- Zato što nema ćelije. Nežive stvari imaju jednovrstan, čisti materijalno-energetski sastav. Mada u osnovi imaju idejnu suštinu prema kojoj se grupišu atomi, stvarajući oblik s karakterističnom dubinom, širinom i visinom, sve ostaje u okviru pojavnog ili fizičkog. Ideje živih bića su kompleksnije. Kreiraju materijalni sastav koji, pored atoma, ima i ćelije. Zbog toga je njihova interakcija s fizičkom dimenzijom kompleksnija. S ćelijama telo dobija svest i počinje reagovati na spoljašnje nadražaje.
Kod inteligentnih, misaonih bića ta interakcija je naročito komplikovana, jer imaju i duhovnu dubinu, širinu i visinu, odnosno dušu, um i duh. Osećaju, misle i razumevaju. Njihov razvoj se odvija i kroz fizičke i duhovne zakonitosti.
- Zanimljivo. Ali, da se vratimo na suprotnosti unutar sunčevog sistema. Mada je sunce izvor života, život ne može nastati bez planeta. Samo interakcijom sunca, kao toplog, i planeta, kao hladnih tela, može nastati vazduh, atmosfera i voda. Izgleda da se time, opet, potvrdjuje činjenica da su suprotnosti neophodan elemant razvoja života?
- Svest/život je u apsolutnoj suštini Jedno Sopstvo u kojem je duša sjedinjena s duhom. U pojavi i aktivnosti je obrnuto. Velikim praskom dolazi do apsolutne razjedinjenosti. U fizičkoj dimenziji sve nastaje interakcijom. Istočna filozofija smatra da svaki element ima yin and yung koji moraju doći u konatakt da bi došlo do kreacije. Hinduizam govori o Shakti i Shiva. Shakti je ženski princip, a Shiva muški. Oni su, sami po sebi, jalovi i neproduktivni. Nisu u stanju da stvaraju sve dok se ne spoje.
Shakti je okrakterisana kao energija, a Shiva kao svest. Slične karakteristike imaju i Purusha i Prakriti. Purusha je svest ili muški princip, a Prakriti je priroda ili ženski princip. Ženski princip je pasivan. Deluje unutar tela, tame ili materije. Muški deluje spolja. Unutrašnjem, ženskom principu se pripisuju svojstva instinktivnog nagona, dok se muški povezuje s intelektom.
- Prema tome bi se reklo da Zemlja sadrzi Shakti, a kroz sunce, kao vanjski izvor svetlosti i života, deluje Shiva. U grčkoj filozofiji sve nastaje mešavinom Zemlje, Vode, Vatre i Vazduha. Kako to objasiniti?
- Najpre se mora poći od izgleda tih elemenata kao i od toga da predstavljaju kopiju duhovnih entiteta. Zemlja je čvrsto telo. Dakle, predstavlja gustinu i tamu koja se asocira s dušom. Vazduh je eteričnost Duha ili razuma. Vatra je izvor svetlosti i toplote koja reprezentuje Ideju. Njihovom mešavinom i interakcijom nastaje Voda ili element koji svojom strukturom omogući delovanje svih elemenata, pa se u njoj i začne život. Živa bića imaju tela kroz koja teku “sokovi života”.
Nastanak različitih materijalnih elemenata nije slučajan. Svaki od njih omogućava delovanje svesnog ili nematerijalnog entiteta. Razvoj života nastaje postepeno. Najpre dolazi do interakcije odgovarajućih materijalnih elemenata preko kojih se omogući kontakt Shakti i Shive. Njihovim spojem nastaju ćelije.
- S obzirom da najpre dolazi do interakcije materijalnih elemenata sasvim je razumljivo što se nauka koncentriše na materiju i što nastanak života interpretira nastankom kompleksnih materijanih oblika. Ali, nije u stanju da objasni suštinu te kompleksnosti, jer ne može posmatrati interakciju unutrašnjeg i spoljašnjeg entiteta svesti. Da li sam dobro razumeo?
- Dobro ste razumeli. Nije slučajno što neživi oblici, kao i neki prelazni oblici u živa bića, ne trebaju vazduh, dok živa bića trebaju. On je spona izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg života.
- Stari Grci su povezivali vazduh s etrom. Etar su okarakterisali kao peti element ili kvintesenciju. Mada su ga uvrstili u peti element, pravili su razliku izmedju njega i ostala četiri. Neki su ga smatrali izuzetno suptilnim i nematerijalnim. Opisivali su ga kao mešavinu nebeskog vazduha sa svetlošću. Ponekad i kao plameni vazduh po kojem lebde zvezde ili nebeski vazduh gde stanuju bogovi, što asocira na univerzalnu inteligenciju.
