- Na procenu vlastite vrednosti. Ili se podcenjuje ili precenjuje. Kada se podcenjuje ima nisko mišljenje o svojoj sposobnosti. Nema samopoštovanje. Misli da je bezvredan, nedostojan ljubavi, da ne zaslužuje više i bolje od onoga što mu se da. Nema lični stav i mišljenje. Prepušta drugima da odlučuju o njegovom životu, dozvoljava ponižavajući tretman, ostaje u nasilnim vezama itd.
- Za takve osobe se, obično, kaže da neamaju svoje Ja; da su “otirači” i “beskičmenjaci”.
- Ego koji se precenjuje je arogantan, sujetan i ohol. Smatra da je iznad svih, da su svi dužni da mu služe i udovoljavaju njegovim željama. Čak šta više, misli da im time ukazuje počast pošto ih je primetio i dopustio da to čine. Za takvu ličnost se kaže da je egoistična, egocentična, "puna sebe" ili da ima veliki ego.
- Zbog toga je ego i poistovećen negativnim osobinama.
- Da. Mada je to nepravilno i jednostrano tumačenje. Zapostavila se druga krajnost kada se podcenjuje. I jedan i drugi slučaj ukazuje na nedovoljnu osvešćenost.
- Kao i činjenica da postoji zdrav ego. Zašto ljudi imaju tako različitu samosvest ega?
- Odgovor se treba tražiti u duhovnom razvoju i strukturi svesti. Nadam se da nećete imati ništa protiv ako ponovim neke stvari. Tema koju smo započeli je toliko opširna da se ne može sve odjednom iskazati, već se mora dopunjavati.
- Samo izvolite! Važno je da se postigne što bolje razumevanje.
- Hvala. Kada smo govorili o podsvesnom napomenula sam da je to sfera primitivnih nagona koji su urodjeni i podrazumevaju Telesnu svest.
- Za Telesnu svest ste rekli da je nasledna karakteristika vrste koja postoji od samog začetka fizičke dimenzije; da je roditelji prenose na decu. Okarakterisali ste je kao prirodu.
- Telesna svest je snažan, divlji nagon samoodržanja. Taj nagon ima antagonistički odnos prema svemu što je izvan tela. Ego, pod uticajem Telesne svesti, može postati krajnje okrutan. I pored toga, Telesna svest je potrebna, pa i korisna jer održava telo. Štiti ga, zaceljuje i leči. Pored Telesne svesti u podsvesnom se akumuliraju i osećanja Polusvesnog ega koja se stiču kroz interakciju sa okolinom.
- Ego je u umu ili svesnom nivou dok je Sopstvo nadsvesno, zar ne?
- Da. Ego pod dejstvom podsvesnih nagona i Polusvesnog ega postaje dezintegralan, otudjen i destruktivan, a u kontaktu s nadsvesnim integralan i plemenit. Ali, nadsvesno je latentni konstruktivni potencijal. Taj potencijal se aktivira i koristi samo onda kada ego stupi u kontak s njim. Udaljavanjem od nadsvesnog padne pod uticaj nižih nagona i strasti. Upliće se u zamku pojave ili maye.
- Kako ego stupa u kontakt s nadsvesnim?
- Refleksijom. Polusvesni ego i podsvesno su bliži egu od nadsvesnog, pa osećanja i misli najčešće iskrsnu iz njih. Naročito kod ljudi sa zaostalim duhovnim razvojem. Polusvesni ego je sfera ograničenog razumevanja, predrasuda, zabluda, sebičnih i destruktivnih osećanja. Kroz njih ego stvara iskrivljenu, nerealnu predstavu o sebi i okolnostima. Da bi se stiglo do nadsvesnog potrebno je dublje, misaono posmatranje onoga šta se dešava u psihi zajedno sa razmatranjem spoljašnih zbivanja, a potom njihovo povezivanje. Otuda i razlika izmedju dubokomislenosti i plitkog, reaktivnog, površnog i neosvešćenog mišljenja.
- Da li refleksija podrazumeva i mindfulness?
