li se iz takvog Sopstva reinkarnira?
- Da. Ali, ne više u ljudskom obliku i na Zemlji, već na drugim planetama. Kao što neuroni šalju jedno drugom impulse ili kao što elektron menja stazu, tako se iz nižeg Sopstva prelazi u više. Mi smo deca univerzuma. Trenutno smo ovde. Neki će se vratiti ponovo. A, neki otići dalje. Rodiće se u novom obliku, na drugoj planeti ili čak i u drugom sazveždju. Krećemo se zajedno s univerzumom. Beskonačno se usavršavamo i putujemo. Život je beskrajna avantura.
Dobro je da se podsetimo toga kada mislimo da sve nestaje u ambisu tame. Kroz to se samo izadje u novo, drugačije svetlo razumavanja. Otkriva se drugačija lepota i smisao. Ono što ostaje u tami je fantom straha, bola i patnje. Mudrost i ljubav zauvek ostaje u duši.
"Tibetanska knjiga mrtvih" je bila neka vrsta priručnika za pomoć umrlima. Verovalo se da je svest bestelesna 49 dana i da za to vreme prolazi kroz različite doživljaje. U tom periodu je važno napraviti pravilan izbor, jer se posle 49 dana, opet, radja u telu. Zato se ljudima na samrti ili neposredno posle smrti čitalo i recitovalo. Smatralo se da još uvek mogu čuti. Na primer, govorilo im se: “O ti plemenita roda, sada ćeš iskusiti zračenje Jasnog svetla čiste stvarnosti. Prepoznaj ga. O ti plemeniti, tvoj sadašnji um, koji je po svojoj istinskoj prirodi praznina, neoblikovan ni po značajkama ni po boji, prirodno prazan, je istinska stvarnost – Univerzalno dobro. Tvoj vlastiti um, koji je sada praznina, ali ne praznina u smislu ničega, već um po sebi, neuprljan, ushićen, blažen jest sama svest, Univerzalno dobri Buddha. Tvoja vlastita svest, prozirna i neodvojiva od Velikog tela zračenja, ne prepoznaje ni rodjenje ni smrt, ona je nepromjenjivo svetlo – Buddha Amitabha”.
- Kod mnogih hrišćana postoji verovanje da duša 40 dana ostaje prizemljena ili da luta po zemlji. Za to vreme obilazi kuću i posećuje grob. Otuda i običaj da se ostavlja hrana. Tek posle 40 dana andjeli dolaze po nju da bi prošla kroz nebesku kapiju i ušla u nebesku kuću u kojoj ostaje s bogom. Pre toga se mora pročistiti ili osloboditi zemaljskog naboja i negativnosti. Dante o tome govori kao čistilištu duša. Dosta ljudi koji su zamirali kažu da su u trenu videli čitav život, ali tako da su osećali sve što su osećali ljudi s kojima su dolazili u kontakt. Ako su ih povredili tada su osetili njihov bol.
- Možda je zato i postojao običaj da se pre smrti ispovedi i pokaje za grehe? Da se um rastereti i produži dalje čistiji?
- Možda. Drugačiji doživljaji se objašnjavaju time što je asimilacija sa Sopstvom različita za svaki um. Sve zavisi od karme i osvešćenosti u zemaljskom životu. Što se tiče prolaza kroz mračni tunel to se dešava zbog toga što se um u momentu smrti sažima u dušu. Ulaskom u dušu se izdiže u duhovnu dimenziju, pa se rasprostire u duhu. Svetlost je Sopstvo s kojim se treba sjediniti. Medjutim, potpuna asimilacija nije moguća ukoliko um nije postigao potrebnu osvešćenost u zemaljskom životu.
- U “Bardo Thodol” se dobija utisak da je reinkarnacija neminovnost. S druge strane postoji i verovanje da je moguće izbeći reinkarnaciju i postići nirvanu. Da li postoji neko objašnjenje za to?
- Nirvana je potpuna asimilacija uma sa Sopstvom. U nirvani nestane individualnosti, pa nestanu i granice spoznavanja. Ostvari se stanje apsolutne slobode i mira kroz prošireno razumevanje. Ali, nije lako dostići to stanje. Njega dostignu samo oni koji su imali besprekoran zemaljski život ili oni što su živeli po duhovnim zakonitostima i prevazišli niže nagone. Dok se to ne postigne dotle je period izmedju reinkarnacija mnogo kraći. Svrha reinkarnacije je razvoj, učenje i osvešćivanje.
- Da li su, onda, plemeniti i osvešćeni ljudi imali veći broj reinkarnacija od onih koji čine zlo ili koji su neosvešćeni?
- U većini slučajeva je tako. Svakom inkaranacijom se nešto uči. Ni jedno iskustvo, ni spoznaja nije uzaludna niti nestaje. Sve se sažima u duši, pa kada se idući put rodi prave se bolji, svesniji izbori.
- Znači, uvek se napreduje. Uvek se radjamo svesniji i mudriji. - s osmehom je rekao David.
- I neosvešćeni ljudi će se eventualno osvestiti. Ali, ima još nešto u tome.
- Šta?
- Stanje nirvane nije permanento. Kada se u potpunosti sjedini s vlastitim Sopstvom tada se uzdiže ka Jednom ili vrhunskom Sopstvu ljudskog bića.
- Da li se iz takvog Sopstva reinkarnira?
- Da. Ali, ne više u ljudskom obliku i na Zemlji, već na drugim planetama. Kao što neuroni šalju jedno drugom impulse ili kao što elektron menja stazu, tako se iz nižeg Sopstva prelazi u više. Mi smo deca univerzuma. Trenutno smo ovde. Neki će se vratiti ponovo. A, neki otići dalje. Rodiće se u novom obliku, na drugoj planeti ili čak i u drugom sazveždju. Krećemo se zajedno s univerzumom. Beskonačno se usavršavamo i putujemo. Život je beskrajna avantura.
Dobro je da se podsetimo toga kada mislimo da sve nestaje u ambisu tame. Kroz to se samo izadje u novo, drugačije svetlo razumavanja. Otkriva se drugačija lepota i smisao. Ono što ostaje u tami je fantom straha, bola i patnje. Mudrost i ljubav zauvek ostaje u duši.