Poznati švajcarski lekar, alhemičar i astrolog Paracelzus ga je shvatao kao duh i snagu prirodnih tela. Po tome je dosta blizak životnoj sili ili pojmu vis vitalis. U ranijim naučnim krugovima se razvila teorija vitalizma koja je imala dosta pristalica.
- Louis Pasteur je svakako najpoznatiji. Ali ta teorija je danas odbačena od strane moderne nauke.
- Jeste na zapadu. Medjutim, na istoku postoji slično verovanje koje je duboko ukorenjeno u kulturi mnogih naroda. Kod većine je, još uvek, aktuelno i nalazi primenu u tradicionalnom lečenju. Smatra se da nepravilan protok životne sile u telu stvara bolesti.
Životna sila u Kini se naziva Chi ili Qi, u Japanu Ki, u Indiji prana. Ipak, nije mi jasno šta se podrazumeva pod pojmom životna sila, a šta pod pojmom Shakti i Shiva? Zašto neorganska materija nema životnu silu, a živa bića imaju?
- Shakti, Shiva i životna sila je svest koja se nalazi u fizičkoj dimenziji ili svest koja je “upletena” u pojavu. To je ono što se naziva prirodom, kao i demijurgom i Luciferom. Ta svest se razlikuje od svesti u duhovnoj dimenziji.
Svest u duhovnoj dimenziji nema neposredan kontakt s materijom i oblikom, već posredan preko prirode. Životna sila nastaje spojem Shakti i Shive. Shakti je unutrašnja energija koja postoji u svakom neživom obliku i pojavi. Shiva je spoljašnja, suptilnija koja predstavlja komplementarnu supronost Shakti. Odvojeno su mrtva priroda, ali spojem stvore živu prirodu i živo telo.
- To je verovatno i razlog što živa tela imaju interakciju sa spoljašnjim elementima i što većina diše.
- Disanjem se održava i uspostavlja veza izmedju Shakti i Shive i tako omogućava protok i cirkulacija životne sile. Bez nje inteligentna bića ne mogu imati vezu s duhovnom dimenzijom.
- Mislite Idejom/Sopstvom?
- Da. Njihovom nematerijalnom suštinom. Spojem Shakti i Shive u telu nastaje najprimitivnija svest/život. Telo postaje aktivno. Raste i razvija se. Dobija čulni život i instinkt samoodržanja. Počinje reagovati na različite nadražaje. Ta svest je Telesna svest. Nju ima svako živo telo. Ona je životna sila koja oblikuje materiju prema uzoru na Ideje.
Kod inteligentnih, misaonih bića ta interakcija je naročito komplikovana, jer imaju i duhovnu dubinu, širinu i visinu, odnosno dušu, um i duh. Osećaju, misle i razumevaju. Njihov razvoj se odvija i kroz fizičke i duhovne zakonitosti.
- Zanimljivo. Ali, da se vratimo na suprotnosti unutar sunčevog sistema. Mada je sunce izvor života, život ne može nastati bez planeta. Samo interakcijom sunca, kao toplog, i planeta, kao hladnih tela, može nastati vazduh, atmosfera i voda. Izgleda da se time, opet, potvrdjuje činjenica da su suprotnosti neophodan elemant razvoja života?
- Svest/život je u apsolutnoj suštini Jedno Sopstvo u kojem je duša sjedinjena s duhom. U pojavi i aktivnosti je obrnuto. Velikim praskom dolazi do apsolutne razjedinjenosti. U fizičkoj dimenziji sve nastaje interakcijom. Istočna filozofija smatra da svaki element ima yin and yung koji moraju doći u konatakt da bi došlo do kreacije. Hinduizam govori o Shakti i Shiva. Shakti je ženski princip, a Shiva muški. Oni su, sami po sebi, jalovi i neproduktivni. Nisu u stanju da stvaraju sve dok se ne spoje.
Shakti je okrakterisana kao energija, a Shiva kao svest. Slične karakteristike imaju i Purusha i Prakriti. Purusha je svest ili muški princip, a Prakriti je priroda ili ženski princip. Ženski princip je pasivan. Deluje unutar tela, tame ili materije. Muški deluje spolja. Unutrašnjem, ženskom principu se pripisuju svojstva instinktivnog nagona, dok se muški povezuje s intelektom.
- Prema tome bi se reklo da Zemlja sadrzi Shakti, a kroz sunce, kao vanjski izvor svetlosti i života, deluje Shiva. U grčkoj filozofiji sve nastaje mešavinom Zemlje, Vode, Vatre i Vazduha. Kako to objasiniti?
