- Poruka
- 11.279
stidi te se što ismeva te predsednika..sram vas bilo! osetljiv, empatičan čovek, šta tu ima loše..botovi..
-
- Popularno:
- Nista im nije sveto: Blokader zapalio...
- Da sad Vučić ode, ko će da vlada?
- Ugašen N1?
- SRS: Mi Radikali bi da menjamo a vlast...
- Predsednik vise nema snage
- Vučić o ekonomskim merama: Smanjenje...
- Srbi iz Bosne i Hercegovine
- Srpkinje i crnci
- Seks radi mira u kući ?
- U sta se zaljubljuju zene, a u sta...
20 GODINA OD NATO AGRESIJE! VUČIĆ PLAKAO KAO KIŠA
- Začetnik teme gost 261081
- Datum pokretanja
Perperius
Veoma poznat
- Poruka
- 14.741
- Poruka
- 38.209
Sad kad je aktuelna restitucija red je da Izetbegovićima vratite posjed u Beogradu .. svakako pišete da su Srbi i da je Alijina unuka dobila dijete sa Srbinom , znači vratiti se veri pradedovskoj , još samo da im vratite posjed ..
- Poruka
- 38.209
I aligator plače kad proguta plijen, da izbaci višak soli ..
" Зашто Блер и Британци саветују Владу Србије?
07-03-2019 22:38 Србија Став
Саветничким ангажовањем британских стручњака за државну управу Лондону је остављен простор да у Србији изгради обавештајну мрежу.
Синиша Љепојевић
Савременом политичком Србијом доминирају нејасноће и покушаји скривања од јавности кључних збивања од највећег државног интереса.Међу симболима тих процеса је и присуство бивших страних политичара а садашњих лобиста за које јавност ипак некако сазнаје, додуше на посредан начин Најбизарније су вести да је и бивши британски премијер Тони Блер, некадашњи шампион НАТО бомбардовања Србије и још увек активни лобиста за независност Косова и Метохије, саветник Владе Србије и да британски “стручњаци” обучавају државне службенике. Шта то, у ствари, раде Блер и Британци у Влади Србије?
Пре свега, о чему то Тони Блер може да саветује власти Србије? Блер је у Британији остао упамћен као председник владе који је активно урушавао институције дајући овлашћења партијским чиновницима, понижавао државне службенике, и заобилазио процедуре предвиђене законом. Постао је и симбол медијских обмана и лажи чак и у Парламенту. У британској јавности има статус човека који је на лажима Британију увео у пет ратова чије су последице разарање удаљених земаља и стотине хиљада изгубљених живота. Већина Британаца га сматра ратним злочинцем и политичким преварантом. Ништа мање важно није ни питање ко је уопште довео Блера у Београд? Он је већ дуго присутан у власти Србије а раније се тврдило да су га довели “пријатељи” из Абу Дабија који га наводно и плаћају. Уочљиво је да се о томе више не говори. После одласка са места премијера Блер је кренуо у приватне послове распродаје државних контаката и тајни које је створио док је био на власти и, уз подршку Америке, зарадио велике паре. То се у Британији није никада раније догодило.
Подизвођач радова дубоке државе
Тони Блер је, у ствари, нека врста подизвођача радова специјалних операција западне такозване “дубоке државе” коју изнад свега симболизују бивши председник Америке Бил Клинтон и његова супруга Хилари. Блер је део “Клинтонове екипе”. Своје услуге нуди и специјалне операције спроводи преко шеснаест својих невладиних организација и института. Сви ти послови су у великој мери обавијени велом тајни. На згради у Лондону, на пример, где су канцеларије Блерових организација уопште нема табли да се оне ту налазе.
Вештим маневрима пребацивања новца са рачуна једне организације на другу избегава се порез а сав новац у највећој мери заврши у једној која је регистрована у Кигалију, у Руанди, где уопште не плаћа пореске обавезе. Блер је и пријатељ и саветник председника Руанде генерала Кигамеа којег оптужују и за ратне злочине у тој земљи. Њега од тих оптужби, као адвокат, брани Блерова супруга Шери.
Временом, међутим, Блер има све мање клијената. Поред Руанде, присутан је у другим земљама у Африци, у Гвинеји Конакри и Сијера Леонеу. Суштина посла је – поред специјалних операција – прикупљање обавештајних података и стварање амбијента за субверзије тих држава, и у Блеровом лобирању да државе које он саветује купују робу од компанија које га плаћају, или да кроз такозване “реформе у приватизацији националног богатства” посао добију они чији је Блер лобиста.
Албански саветник, Гадафијев “пријатељ”
Све је то Блер веома добро наплатио.
Рачуна се да је до сада приходовао око 200 милиона фунти и стекао 37 станова и кућа у Британији.
За Србију би требало да буде посебно занимљиво и то што је Блер истовремено саветник владе Албаније и блиски пријатељ косовских Албанаца.
Блер је редован почасни гост “Косовске амбасаде” у Лондону, где га дочекују као “хероја”.
Још је занимљивије питање да ли можда он и његови људи кроз привилегију увида у послове Владе Србије додатно зарађују и од Албанаца којима преносе те – на неки начин – тајне Србије?
...
За актуелну политичку елиту Србије би било веома корисно подсетити се и изненадног пријатељства Тонија Блера са покојним лидером Либије Моамером Гадафијем. Блер се спријатељио са Гадафијем, и заиста либијски лидер га је називао “својим пријатељем” још док је био премијер, а после одласка са власти био му је нека врста саветника. Блер је тако био у прилици да сакупи довољно поверљивих информација. Оно до чега је то довело и шта се десило свима је добро знано.
