Kada bi samo mogli da naslutite delic mog zivota...Miran sa lica,nemiran sa nalicja.Imaju li svi ljudi taj drugi prozor u svet,prozor kroz koji gledaju krisom sta se desava i biraju pravi momenat da,kao deca, izadju napolje i pocnu svoju omiljenu igru sa drugarima...Ili ga imamo samo mi koji ne zelimo da se pomirimo sa tim da nas roditelji zbog prevelike hladnoce ne zele pustiti napolje,ne sluteci koliko je nama toplo dok se grudvamo,sankamo i bacamo sneg u lice jedni drugima.Nikad necu slusati roditelje...