- Najpre se mora poći od izgleda tih elemenata kao i od toga da predstavljaju kopiju duhovnih entiteta. Zemlja je čvrsto telo. Dakle, predstavlja gustinu i tamu koja se asocira s dušom. Vazduh je eteričnost Duha ili razuma. Vatra je izvor svetlosti i toplote koja reprezentuje Ideju. Njihovom mešavinom i interakcijom nastaje Voda ili element koji svojom strukturom omogući delovanje svih elemenata, pa se u njoj i začne život. Živa bića imaju tela kroz koja teku “sokovi života”.
Nastanak različitih materijalnih elemenata nije slučajan. Svaki od njih omogućava delovanje svesnog ili nematerijalnog entiteta. Razvoj života nastaje postepeno. Najpre dolazi do interakcije odgovarajućih materijalnih elemenata preko kojih se omogući kontakt Shakti i Shive. Njihovim spojem nastaju ćelije.
- S obzirom da najpre dolazi do interakcije materijalnih elemenata sasvim je razumljivo što se nauka koncentriše na materiju i što nastanak života interpretira nastankom kompleksnih materijanih oblika. Ali, nije u stanju da objasni suštinu te kompleksnosti, jer ne može posmatrati interakciju unutrašnjeg i spoljašnjeg entiteta svesti. Da li sam dobro razumeo?
- Dobro ste razumeli. Nije slučajno što neživi oblici, kao i neki prelazni oblici u živa bića, ne trebaju vazduh, dok živa bića trebaju. On je spona izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg života.
- Stari Grci su povezivali vazduh s etrom. Etar su okarakterisali kao peti element ili kvintesenciju. Mada su ga uvrstili u peti element, pravili su razliku izmedju njega i ostala četiri. Neki su ga smatrali izuzetno suptilnim i nematerijalnim. Opisivali su ga kao mešavinu nebeskog vazduha sa svetlošću. Ponekad i kao plameni vazduh po kojem lebde zvezde ili nebeski vazduh gde stanuju bogovi, što asocira na univerzalnu inteligenciju.
Poznati švajcarski lekar, alhemičar i astrolog Paracelzus ga je shvatao kao duh i snagu prirodnih tela. Po tome je dosta blizak životnoj sili ili pojmu vis vitalis. U ranijim naučnim krugovima se razvila teorija vitalizma koja je imala dosta pristalica.
- Louis Pasteur je svakako najpoznatiji. Ali ta teorija je danas odbačena od strane moderne nauke.
- Jeste na zapadu. Medjutim, na istoku postoji slično verovanje koje je duboko ukorenjeno u kulturi mnogih naroda. Kod većine je, još uvek, aktuelno i nalazi primenu u tradicionalnom lečenju. Smatra se da nepravilan protok životne sile u telu stvara bolesti.
Životna sila u Kini se naziva Chi ili Qi, u Japanu Ki, u Indiji prana. Ipak, nije mi jasno šta se podrazumeva pod pojmom životna sila, a šta pod pojmom Shakti i Shiva? Zašto neorganska materija nema životnu silu, a živa bića imaju?
- Shakti, Shiva i životna sila je svest koja se nalazi u fizičkoj dimenziji ili svest koja je “upletena” u pojavu. To je ono što se naziva prirodom, kao i demijurgom i Luciferom. Ta svest se razlikuje od svesti u duhovnoj dimenziji.
Svest u duhovnoj dimenziji nema neposredan kontakt s materijom i oblikom, već posredan preko prirode. Životna sila nastaje spojem Shakti i Shive. Shakti je unutrašnja energija koja postoji u svakom neživom obliku i pojavi. Shiva je spoljašnja, suptilnija koja predstavlja komplementarnu supronost Shakti. Odvojeno su mrtva priroda, ali spojem stvore živu prirodu i živo telo.
- To je verovatno i razlog što živa tela imaju interakciju sa spoljašnjim elementima i što većina diše.
- Disanjem se održava i uspostavlja veza izmedju Shakti i Shive i tako omogućava protok i cirkulacija životne sile. Bez nje inteligentna bića ne mogu imati vezu s duhovnom dimenzijom.
- Mislite Idejom/Sopstvom?
- Da. Njihovom nematerijalnom suštinom. Spojem Shakti i Shive u telu nastaje najprimitivnija svest/život. Telo postaje aktivno. Raste i razvija se. Dobija čulni život i instinkt samoodržanja. Počinje reagovati na različite nadražaje. Ta svest je Telesna svest. Nju ima svako živo telo. Ona je životna sila koja oblikuje materiju prema uzoru na Ideje.