- Da. Mindfulness smanjuje stres i smiruje uznemiren um. To pomaže egu da povrati sabranost i lakše uspostavi kontakt s nadsvesnim. Ali, refleksija se ne zadržava samo na neutralnom, nepristrasnom i pasivnom posmatranju unutrašnjeg stanja bića. Radikalnija je. Nastoji pronaći i shvatiti uzrok nemira i konflikta. Prilikom refleksije se ne izlazi iz uma, već se um izdiže i spaja s nadsvesnim. To omogući korišćenje punog svesnog kapaciteta, pa se od disfunkcionalnog mišljenja prelazi na funkcionalno. Misli se nadahnjuju novim uvidima i mogućnostima. Postaju lucidne, osvešćene i pronalaze rešenje za izlaz iz teškoće.
- Mišljenje je zaista neophodno. Kroz misao sve započne i završi. I mir i nemir, i radost i tuga. Da bi se opustili, meditirali, kontemplirali ili vršili bilo koju aktivnost moramo najpre to pomisliti, reći sebi šta da radimo. Nije dovoljno samo posmatrati. Treba doći do nekog zaključka, shvatiti uzrok disfunkcionalnog ponašanja, sukoba sa okolinom, mere koje treba preduzeti da se reši ili bar ublaži nesklad. Svaka situacija zahteva odluku o načinu ponašanja i aktivnostima. To se ne može izbeći. Uvek se mora za nešto opredeliti, jer neizbor i neaktivnost ima posledice isto kao i izbor i aktivnost. U oba slučaja rezultira ili pozitivnim promenama i poboljšanjem ili pogoršanjem situacije.
- Nadsvesni potencijal je dublji od podsvesnog. Mindfulness je metod kojim se prolazi kroz podsvesno ispoljavanjem osećanja, želja, potreba, nagona, misli, dogadjaja. Sve se mora iskreno obelodaniti, izneti i ogoliti da bi bili u stanju da donesemo ispravnu odluku. Kada se uspostavi kontakt s nadsvenim tada ljubav/empatija i savest postaju vodiči koji raskrinkavaju zamaskirane sebične interese, potrebe, niže nagone i strasti.
Suočava se neprijatnim istinama i postavljaju teška pitanja koja su se do tada izbegavala. Dok se to ne desi ograniči se samo sobom, vlastitim osećanjima, potrebama i shvatanjem. Ne razmatraju se niti uzimaju u obzir potrebe drugih, njihovo mišljenje i osećanja. Tek takvom sinezom dodje do istinskog proširenja svesnosti i razumevanja, pa se odluči delovati pravedno i pošteno. Bez toga nema osvešćivanja.
- Ni napretka. Dok se ne shvati šta se čini pogrešno ne može se ni promeniti ili ispraviti.
- Za takve osobe se, obično, kaže da neamaju svoje Ja; da su “otirači” i “beskičmenjaci”.
- Ego koji se precenjuje je arogantan, sujetan i ohol. Smatra da je iznad svih, da su svi dužni da mu služe i udovoljavaju njegovim željama. Čak šta više, misli da im time ukazuje počast pošto ih je primetio i dopustio da to čine. Za takvu ličnost se kaže da je egoistična, egocentična, "puna sebe" ili da ima veliki ego.
- Zbog toga je ego i poistovećen negativnim osobinama.
- Da. Mada je to nepravilno i jednostrano tumačenje. Zapostavila se druga krajnost kada se podcenjuje. I jedan i drugi slučaj ukazuje na nedovoljnu osvešćenost.
- Kao i činjenica da postoji zdrav ego. Zašto ljudi imaju tako različitu samosvest ega?
- Odgovor se treba tražiti u duhovnom razvoju i strukturi svesti. Nadam se da nećete imati ništa protiv ako ponovim neke stvari. Tema koju smo započeli je toliko opširna da se ne može sve odjednom iskazati, već se mora dopunjavati.
- Samo izvolite! Važno je da se postigne što bolje razumevanje.
- Hvala. Kada smo govorili o podsvesnom napomenula sam da je to sfera primitivnih nagona koji su urodjeni i podrazumevaju Telesnu svest.
- Za Telesnu svest ste rekli da je nasledna karakteristika vrste koja postoji od samog začetka fizičke dimenzije; da je roditelji prenose na decu. Okarakterisali ste je kao prirodu.
- Telesna svest je snažan, divlji nagon samoodržanja. Taj nagon ima antagonistički odnos prema svemu što je izvan tela. Ego, pod uticajem Telesne svesti, može postati krajnje okrutan. I pored toga, Telesna svest je potrebna, pa i korisna jer održava telo. Štiti ga, zaceljuje i leči. Pored Telesne svesti u podsvesnom se akumuliraju i osećanja Polusvesnog ega koja se stiču kroz interakciju sa okolinom.