Присуство Института Тонија Блера у Влади Србије је пре неколико дана потврдила и председница Владе Ана Брнабић. Она је, према извештајима медија, “захвална том институту на свему што раде и подршци коју пружају пре свега њеном кабинету”. Она је, такође, тврдила да Блеров институт не добија ни динар из буџета и да ради про боно, значи бесплатно. Она је рекла да на такав начин Србија ради и са агенцијом Уједињених нација за развој (УНДП). Али, пропустила је да каже да је то агенција Уједињених нација на буџету те светске организације и да ниједна земља не плаћа УНДП, док је Блеров институт приватна организација.
Шта крије Ана Брнабић?
Требало би, међутим, знати да Тони Блер никоме не каже ни “добар дан” а да не наплати.
На сумње упућује и то што је Блеров институт са свог интернет портала одмах по објављивању послова у Србији повукао ту информацију. На чији захтев?
Председница Владе је бесплатан рад илустровала и својом некадашњом активношћу у НАЛЕД-у где је, каже, радила бесплатно.
Али, у првим месецима на челу владе она је лично потписала једну значајну донацију НАЛЕДУ-у за коју се не зна где је завршила.
Можда би више о томе могао да каже бивши министар финансија Душан Вујовић.
Утисак је да се нешто, ипак, крије. Додуше, Ана Брнабић и треба да буде захвална Тонију Блеру за своју политичку каријеру.
Она се појавила у владиним круговима када је Блер, као саветник, увео такозване “јединице за извршење” (деливери јунитс) којима је припадала и Брнабићева, где је и стекла репутацију.
Те јединице су Блеров изум, али их је он у својој влади као премијер убрзо укинуо.
То је Блеров систем да се државом управља кроз паралелне канале, практично изван закона, јер ти људи који контролишу владину политику и њено спровођење никоме не одговарају, па ни грађанима о чијим животима одлучују. Тај систем скоро да више нигде не постоји, али је и даље присутан у Влади Србије.
Двоструки лобиста
Недавно је обзнањено да је Блер постао и лобиста актуелне власти у Србији.
Током расправе у једном комитету британског Парламента речено је да је Блер лобирао за идеју о разграничењу на Косову и Метохији, и то као лобиста и Србије и “косовског председника” Хашима Тачија.
Наведено је да је Тачи платио доста пара, али Србија није спомињана.
Блер се тако, независно од савремене косовске драме, придружио сивим личностима међународних лобиста које ангажују власти Србије.
Занимљиво је да је већина њих везана за досадашњу антисрпску политику, посебно за бомбардовање Србије.
Међу њима је посебно занимљив бивши немачки канцелар Герхард Шредер.
Према пре годину објављеним документима, Шредер је био пресудан за коначну одлуку о бомбардовању Србије 1999. године. Тони Блер је предводио кампању, али није имао довољну подршку. Кључна подршка је коначно дошла од немачког канцелара Шредера и тако је дошло до бомбардовања.
Ти документи такође сугерише да је тадашњи амерички председник Бил Клинтон био невољан, а против бомбардовања је био и француски лидер Жак Ширак.
Али, када је Шредер преломио, онда је све било узалуд, а Клинтон је само поставио услов да нема копнене инвазије.
Наравно, лобирање је, нажалост, део савременог политичког живота, мада у основи лобисти не могу битније да промене политику држава.
Проблем је у томе што Србија плаћа оне који су се о њену судбину тако много огрешили.
Изградња обавештајне мреже
Уз Блерово саветничко присуство сазнало се и да око 6.000 државних службеника Србије обучавају људи из владиног апарата Велике Британије.
Као да Србија никада није постојала нити имала државу.
И то да их обучавају службеници државе која је била аутор срамне резолуције у Савету безбедности којом се Срби проглашавају кривцима за геноцид.
То је највећа увреда српског народа у досадашњем међународном искуству Србије.
Резолуција није прошла захваљујући блокади Русије.
А сада људи из те администрације обучавају службенике државе Србије.
Откуд сад то ако се зна да су политички односи Србије и Велике Британије већ извесно време на веома ниском нивоу?
Та обука је класичан – толико пута виђен – систем грађења обавештајне мреже у страној земљи.
Требало би, наиме, подсетити да су службеници државног апарата први круг сарадника обавештајних служби.
Када – у овом случају – Британци обучавају те службенике у Србији, онда се маркирају занимљиве и перспективне личности и потом креће даљи развој сарадње.
То се тако ради.
А зашто Србија пристаје на то?
Е, то није британски проблем.
Нејасно је, међутим, шта то службеници државе Србије могу да науче од британских инструктора, а још је нејасније ко су ти људи који их “обучавају”.
Наиме, велики део британске државне управе (сивил сервис) је – према америчком моделу “реформи” – приватизован, а државне послове сада обављају приватне компаније.
Ко су онда ти британски инструктори?
Србија ће, наравно, преживети и Блера, као и многе друге британске инструкторе.
Али остаје сведочанство о самопонижењу савремене Србије и увреди за коју нема никакве потребе.
То самопонижење, поред осталог, урушава и углед Србије међу онима који још увек имају неког разумевања за њу и њену судбину.
На мети Америке је срж српске нације. Више о томе прочитајте ОВДЕ.".
https://www.pravda.rs/2019/3/7/zasto-bler-i-britanci-savetuju-vladu-srbije/
07-03-2019 22:38 Србија Став
Саветничким ангажовањем британских стручњака за државну управу Лондону је остављен простор да у Србији изгради обавештајну мрежу.
Синиша Љепојевић
Савременом политичком Србијом доминирају нејасноће и покушаји скривања од јавности кључних збивања од највећег државног интереса.Међу симболима тих процеса је и присуство бивших страних политичара а садашњих лобиста за које јавност ипак некако сазнаје, додуше на посредан начин Најбизарније су вести да је и бивши британски премијер Тони Блер, некадашњи шампион НАТО бомбардовања Србије и још увек активни лобиста за независност Косова и Метохије, саветник Владе Србије и да британски “стручњаци” обучавају државне службенике. Шта то, у ствари, раде Блер и Британци у Влади Србије?
