- Tako je. Mada, treba imati u vidu da nisu svi u stanju da pomognu sebi i izadju iz krize. Zavisi od traume kao i poremećaja i mentalnog stanja. U nekim slučajevima je nabolje potražiti stručnu pomoć.
- Naša svest je baš komplikovana. Zar ne bi bilo jednostavnije da postoji samo Sopstvo bez ega i tih nivoa?
- Sopstvo se nikad ne materijalizuje, već preko ega spoznaje drugačije aspekte života koji podstiču daljnje usavršavanje. Bez ega i nižih nagona ne bi postojao izbor ni slobodna volja.
- Kako?
- Izbor je moguć samo u razlikama. Kada nema razlika nemaš šta birati. Ako ne možeš birati, ne možeš ni imati slobodnu volju. Ponašaš se programirano. Ostaješ u okviru samo jedne mogućnosti.
- Još uvek mi nije jasno kako ego stvara slobodnu volju? Pre bi se reklo da je ukida.
- Ne ukida je, ali je otežava ukoliko pravi pogrešne izbore. Sa egom nastaje subjektivnost svesna spoljašnje razlike ili objektivnosti. Kao što sam već rekla, interakcija s objektivnošću u egu izazove drugačija osećanja i nagone. Zato je uvek prinudjen da bira. Pretpostavimo da postoji samo Sopstvo tada ne bi postojali niži nagoni niti bi znali za njih. Samim tim ne bi imali izbor već bi delovali samo po nagonu Sopstva. Naravno, to nije moguće, jer je Sopstvo nematerijalno ili bestelesno. Upravo je materijalizacija i radjanje u telu ono što stvara suprotne nagone Sopstvu, a time i mogućnost izbora.
Medjutim, svaki izbor ima posledice. Ukoliko se ego opredeli za niže, sebične nagone ostaje programiran i zarobljen okolnostima kao i predjašnjim iskustvima. U tom slučaju nema istinski slobodnu volju. Nije u stanju da uči i napreduje. Ali, ako odabere viši, plemeniti nagon Sopstva postigne unutrašnju celovitost i dobije suštinsko razumevanje svojih okolnosti. Tako ih i prevazidje i izvuče pouku. Preraste uslovljenost trenutnom situacijom i predjašnjim iskustvima. Preuzme odgovornost za daljnji razvoj i ponašanje.
- Znači osvešćivanje i razumevanje ega zavisi od nagona i osećanja za koje se opredeli ili kojim se identifikuje.
- Baš tako. Kada padne pod uticaj podsvesnih degradira u pod-ego; ponaša se destruktivno i nerazumno. Nanosi štetu i sebi i drugima. U kontaktu s nadsvenim preraste u nad-ego. To ga osposobi da brže i lakše uoči sebične nagone i postane svestan njihovog štetnog dejstva i posledica. Zato ih prevazidje, pa misli postaju jasne, nepristrasne i trezvene. Shvati se deo odgovornosti za nastalu situaciju; dobije razumevanje šta se radilo pogrešno i šta dalje treba činiti da bi bilo bolje.
- Mislim da je to važno da se zna. Takvo saznanje pruža šansu svakom čoveku da pravi odgovorniji izbor. Kad oseti nemir, bes, strah, ljubomoru, zavist treba ih prepoznati kao niže strasti. Ne sme dozvoliti da padne pod njihov uticaj.
- To ne znači da ih treba potisnuti. Naprotiv, treba ih obelodaniti. Priznati sebi šta oseća, ali u isto vreme biti svestan da je to niži deo njegove ličnosti i ako dopusti da prevlada sprečava samog sebe da napreduje, odnosno da otkrije dublji smisao koji je neophodan da bi postigao viši stepen osvešćenosti i funkcionalnosti.