- Ego je u umu ili svesnom nivou dok je Sopstvo nadsvesno, zar ne?
- Da. Ego pod dejstvom podsvesnih nagona i Polusvesnog ega postaje dezintegralan, otudjen i destruktivan, a u kontaktu s nadsvesnim integralan i plemenit. Ali, nadsvesno je latentni konstruktivni potencijal. Taj potencijal se aktivira i koristi samo onda kada ego stupi u kontak s njim. Udaljavanjem od nadsvesnog padne pod uticaj nižih nagona i strasti. Upliće se u zamku pojave ili maye.
- Kako ego stupa u kontakt s nadsvesnim?
- Refleksijom. Polusvesni ego i podsvesno su bliži egu od nadsvesnog, pa osećanja i misli najčešće iskrsnu iz njih. Naročito kod ljudi sa zaostalim duhovnim razvojem. Polusvesni ego je sfera ograničenog razumevanja, predrasuda, zabluda, sebičnih i destruktivnih osećanja. Kroz njih ego stvara iskrivljenu, nerealnu predstavu o sebi i okolnostima. Da bi se stiglo do nadsvesnog potrebno je dublje, misaono posmatranje onoga šta se dešava u psihi zajedno sa razmatranjem spoljašnih zbivanja, a potom njihovo povezivanje. Otuda i razlika izmedju dubokomislenosti i plitkog, reaktivnog, površnog i neosvešćenog mišljenja.
- Da li refleksija podrazumeva i mindfulness?
- Da. Mindfulness smanjuje stres i smiruje uznemiren um. To pomaže egu da povrati sabranost i lakše uspostavi kontakt s nadsvesnim. Ali, refleksija se ne zadržava samo na neutralnom, nepristrasnom i pasivnom posmatranju unutrašnjeg stanja bića. Radikalnija je. Nastoji pronaći i shvatiti uzrok nemira i konflikta. Prilikom refleksije se ne izlazi iz uma, već se um izdiže i spaja s nadsvesnim. To omogući korišćenje punog svesnog kapaciteta, pa se od disfunkcionalnog mišljenja prelazi na funkcionalno. Misli se nadahnjuju novim uvidima i mogućnostima. Postaju lucidne, osvešćene i pronalaze rešenje za izlaz iz teškoće.
- Mišljenje je zaista neophodno. Kroz misao sve započne i završi. I mir i nemir, i radost i tuga. Da bi se opustili, meditirali, kontemplirali ili vršili bilo koju aktivnost moramo najpre to pomisliti, reći sebi šta da radimo. Nije dovoljno samo posmatrati. Treba doći do nekog zaključka, shvatiti uzrok disfunkcionalnog ponašanja, sukoba sa okolinom, mere koje treba preduzeti da se reši ili bar ublaži nesklad. Svaka situacija zahteva odluku o načinu ponašanja i aktivnostima. To se ne može izbeći. Uvek se mora za nešto opredeliti, jer neizbor i neaktivnost ima posledice isto kao i izbor i aktivnost. U oba slučaja rezultira ili pozitivnim promenama i poboljšanjem ili pogoršanjem situacije.
- Nadsvesni potencijal je dublji od podsvesnog. Mindfulness je metod kojim se prolazi kroz podsvesno ispoljavanjem osećanja, želja, potreba, nagona, misli, dogadjaja. Sve se mora iskreno obelodaniti, izneti i ogoliti da bi bili u stanju da donesemo ispravnu odluku. Kada se uspostavi kontakt s nadsvenim tada ljubav/empatija i savest postaju vodiči koji raskrinkavaju zamaskirane sebične interese, potrebe, niže nagone i strasti.
Suočava se neprijatnim istinama i postavljaju teška pitanja koja su se do tada izbegavala. Dok se to ne desi ograniči se samo sobom, vlastitim osećanjima, potrebama i shvatanjem. Ne razmatraju se niti uzimaju u obzir potrebe drugih, njihovo mišljenje i osećanja. Tek takvom sinezom dodje do istinskog proširenja svesnosti i razumevanja, pa se odluči delovati pravedno i pošteno. Bez toga nema osvešćivanja.
- Ni napretka. Dok se ne shvati šta se čini pogrešno ne može se ni promeniti ili ispraviti.