Пре свега, о чему то Тони Блер може да саветује власти Србије? Блер је у Британији остао упамћен као председник владе који је активно урушавао институције дајући овлашћења партијским чиновницима, понижавао државне службенике, и заобилазио процедуре предвиђене законом. Постао је и симбол медијских обмана и лажи чак и у Парламенту. У британској јавности има статус човека који је на лажима Британију увео у пет ратова чије су последице разарање удаљених земаља и стотине хиљада изгубљених живота. Већина Британаца га сматра ратним злочинцем и политичким преварантом. Ништа мање важно није ни питање ко је уопште довео Блера у Београд? Он је већ дуго присутан у власти Србије а раније се тврдило да су га довели “пријатељи” из Абу Дабија који га наводно и плаћају. Уочљиво је да се о томе више не говори. После одласка са места премијера Блер је кренуо у приватне послове распродаје државних контаката и тајни које је створио док је био на власти и, уз подршку Америке, зарадио велике паре. То се у Британији није никада раније догодило.
Подизвођач радова дубоке државе
Тони Блер је, у ствари, нека врста подизвођача радова специјалних операција западне такозване “дубоке државе” коју изнад свега симболизују бивши председник Америке Бил Клинтон и његова супруга Хилари. Блер је део “Клинтонове екипе”. Своје услуге нуди и специјалне операције спроводи преко шеснаест својих невладиних организација и института. Сви ти послови су у великој мери обавијени велом тајни. На згради у Лондону, на пример, где су канцеларије Блерових организација уопште нема табли да се оне ту налазе.
Вештим маневрима пребацивања новца са рачуна једне организације на другу избегава се порез а сав новац у највећој мери заврши у једној која је регистрована у Кигалију, у Руанди, где уопште не плаћа пореске обавезе. Блер је и пријатељ и саветник председника Руанде генерала Кигамеа којег оптужују и за ратне злочине у тој земљи. Њега од тих оптужби, као адвокат, брани Блерова супруга Шери.
Временом, међутим, Блер има све мање клијената. Поред Руанде, присутан је у другим земљама у Африци, у Гвинеји Конакри и Сијера Леонеу. Суштина посла је – поред специјалних операција – прикупљање обавештајних података и стварање амбијента за субверзије тих држава, и у Блеровом лобирању да државе које он саветује купују робу од компанија које га плаћају, или да кроз такозване “реформе у приватизацији националног богатства” посао добију они чији је Блер лобиста.
Албански саветник, Гадафијев “пријатељ”
Све је то Блер веома добро наплатио.
Рачуна се да је до сада приходовао око 200 милиона фунти и стекао 37 станова и кућа у Британији.
За Србију би требало да буде посебно занимљиво и то што је Блер истовремено саветник владе Албаније и блиски пријатељ косовских Албанаца.
Блер је редован почасни гост “Косовске амбасаде” у Лондону, где га дочекују као “хероја”.
Још је занимљивије питање да ли можда он и његови људи кроз привилегију увида у послове Владе Србије додатно зарађују и од Албанаца којима преносе те – на неки начин – тајне Србије?
...
За актуелну политичку елиту Србије би било веома корисно подсетити се и изненадног пријатељства Тонија Блера са покојним лидером Либије Моамером Гадафијем. Блер се спријатељио са Гадафијем, и заиста либијски лидер га је називао “својим пријатељем” још док је био премијер, а после одласка са власти био му је нека врста саветника. Блер је тако био у прилици да сакупи довољно поверљивих информација. Оно до чега је то довело и шта се десило свима је добро знано.
Присуство Института Тонија Блера у Влади Србије је пре неколико дана потврдила и председница Владе Ана Брнабић. Она је, према извештајима медија, “захвална том институту на свему што раде и подршци коју пружају пре свега њеном кабинету”. Она је, такође, тврдила да Блеров институт не добија ни динар из буџета и да ради про боно, значи бесплатно. Она је рекла да на такав начин Србија ради и са агенцијом Уједињених нација за развој (УНДП). Али, пропустила је да каже да је то агенција Уједињених нација на буџету те светске организације и да ниједна земља не плаћа УНДП, док је Блеров институт приватна организација.
Шта крије Ана Брнабић?
Требало би, међутим, знати да Тони Блер никоме не каже ни “добар дан” а да не наплати.
На сумње упућује и то што је Блеров институт са свог интернет портала одмах по објављивању послова у Србији повукао ту информацију. На чији захтев?
Председница Владе је бесплатан рад илустровала и својом некадашњом активношћу у НАЛЕД-у где је, каже, радила бесплатно.
Али, у првим месецима на челу владе она је лично потписала једну значајну донацију НАЛЕДУ-у за коју се не зна где је завршила.
Можда би више о томе могао да каже бивши министар финансија Душан Вујовић.
Утисак је да се нешто, ипак, крије. Додуше, Ана Брнабић и треба да буде захвална Тонију Блеру за своју политичку каријеру.
Она се појавила у владиним круговима када је Блер, као саветник, увео такозване “јединице за извршење” (деливери јунитс) којима је припадала и Брнабићева, где је и стекла репутацију.
Те јединице су Блеров изум, али их је он у својој влади као премијер убрзо укинуо.
То је Блеров систем да се државом управља кроз паралелне канале, практично изван закона, јер ти људи који контролишу владину политику и њено спровођење никоме не одговарају, па ни грађанима о чијим животима одлучују. Тај систем скоро да више нигде не постоји, али је и даље присутан у Влади Србије.
