Književnost 200 godina od rođenja Branka Radičevića

[Nina]

Na današnji dan, 1824. godine, rođen je jedan od najznačajnijih srpskih romantičara - Branko Radičević (28. mart 1824 -1. jul 1853.) Vedra i vesela duha, Branko je u početku pisao ljubavne i rodoljubive pesme, da bi kasnije, kada je počeo da oboleva, uglavnom pisao elegije. Sremski Karlovci (gde je završio gimnaziju) i Stražilovo imali su veliki uticaj na pesnika i njegova dela, a posebno je, u tom pogledu, upečatljiva pesma ,,Đački rastanak". Po savremeniku Aci Popoviću Zubu, Branko je bio ,,lepuškast, okretan, prijatan, čist. Nije pio, nije bekrijao. On te vrste demokratije nije trpeo." Preminuo je od tuberkuloze, 1853. godine, u jednoj bečkoj bolnici.

Sahranjen je na ,,grčkom groblju" u Beču, a sve troškove pokrio je knez Mihailo. Dvadesetak godina nakon smrti, Branko je gotovo skroz zaboravljen, a njegov grob zapušten, sve dok grupa Srba, okupljena oko lista i udruženja ,,Zora" u Beču, nije pokrenula inicijativu za prenos njegovih zemnih ostataka na Stražilovo. Uz dosta poteškoća, obeleženih i nekom vrstom sukoba Zmaja i Laze Kostića, Brankovi zemni ostaci konačnu se prebačeni na Stražilovo, i sahranjeni u prisustvu velikog broja ljudi.

 

[Nina]

Osam godina pre smrti, napisao je možda i svoju najpoznatiju pesmu ,,Kad mlidijah umreti", u kojoj naslućuje preranu smrt.

,,Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuto dole veće pada,
Zelenoga više ja nikada
Videt' neću!

Glava klonu, lice potamnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmoždeno,
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.

Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom, beli danče!
Zbogom, svete, nekadanji raju.
Ja sad moram drugom ići kraju!

O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
Još bih gledo tvoje sunce jarko,
Slušo u groma, slušao oluju,
Čudio se tvojemu slavuju,
tvojoj reci i tvojem izviru,
Mog života vir je na uviru!

O, pesme moje, jadna siročadi,
Deco mila mojih leta mladi'!
Tedoh dugu da sa neba svučem,
Dugom šarnom da sve vas obučem,
Da nakitim sjajnijem zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama ...

Duga bila, pa se izgubila,
zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce ono ogrijalo
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja'
U traljama otac vas ostavlja."

(Preuzeto sa interneta)

 

[Black_star]

Osam godina pre smrti, napisao je možda i svoju najpoznatiju pesmu ,,Kad mlidijah umreti", u kojoj naslućuje preranu smrt.

Jedna od najdirljivijih pesama na srpskom...

 

[echinacea]