Sad cu ti objasniti sta je u ovom slucaju retardirano. Danas skoro da ne postoji baza redovnih kupaca karata od cega treba da se finansira gradski prevoz. Jer kada nema prihoda od karata onda ide iz budzeta, a ako se ne varam skoro cetvrtina gradskog budzeta ide na finansiranje gradskog prevoza.
A kako smo dosli do toga da se ne placaju karte u ovom obimu. U Beogradu je nekada, tamo oko 2001/02 godine svako vozilo, bilo privatnik ili GSP imao konduktera koji svakom ponaosob naplacuje kartu ili pregleda markicu. Ko nema mora da izadje. Dakle nije bilo kontrolora toliko, vec konduktera, naplata karata skoro stoprocentna, bez obzida da li ides jednu ili vise stanica. Karta je bila dostupna, necu reci jeftina, jer sam bio student pa stvarno nije bilo neko cimanje da odvojim za mesecnu markicu.
Ali onda je nastupila tadasnja gradska vlast sa inovacijama da poboljsa sistem koji je vec radio. Gradska vlast je odlucila da ce privatnike koji su imali vozila na odredjenim linijama placati po predjenom kilometru tog vozila a ne po naplacenim kartama. U prevodu mozes vozilo da teras prazno zaradices pare ako si privatnik. Osmislili su taj nacin kako bi ohrabrili privatnike da uzmu i manje atraktivne linije. Nekako nisu nasli racunicu da sam GSP angazuje vozila i tera na tim manje atraktivnim linijama, sto je nelogicnost sama po sebi, pa su uzeli ovaj biznis model koji u startu retardiran. Naravno privatnici su odmah otpustili sve svoje kontrolore, jer ih bas zabole kur.ac da li ce terati autobus koji je dupke pun ili nema nikoga, on isto zaradjuje.
Opet, ljudi nisu odmah masovno poceli da ne placaju karte, postojala je neka kultura, navika kupovine karata gde je svercera bilo u daleko manjem broju. Ali kako ljudi vide da nema ko da kontrolise, pocinju da se pitaju zasto bi placali. Naravno vetar u ledja omasovljenju svercera dale su nove gradske odluke da sve cesce raste cena karata i pojedinacnih i mesecnih markica. To doprinosi da sve vise ljudi stidljivo krene u svercovanje. Opet, tu je bilo odsustvo redovne kontrole sto je dodatno ohrabrilo ljude da ne kupuju redovno karte. Pokusala je tadasnja vlast sa revolucionarnim projektom da uvede onaj ponistivac karata gde kao stavis kartu i povuces ka sebi.
Ne znam kako su mislili da ce to naterati ljude da placaju. Ne moram da ti govorim koliko je taj sistem sa manama, gde je bilo dovoljno da neko ubaci dinar u taj ponistavac kako bi ga pokvarili, do toga da su ljudi koji se redovno voze odredjenim linijama znali svako vozilo i kombinaciju, pa su sa jednom davno otkucanom kartom mogli da se voze u nedogled. A posebna prica su kontrolori, oni su kao nosili neka fluorescentne prsluke na stanicama i kao ulaze u prevoz i traze ti kartu.
Onda je gradska vlast taj ocigledno neuspesan sistem zamenila jos neuspesnijim ali daleko skupljim sistemom, nazvanim Bus Plus. E to je period kada je baza onih koji su kupovali karte spala na promile, od tada covek koji otkuca kartu u gradskom prevozu izgleda kao ludak. Jer godine sverca pre toga samo su dodatno ohrabrile gradjane da ne placaju kartu i da taj potencijalni trosak bude ipak deo kucnog budzeta.
Tako da danas imamo situaciju da skoro niko ne placa kartu i to nije vise samo zbog cene, vec zbog toga sto ne postoji efikasan sistem kontrole. U prevodu da je voznja 1 dinar mnogi i dalje ne bi placali jer ne moraju. A to je kada si godinama vukao debilne poteze, kada si iz gradskog budzeta radio u korist privatnih prevoznika sa kojima imas kombinaciju, a onda si izgubio bazu kupaca karata i dosao u situaciju da je GSP firma koja pojede najvise novca gradjana kroz budzet.
Evo ti samo jedan primer kako je jedna ekstremno neuspesna vlast uspela da izrodi celu generaciju svercera, da ljudi u Beogradu nemaju vise u glavi ni osecaj da je potrebno placati voznju gradskim prevozom. A nekada su imali. Jedan od mnogih repova jedne autodestruktivne lopovske vlasti koja je ostavila probleme.
Ali ono sto mogu da se slozim sa tobom je da su pare odredjene za neku kapmanju da se podigne svest bacen novac. Mi kao narod ne reagujemo na apele. Ono, nemoj da bacas smece, ne vozi pod alkoholom, placaj prevoz, sve je to osudjeno na propast. Mi kao narod jedino poznajemo kaznu kao sredstvo koje ce nas naterati da ucinimo nesto sto je obaveza a sto bismo radije izbegli.