Двоструки лобиста
Недавно је обзнањено да је Блер постао и лобиста актуелне власти у Србији.
Током расправе у једном комитету британског Парламента речено је да је Блер лобирао за идеју о разграничењу на Косову и Метохији, и то као лобиста и Србије и “косовског председника” Хашима Тачија.
Наведено је да је Тачи платио доста пара, али Србија није спомињана.
Блер се тако, независно од савремене косовске драме, придружио сивим личностима међународних лобиста које ангажују власти Србије.
Занимљиво је да је већина њих везана за досадашњу антисрпску политику, посебно за бомбардовање Србије.
Међу њима је посебно занимљив бивши немачки канцелар Герхард Шредер.
Према пре годину објављеним документима, Шредер је био пресудан за коначну одлуку о бомбардовању Србије 1999. године. Тони Блер је предводио кампању, али није имао довољну подршку. Кључна подршка је коначно дошла од немачког канцелара Шредера и тако је дошло до бомбардовања.
Ти документи такође сугерише да је тадашњи амерички председник Бил Клинтон био невољан, а против бомбардовања је био и француски лидер Жак Ширак.
Али, када је Шредер преломио, онда је све било узалуд, а Клинтон је само поставио услов да нема копнене инвазије.
Наравно, лобирање је, нажалост, део савременог политичког живота, мада у основи лобисти не могу битније да промене политику држава.
Проблем је у томе што Србија плаћа оне који су се о њену судбину тако много огрешили.
Изградња обавештајне мреже
Уз Блерово саветничко присуство сазнало се и да око 6.000 државних службеника Србије обучавају људи из владиног апарата Велике Британије.
Као да Србија никада није постојала нити имала државу.
И то да их обучавају службеници државе која је била аутор срамне резолуције у Савету безбедности којом се Срби проглашавају кривцима за геноцид.
То је највећа увреда српског народа у досадашњем међународном искуству Србије.
Резолуција није прошла захваљујући блокади Русије.
А сада људи из те администрације обучавају службенике државе Србије.
Откуд сад то ако се зна да су политички односи Србије и Велике Британије већ извесно време на веома ниском нивоу?
Та обука је класичан – толико пута виђен – систем грађења обавештајне мреже у страној земљи.
Требало би, наиме, подсетити да су службеници државног апарата први круг сарадника обавештајних служби.
Када – у овом случају – Британци обучавају те службенике у Србији, онда се маркирају занимљиве и перспективне личности и потом креће даљи развој сарадње.
То се тако ради.
А зашто Србија пристаје на то?
Е, то није британски проблем.
Нејасно је, међутим, шта то службеници државе Србије могу да науче од британских инструктора, а још је нејасније ко су ти људи који их “обучавају”.
Наиме, велики део британске државне управе (сивил сервис) је – према америчком моделу “реформи” – приватизован, а државне послове сада обављају приватне компаније.
Ко су онда ти британски инструктори?
Србија ће, наравно, преживети и Блера, као и многе друге британске инструкторе.
Али остаје сведочанство о самопонижењу савремене Србије и увреди за коју нема никакве потребе.
То самопонижење, поред осталог, урушава и углед Србије међу онима који још увек имају неког разумевања за њу и њену судбину.
На мети Америке је срж српске нације. Више о томе прочитајте ОВДЕ.".
https://www.pravda.rs/2019/3/7/zasto-bler-i-britanci-savetuju-vladu-srbije/
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
niko nije ponizio Srbiju, kao napredni radikali i socijalisti
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
VEROVALI ILI NE
SRBIJA JE OSLOBODILA KLINTONA, OLBRAJTOVU, SOLANU I SKINULA IH S POTERNICA! Niko neće odgovarati za NATO zločine
Otkrivamo šta je sa tužbama protiv čelnika NATO
31.03.2019.
Navršilo se tačno 20 godina od početka NATO agresije na SRJ. Bombardovanje je trajalo punih 78 dana, a za zločine nad Srbima niko nije odgovarao, a kako stvari stoje i neće, jer čak ni srpski sudovi ne vode postupke protiv tadašnjih agresora!
Verovali ili ne, ali čak ni Srbija ne goni ljude koji su odgovorni za smrt između 1.200 i 2.500 ljudi i oko 5.000 ranjenih od kojih je 89 dece.
Podsetimo, tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
Baš za sve gore navedeno niko nije odgovarao do sada, a kako stvari stoje neće niko nikada, jer nijedan sud u svetu protiv odgovornih u ovom zločinu ne vodi ni istražni postupak, niti je za to iskazao nameru. Da sve bude još gore, čak ni Srbija nikoga krivično ne goni.
Srbija je svojevremeno podnela optužnice protiv čelnika NATO alijanse i zemalja koje su učestvovali u bombardovanje Srbije.
Tačnije pred Okružnim sudom u Beogradu bilo je i počelo suđenje grupi zapadnih političara i predstavnika NATO-a koji su optuženi za "zločine" tokom bombardovanja SR Jugoslavije.
Tu grupu političara okružni javni tužilac u Beogradu optužio ih je za više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SR Jugoslavije i protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
Okrivljeni su tadašnji predsednik SAD Bil Klinton, tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, tadašnji američki ministar odbrane Vilijem Koen, britanski premijer Toni Bler, šef britanske diplomatije Robin Kuk, generalni sekretar NATO Džordž Robertson.
Optuženi su i tadašnji francuski predsednik Žak Širak, šef francuske diplomatije Alan Risar, tadašnji nemački predsednik Gerhard Šreder, šef nemačke diplomatije Joška Fišer, ministar odbrane Nemacke Rudolf Sarping, bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana i bivši glavnokomandujući NATO-a za Evropu, američki general Vesli Klark.