- Čini mi se da to i jeste svrha života. Kada odolimo nepoštenim, sebičnim interesima i nižim strastima osetimo samopoštovanje i unutrašnji mir. Ostvarimo sklad i u sebi i u odnosu s drugima. Nažalost dosta ljudi nije toga svesno. Suviše lako se prepuštaju destruktivnim nagonima umesto da ih pokušaju razumeti. Iza besa se često krije povredjenost, strah i frustracija.
Ponekad trenutna situacija asocira na predjašnje konflikte u kojima se osetila povredjenost, podcenjenost, neprihvaćanje... Zato se nepromišljeno i nerazumno reaguje. Naravno, ponekad je jednostavno u pitanju arogantnost i kontrola. Neko očekuje da sve bude onako kako želi uključujući i ponašanje drugih ljudi.
- Nerazumno i disfunkcionalno ponašanje je uvek signal da je došlo do unutrašnje dezintegralnosti.
- S obzirom da sam pomenuo svrhu života nije moguće zaobići ni smrt. Smrt se različito tumači. Iako se zna šta se dešava s telom, isto se ne može reći za svest. Svedočenja ljudi koji su doživeli kliničku smrt, kao i mnogobrojni istorijski zapisi, religiozna i duhovna učenja iz različith kultura i tradicija, ukazuju da se svest ne može svesti samo na telo pošto je nematerijalni entitet s drugačijim zakonitostima razvoja. Ima toliko toga što nije moguće ignorisati, već se mora razmotriti ukoliko se nastoji postići adekvatnije razumevanje. Zatvaranje uma sigrno neće rezultirati pomakom.
- U potpunosti se slažem. Činjenica da su iskustva savremenih ljudi identična s ljudima iz davne prošlosti daje solidniju osnovu tvrdjenju da se svest u momentu smrti odvaja od tela i prelazi u drugu sferu. Iskustvo bliske smrti se ponekad objašnjava dejstvom sedativa i lekova. S obzirom da ih u ranijim epohama nije bilo ta pretpstavka se može isključiti. Pored toga, univerzalnost, konstantnost ili stalno ponavljanje toga fenomena ukazuje na izvesnu zakonitost.
- Naša svest je baš komplikovana. Zar ne bi bilo jednostavnije da postoji samo Sopstvo bez ega i tih nivoa?
- Sopstvo se nikad ne materijalizuje, već preko ega spoznaje drugačije aspekte života koji podstiču daljnje usavršavanje. Bez ega i nižih nagona ne bi postojao izbor ni slobodna volja.
- Kako?
- Izbor je moguć samo u razlikama. Kada nema razlika nemaš šta birati. Ako ne možeš birati, ne možeš ni imati slobodnu volju. Ponašaš se programirano. Ostaješ u okviru samo jedne mogućnosti.
- Još uvek mi nije jasno kako ego stvara slobodnu volju? Pre bi se reklo da je ukida.
- Ne ukida je, ali je otežava ukoliko pravi pogrešne izbore. Sa egom nastaje subjektivnost svesna spoljašnje razlike ili objektivnosti. Kao što sam već rekla, interakcija s objektivnošću u egu izazove drugačija osećanja i nagone. Zato je uvek prinudjen da bira. Pretpostavimo da postoji samo Sopstvo tada ne bi postojali niži nagoni niti bi znali za njih. Samim tim ne bi imali izbor već bi delovali samo po nagonu Sopstva. Naravno, to nije moguće, jer je Sopstvo nematerijalno ili bestelesno. Upravo je materijalizacija i radjanje u telu ono što stvara suprotne nagone Sopstvu, a time i mogućnost izbora.
Medjutim, svaki izbor ima posledice. Ukoliko se ego opredeli za niže, sebične nagone ostaje programiran i zarobljen okolnostima kao i predjašnjim iskustvima. U tom slučaju nema istinski slobodnu volju. Nije u stanju da uči i napreduje. Ali, ako odabere viši, plemeniti nagon Sopstva postigne unutrašnju celovitost i dobije suštinsko razumevanje svojih okolnosti. Tako ih i prevazidje i izvuče pouku. Preraste uslovljenost trenutnom situacijom i predjašnjim iskustvima. Preuzme odgovornost za daljnji razvoj i ponašanje.