"Na predlog tužioca, sud je odlučio da se okrivljenima sudi u odsustvu, jer nisu dostupni državnim organima SRJ", pisalo je tada u saopštenju iz Okružnog suda u Beogradu.
Dodaje se da je optužnica dostavljena okrivljenima i da su im dodeljeni branioci po službenoj dužnosti, pa su se stekli uslovi za zakazivanje glavnog pretresa.
Ipak sve je obustavljeno 2001. godine kada je okružni javni tužilac odustao od optužnice protiv 14 čelnika zapadnih zemalja i NATO koji su bili optuženi za ratne zločine tokom bombardovanja SRJ.
Prethodno je Vrhovni sud 5.10.2000. ukinuo presudu protiv gore navedenih lica koji su u prvostepenom postupku osuđeni na 20 godina zatvora i vratio je Okružnom sudu.
Tako se završilo sve, a gore navedeni su oslobođeni svake odgovornosti i to od strane Srbije i kako saznajemo nisu više ni na spisku ljudi koje "juri" Srbija.
Okružni sud u Beogradu osudio ih je na po 20 godina zatvora , ali je Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu i vratio je Okružnom sudu. Posle odustanka tužioca Okružni sud je obustavio krivični postupak.
Grom_sa_neba!
Buduća legenda
- Poruka
- 33.441
...
Koje je to PERFIDNO ZLO !
TAJ JE PLAKAO SVOJEVREMENO (PRED ONE IZBORE KAD JE DOLAZIO NA VLAST) I U KOSOVSKOJ MITROVICI PA JE POSLE POTPISAO IZDAJU TJ TZV BRISELSKI SPORAZUM...
Ali procice i ovo ZLO...
I bice izucavano decenijama i vekovima, kojim sve perfidnim manipulacijama zrtvama i nejaci je vladalo ovo zlo...
...
Koje je to PERFIDNO ZLO !
TAJ JE PLAKAO SVOJEVREMENO (PRED ONE IZBORE KAD JE DOLAZIO NA VLAST) I U KOSOVSKOJ MITROVICI PA JE POSLE POTPISAO IZDAJU TJ TZV BRISELSKI SPORAZUM...
Ali procice i ovo ZLO...
I bice izucavano decenijama i vekovima, kojim sve perfidnim manipulacijama zrtvama i nejaci je vladalo ovo zlo...
...
Сталкер
Elita
- Poruka
- 23.163
Ево, ђубрад нацистичка злочиначка НАСТАВЉАЈУ:
Столтенберг: Коришћење силе против Југославије било потребно и легитимно - постигнут је циљ
Објављено: 26.03.2019.год.
фото: nato.int
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg stigao je večeras u posjetu Srbiji gdje ga je na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekao premijer Srbije Aleksandar Vučić.
19/11/2015
Nije čudo što je Permijer dočekao Stoltenberga na aerodromu, ali ono što izaziva čudenje je činjenica da je predstavnik zločinačke alijanse dočekan uz zvanične državne počasti. Naime, Stoltenberg je dočekan po starom srpskom običaju, uz pogaču i so, ali i gardu Vojske Srbije, što jasno dokazuje da je državni vrh Srbije izgubio kompas kao i nacionalni identitet.
TTokarev
Poznat
- Poruka
- 9.652
Pa i ti bi zaplakao kad bi ti dojavili da se tvoj camac u Rumuniji prevrnuo sa tonom koksa iz Kolumbije...
https://www.blic.rs/vesti/hronika/b...hapsena-zbog-tone-kokaina-vrednog-300/lntml03
BROD PUN DROGE PREVRNUT U DUNAVU Dvojica Srba uhapšena zbog TONE KOKAINA VREDNOG 300 MILIONA EVRA.
https://www.blic.rs/vesti/hronika/b...hapsena-zbog-tone-kokaina-vrednog-300/lntml03
BROD PUN DROGE PREVRNUT U DUNAVU Dvojica Srba uhapšena zbog TONE KOKAINA VREDNOG 300 MILIONA EVRA.
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg stigao je večeras u posjetu Srbiji gdje ga je na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekao premijer Srbije Aleksandar Vučić.
19/11/2015
Nije čudo što je Permijer dočekao Stoltenberga na aerodromu, ali ono što izaziva čudenje je činjenica da je predstavnik zločinačke alijanse dočekan uz zvanične državne počasti. Naime, Stoltenberg je dočekan po starom srpskom običaju, uz pogaču i so, ali i gardu Vojske Srbije, što jasno dokazuje da je državni vrh Srbije izgubio kompas kao i nacionalni identitet.
tako će biti dočekan i hašim tači...za sada se ide u tom pravcu
Iceman i Maverik
Buduća legenda
- Poruka
- 46.658
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
01.04.2019. •
"Šalje se poruka da ukoliko srpska vojska pokuša da zaštiti svoj narod, na Kosovu se sprema STRAŠAN SCENARIO"
"Kfor, odnosno UN napravili su grešku, to nisu smeli da dozvole."
Na tzv. Kosovu je bila vežba regularne vojske Republike Albanije s takozvanim kosovskim bezbednosnim snagama, a s obzirom da snage Republike Albanije nisu u sastavu Kfora, one nemaju nikakav pravni osnov da se nađu na teritoriji Kosova i Metohije, sem ako nam time ne demonstriraju priču o nepostojanju granice između Srbije i Albanije na području KiM - rekao je predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.
- To jeste poruka zastrašivanja Srba i uvežbavanje trupa za eventualno zajedničko delovanje. I to jeste poruka da, ukoliko bi došlo do nekog masovnog nasilja nad Srbima na severu, a u slučaju da Kfor ne zaštiti Srbe, i da Srbija pokuša sa svojim snagama da zaštiti svoj narod, da bi se onda sukobila i s vojskom Republike Albanije.
MJK
Elita
- Poruka
- 17.973
Putin slab si glumac
Iceman i Maverik
Buduća legenda
- Poruka
- 46.658
MJK
Elita
- Poruka
- 17.973
Vidjeli smo rusku pomoc ispod Putina kako da mu cerku nisu ubili kad je bila u Holandiji
Iceman i Maverik
Buduća legenda
- Poruka
- 46.658
MJK
Elita
- Poruka
- 17.973
kakvo je to pitanje kako nikako mislila je ruska gamad da ako izdaju Srbe da ce ih USA namiru ostaviti ruski olos neka gine
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Може и тебе ћемо вратити у хришћански цивилизацијски опсег.
Када су твоји преци примили слатки Ислам?
Iceman i Maverik
Buduća legenda
- Poruka
- 46.658
"Како се на двадесету годишњицу НАТО агресије српски политички врх окреће од народа
29-03-2019 16:03
Прошла је и двадесета годишњица НАТО бомбардовања Срба. Свако се подсетио на свој страшни тренутак кад је чуо први удар... Углавном то стаје у сећање највећег живог писца на немачком језику: "Сви су очекивали да почне бомбардовање, али кад се то заиста догодило, то је било као фикција, као да није стварно... Али постало је стварно! Сећам се свега. Био сам на улици, дувао је ветар, и била је нека тишина свуда около...", описао је Петер Хандке 24. март 1999. године.
Пише: Слободан Рељић
Без обзира на све безскрупулозне и непрестане притиске српски народ одолева двадесет година. После бруталног, бесправног и нечасног НАТО бомбардовања уследило је пропагандно разарање наших мозгова и загађивање наших душа. Све показује да смо преживели.
На двадесету годишњицу народ је отресао пепео и прах осиромашеног уранијума са своје одеће и јавио да је жив. А и време се променило. Ex oriente lux није мртва историја. Постаје неупитно, да светлост поново долази са Истока. То је и наш спас.
Свима је то јасно, чак и на Западу, једино је оно што ми зовемо „политичка елита“ у Србији спремно да крене у другом правцу !? Да се пређе преко нас, наших страховања, наше жртве. Да „река без повратка“ однесе Милицу Ракић, хероје са Кошара, оне који су оборили „невидљивог“, они који нису потписали Рамбује. Све! А све с образложењем да „рата никад не буде“. Понашају се у складу с западним пропагандним наративом – да су Срби започели ратове, да се ваља прихватити кривице. Заборављен је суманити предложак како би Србин који би прихватио кривицу доживео катарзу, али наше елите „српску кривицу“ не одбацују. Сви који се противе су фашисти. Па, то су нам говорили и пре двадесет година. И исти људи. Тони Блер и Герхард Шредер. Само Александар Вучић тада није успео да им јави да је он „њихов“ више од Чеде Јовановића, да разуме оне који као Јелица Минић виде НАТО као прибежиште Срба. Сад је успео.
За ову годишњицу НАТО агресије судбина ме нанела у Беч. Срби су 12 одсто Бечлија. За време бомбардовања 1999. окупљали су се свих 78 дана. Од неколико стотина до десетина хиљада. Имали су и подршку неких Аустријанца. Обележавају сваку годишњицу. Они су на то данас поносни, али са свешћу да бомбардовање није завршено. НАТО државе покушавају да своје непочинство покушавају прикрију стварањем недржаве на Косову. Противно сваком праву! Зато у Србији траже „савезнике“ који би то прихватили као право.
И сад ме прожиме посебно осећање на тренутак кад Лазар Билановић, који је ту све ове године - после говора у којем је то зло описано као поход Четвртог рајха, а у коме су учествовали и многи Словени - објашњава да су тада одлучили да више не певају још званичну химну „Хеј, Словени“... Доста је било. Како тад, тако и сад. И на Штефанплацу петнаестак девојака из црквеног хора запевало је „Видовдан“... „/У небо гледам/ пролазе векови/ сећања давних/ једини лекови.“ Из звоника католичке катедрале посвећене светом архиђакону Стефану су забрујала звона, пратећи наравно своју логику новог сата. Али човеку је понекад топло око срца ако поверује да нису све случајности случајне.
Наилази један црни човек с белом женом, гледа гомилу света на главном бечком Тргу изнад које лелујају црни балони на којима пише НАТО, и пита Ханеса Хофбауера: Шта се то догађа? Хофбауер, озбиљан аустријски интелектулац, низ његових књига је преведено и на српски, објашњава - НАТО бомбардовање, Србија, двадесет година... Човек клима главом. „Сећам се“, каже. Скуп у срцу Беча је дирљив, искрен, људски ... Има све чега у постмодерном свету нестаје. /„Куд год да кренем/теби се враћам поново/ко да ми отме/из моје душе Косово./ Сваки стари народ има своју причу која га прочишћава и чини историјским. То се зове мит, или завет. Србима је то Косово. Аустријанци који су се придружили имају своје идеала, али су спремни да буду део тога става према животу. Племенито је бити субверзиван у мраку капитализма који сем новца нема други идеал. Неки други Аустријанци који су, а да би добили гласове Срба, говорили да „разумеју српски отпор“ сад, кад су добили власт држе се подаље. Вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе је тог дана можда стављао прст на чело да се досети како да се Косово, ипак, убаци у Интерпол. Сетих се Мајаковског : ко то тамо корача десном, лева, лева, лева... Живимо у добу у коме „десно“ и „лево“ нису коначне одреднице. У Бечу нас подржавају леви.
На скупу је много младог света. Пре тога је одржан и симпозијум – да се о тако озбиљној ствари, и за Србе и за Аустријанце, и за Европу, каже тврде фактографије, подсети на безакоње. Јер, како се ових дана признаје и од оних који су решили да нас склоне са лица земље „косовски рат је био кратак (само три месеца), али није био мали рат. У фундаменталном учинку, био је покретач нове међународне политике.“ Политика распада чини да Косовски рат траје. А њихова освета према Србима који су покварили њихову „међународну политику“ не престаје.
Појавио се на скупу у згради аустријског синдиката и Волфганг Петрич, који је био амбасадор Аустрије у Београду (1997-1999) и постављен за посебног изасланика Европске уније за Космет. У тој функцији је био и главни преговарач Уније на преговорима у Рамбујеу и Паризу 1999, који су предигра НАТО агресији. По сопственом одређењу „пријатељ Хашима Тачија“. Иако је нешто ублажавао у својим излагањима, ни од чега није одустајао. Међутим, пред Хофбауеровим аргументима у дебати држао се неуверљиво. Као човек који не би волео да га унуци питају: шта си ти радио у том рату деда? Лепо се ту зарадило, али нема ничег часног у тој улози његовог живота.
Кад смо се разилазили са Штефанплаца знало се да без окупљања неће моћи ни двадесет и прва годишњица. /“К'о вечни пламен/у нашим срцима/Косовског боја/остаје истина./ Аустријски пријатељи одавно знају да овај „бој за Косово“ није само српска борба. Разарање европског реда које почиње разбијањем Југославије и онда промовисања „новог светског нереда“ на Космету тече. То се да осетити од Лондона, преко Париза, Орбанове побуне, италијанске промене курса. Вирус који је изазвао косовско лудило је заразан. Кад једном баците бомбу на суседа који вас ни у чему није угрожавао, сви ће вас гледати сумњичаво и плашити се да нису следећи. НАТО бруталности у Србији су дефинитивно утицале на отрежњење Русије и Кине.
Ипак, „српска карика“ - упркос народном расположењу о „Милосрдном анђелу“, утемељености права на одбрану територијалне целовитости и суверенитета земље, недвосмислене подршке све веће групе земаља у свету на чијем челу су две сталне чланице Савета безбедности, пет непоколебаних чланица ЕУ, упркос чињеници да је 81 од сто грађана Србије против давања столице Косову у УН па и кад би нас угурали у Европску унију – је најтања карика у одбрани Косова. Проблем је у матици. И то у на самом врху.
Испада, што располажете већом силом да се борите за Косово и опстанак свог народа то сте неодговорнији . Чак и годишњице које показују вашу снагу опстајања користите за подривање народне моћи. Као да се читава Србија преселила на Губеревац.
Кад после двадесет година од почетка НАТО бомбардовања погледате ко је наша „прва петорка“ за одбрану Косова и Метохије буде вам хладно око срца. Дакле, Брнабић Ана, Мали Синиша, Вучић Александар (капитен), Михајловић Зорана и Дачић Ивица. На клупи Ђурић Марко, Ружић Бранко и сл. Коуч тима је Тони Блер а његови помоћници Герхард Шредер и Кајл Скот.
...
Како САД врше меку окупацију над Србима сазнајте ОВДЕ."
Nastavak je na :
https://www.pravda.rs/2019/3/29/kak...resije-srpski-politicki-vrh-okrece-od-naroda/
29-03-2019 16:03
Прошла је и двадесета годишњица НАТО бомбардовања Срба. Свако се подсетио на свој страшни тренутак кад је чуо први удар... Углавном то стаје у сећање највећег живог писца на немачком језику: "Сви су очекивали да почне бомбардовање, али кад се то заиста догодило, то је било као фикција, као да није стварно... Али постало је стварно! Сећам се свега. Био сам на улици, дувао је ветар, и била је нека тишина свуда около...", описао је Петер Хандке 24. март 1999. године.
Пише: Слободан Рељић
Без обзира на све безскрупулозне и непрестане притиске српски народ одолева двадесет година. После бруталног, бесправног и нечасног НАТО бомбардовања уследило је пропагандно разарање наших мозгова и загађивање наших душа. Све показује да смо преживели.
На двадесету годишњицу народ је отресао пепео и прах осиромашеног уранијума са своје одеће и јавио да је жив. А и време се променило. Ex oriente lux није мртва историја. Постаје неупитно, да светлост поново долази са Истока. То је и наш спас.
Свима је то јасно, чак и на Западу, једино је оно што ми зовемо „политичка елита“ у Србији спремно да крене у другом правцу !? Да се пређе преко нас, наших страховања, наше жртве. Да „река без повратка“ однесе Милицу Ракић, хероје са Кошара, оне који су оборили „невидљивог“, они који нису потписали Рамбује. Све! А све с образложењем да „рата никад не буде“. Понашају се у складу с западним пропагандним наративом – да су Срби започели ратове, да се ваља прихватити кривице. Заборављен је суманити предложак како би Србин који би прихватио кривицу доживео катарзу, али наше елите „српску кривицу“ не одбацују. Сви који се противе су фашисти. Па, то су нам говорили и пре двадесет година. И исти људи. Тони Блер и Герхард Шредер. Само Александар Вучић тада није успео да им јави да је он „њихов“ више од Чеде Јовановића, да разуме оне који као Јелица Минић виде НАТО као прибежиште Срба. Сад је успео.
За ову годишњицу НАТО агресије судбина ме нанела у Беч. Срби су 12 одсто Бечлија. За време бомбардовања 1999. окупљали су се свих 78 дана. Од неколико стотина до десетина хиљада. Имали су и подршку неких Аустријанца. Обележавају сваку годишњицу. Они су на то данас поносни, али са свешћу да бомбардовање није завршено. НАТО државе покушавају да своје непочинство покушавају прикрију стварањем недржаве на Косову. Противно сваком праву! Зато у Србији траже „савезнике“ који би то прихватили као право.
И сад ме прожиме посебно осећање на тренутак кад Лазар Билановић, који је ту све ове године - после говора у којем је то зло описано као поход Четвртог рајха, а у коме су учествовали и многи Словени - објашњава да су тада одлучили да више не певају још званичну химну „Хеј, Словени“... Доста је било. Како тад, тако и сад. И на Штефанплацу петнаестак девојака из црквеног хора запевало је „Видовдан“... „/У небо гледам/ пролазе векови/ сећања давних/ једини лекови.“ Из звоника католичке катедрале посвећене светом архиђакону Стефану су забрујала звона, пратећи наравно своју логику новог сата. Али човеку је понекад топло око срца ако поверује да нису све случајности случајне.
Наилази један црни човек с белом женом, гледа гомилу света на главном бечком Тргу изнад које лелујају црни балони на којима пише НАТО, и пита Ханеса Хофбауера: Шта се то догађа? Хофбауер, озбиљан аустријски интелектулац, низ његових књига је преведено и на српски, објашњава - НАТО бомбардовање, Србија, двадесет година... Човек клима главом. „Сећам се“, каже. Скуп у срцу Беча је дирљив, искрен, људски ... Има све чега у постмодерном свету нестаје. /„Куд год да кренем/теби се враћам поново/ко да ми отме/из моје душе Косово./ Сваки стари народ има своју причу која га прочишћава и чини историјским. То се зове мит, или завет. Србима је то Косово. Аустријанци који су се придружили имају своје идеала, али су спремни да буду део тога става према животу. Племенито је бити субверзиван у мраку капитализма који сем новца нема други идеал. Неки други Аустријанци који су, а да би добили гласове Срба, говорили да „разумеју српски отпор“ сад, кад су добили власт држе се подаље. Вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе је тог дана можда стављао прст на чело да се досети како да се Косово, ипак, убаци у Интерпол. Сетих се Мајаковског : ко то тамо корача десном, лева, лева, лева... Живимо у добу у коме „десно“ и „лево“ нису коначне одреднице. У Бечу нас подржавају леви.
На скупу је много младог света. Пре тога је одржан и симпозијум – да се о тако озбиљној ствари, и за Србе и за Аустријанце, и за Европу, каже тврде фактографије, подсети на безакоње. Јер, како се ових дана признаје и од оних који су решили да нас склоне са лица земље „косовски рат је био кратак (само три месеца), али није био мали рат. У фундаменталном учинку, био је покретач нове међународне политике.“ Политика распада чини да Косовски рат траје. А њихова освета према Србима који су покварили њихову „међународну политику“ не престаје.
Појавио се на скупу у згради аустријског синдиката и Волфганг Петрич, који је био амбасадор Аустрије у Београду (1997-1999) и постављен за посебног изасланика Европске уније за Космет. У тој функцији је био и главни преговарач Уније на преговорима у Рамбујеу и Паризу 1999, који су предигра НАТО агресији. По сопственом одређењу „пријатељ Хашима Тачија“. Иако је нешто ублажавао у својим излагањима, ни од чега није одустајао. Међутим, пред Хофбауеровим аргументима у дебати држао се неуверљиво. Као човек који не би волео да га унуци питају: шта си ти радио у том рату деда? Лепо се ту зарадило, али нема ничег часног у тој улози његовог живота.
Кад смо се разилазили са Штефанплаца знало се да без окупљања неће моћи ни двадесет и прва годишњица. /“К'о вечни пламен/у нашим срцима/Косовског боја/остаје истина./ Аустријски пријатељи одавно знају да овај „бој за Косово“ није само српска борба. Разарање европског реда које почиње разбијањем Југославије и онда промовисања „новог светског нереда“ на Космету тече. То се да осетити од Лондона, преко Париза, Орбанове побуне, италијанске промене курса. Вирус који је изазвао косовско лудило је заразан. Кад једном баците бомбу на суседа који вас ни у чему није угрожавао, сви ће вас гледати сумњичаво и плашити се да нису следећи. НАТО бруталности у Србији су дефинитивно утицале на отрежњење Русије и Кине.
Ипак, „српска карика“ - упркос народном расположењу о „Милосрдном анђелу“, утемељености права на одбрану територијалне целовитости и суверенитета земље, недвосмислене подршке све веће групе земаља у свету на чијем челу су две сталне чланице Савета безбедности, пет непоколебаних чланица ЕУ, упркос чињеници да је 81 од сто грађана Србије против давања столице Косову у УН па и кад би нас угурали у Европску унију – је најтања карика у одбрани Косова. Проблем је у матици. И то у на самом врху.
Испада, што располажете већом силом да се борите за Косово и опстанак свог народа то сте неодговорнији . Чак и годишњице које показују вашу снагу опстајања користите за подривање народне моћи. Као да се читава Србија преселила на Губеревац.
Кад после двадесет година од почетка НАТО бомбардовања погледате ко је наша „прва петорка“ за одбрану Косова и Метохије буде вам хладно око срца. Дакле, Брнабић Ана, Мали Синиша, Вучић Александар (капитен), Михајловић Зорана и Дачић Ивица. На клупи Ђурић Марко, Ружић Бранко и сл. Коуч тима је Тони Блер а његови помоћници Герхард Шредер и Кајл Скот.
...
Како САД врше меку окупацију над Србима сазнајте ОВДЕ."
Nastavak je na :
https://www.pravda.rs/2019/3/29/kak...resije-srpski-politicki-vrh-okrece-od-naroda/
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
milovan drecun...matora udbaška jajara i đubre neopevano