- Znači osvešćivanje i razumevanje ega zavisi od nagona i osećanja za koje se opredeli ili kojim se identifikuje.
- Baš tako. Kada padne pod uticaj podsvesnih degradira u pod-ego; ponaša se destruktivno i nerazumno. Nanosi štetu i sebi i drugima. U kontaktu s nadsvenim preraste u nad-ego. To ga osposobi da brže i lakše uoči sebične nagone i postane svestan njihovog štetnog dejstva i posledica. Zato ih prevazidje, pa misli postaju jasne, nepristrasne i trezvene. Shvati se deo odgovornosti za nastalu situaciju; dobije razumevanje šta se radilo pogrešno i šta dalje treba činiti da bi bilo bolje.
- Mislim da je to važno da se zna. Takvo saznanje pruža šansu svakom čoveku da pravi odgovorniji izbor. Kad oseti nemir, bes, strah, ljubomoru, zavist treba ih prepoznati kao niže strasti. Ne sme dozvoliti da padne pod njihov uticaj.
- To ne znači da ih treba potisnuti. Naprotiv, treba ih obelodaniti. Priznati sebi šta oseća, ali u isto vreme biti svestan da je to niži deo njegove ličnosti i ako dopusti da prevlada sprečava samog sebe da napreduje, odnosno da otkrije dublji smisao koji je neophodan da bi postigao viši stepen osvešćenosti i funkcionalnosti.
- Čini mi se da to i jeste svrha života. Kada odolimo nepoštenim, sebičnim interesima i nižim strastima osetimo samopoštovanje i unutrašnji mir. Ostvarimo sklad i u sebi i u odnosu s drugima. Nažalost dosta ljudi nije toga svesno. Suviše lako se prepuštaju destruktivnim nagonima umesto da ih pokušaju razumeti. Iza besa se često krije povredjenost, strah i frustracija.
Ponekad trenutna situacija asocira na predjašnje konflikte u kojima se osetila povredjenost, podcenjenost, neprihvaćanje... Zato se nepromišljeno i nerazumno reaguje. Naravno, ponekad je jednostavno u pitanju arogantnost i kontrola. Neko očekuje da sve bude onako kako želi uključujući i ponašanje drugih ljudi.
- Nerazumno i disfunkcionalno ponašanje je uvek signal da je došlo do unutrašnje dezintegralnosti.
- S obzirom da sam pomenuo svrhu života nije moguće zaobići ni smrt. Smrt se različito tumači. Iako se zna šta se dešava s telom, isto se ne može reći za svest. Svedočenja ljudi koji su doživeli kliničku smrt, kao i mnogobrojni istorijski zapisi, religiozna i duhovna učenja iz različith kultura i tradicija, ukazuju da se svest ne može svesti samo na telo pošto je nematerijalni entitet s drugačijim zakonitostima razvoja. Ima toliko toga što nije moguće ignorisati, već se mora razmotriti ukoliko se nastoji postići adekvatnije razumevanje. Zatvaranje uma sigrno neće rezultirati pomakom.
- U potpunosti se slažem. Činjenica da su iskustva savremenih ljudi identična s ljudima iz davne prošlosti daje solidniju osnovu tvrdjenju da se svest u momentu smrti odvaja od tela i prelazi u drugu sferu. Iskustvo bliske smrti se ponekad objašnjava dejstvom sedativa i lekova. S obzirom da ih u ranijim epohama nije bilo ta pretpstavka se može isključiti. Pored toga, univerzalnost, konstantnost ili stalno ponavljanje toga fenomena ukazuje na izvesnu zakonitost.
Poslednja izmena: